Na koji način nas HAARP ubija?

Negde sam čuo, a možda i nisam čuo nego smislio sam, sad već i ne znam, da neko ko smatra sebe naučnikom ili čovekom od nauke mora konstantno da balansira želje i realnosti. Po pravilu, u nauci biva da realnost malo po malo sjebava svaku želju, brusi je i oblikuje, i ono što se na kraju objavi kao rezultat istraživanja bude jedan mali deo početne želje. Uglavnom je tako.

Sad, da bi neko imao želju, tj ideju nešto da istražuje, da prihvati svo to rintanje uz monitore i mikroskope dok se ne oćoravi i dobiju hemoroidi, sa znanjem da su sve šanse da to na kraju verovatno neće da radi kako je zamislio, on mora da ima maštu i otvoren um da prihvati nešto novo, koliko god to bilo čudno i nezamislivo i kosilo se sa njegovim prethodnim znanjem i idejama. Ko ne ume to, postaje matori kenjadžija, skeptik i cinik koji priča istu priču godinama, i kog je nemoguće ubediti da je svet otišao već tamo negde, samo par ljudi ostalo tu gde je on, i seru jedni te istu priču. Da bi bio pametan, mora čovek da prihvati ponekad i ono što mu je čudno, da pogazi ponekad ono što zna, inače stoji u mestu.

Prvi put kad sam čuo za Haarp, dosta pre ovih poplava i sranja u Srbiji, čuo sam nešto na temu “Haarp utiče na klimu i ljudski mozak”. Prva misao mi je bila “Kurac moj”, al se setim da ako hoćeš stvarno nešto novo da saznaš, ne smeš ni da ga otpišeš ni prihvatiš bez činjenica. Trudiću se da ne uvlačim mnogo tehniku u priču nego da probam logički da objasnim činjenice. Ne otpisujući ni jednu ni drugu stranu.

HAARP tj. “High Frequency Active Auroral Research Program” tj. prevedeno na srpski “Gomila kul reči koje služe da se izmuzu pare za istraživanje” je program univerziteta sa Aljaske kojim su hteli da proučavaju uticaj visokofrekventnih radio signala na jonosferu. Prevedeno na srpski: Golem radio predajnik uperen u nebo, koji šalje radio signal… u nebo. Pomislio bi čovek da rgaju u prazno, ali fora sa nebom je što ima, negde visoko, čak i kad je vedar dan, jedan sloj naelektrisanih čestica na koje ovaj radio signal deluje. Pominjem ovaj vedar dan, zato što su te čestice poprilično visoko, dosta iznad oblaka, kiše, snega i grada, i nisu vidljive.

E, kad taj radio signal dodje do ovih čestica, one krenu nešto da rade.
Osnovna fora je da uzmu pa vrate deo signala nazad. To se zna već duže vreme, i koristilo se za komunikaciju oko zemlje. Pošto radio talas ima tendenciju da ide potpuno pravo, a zemlja okrugla, malo je zajebano ako hoćeš da pošalješ neku pesmu iz Amerike u Evropu, pošto kolko god jak predajnik da stavis u Ameriku, terao bi signal u svemir, ne bi mogao da obiđe zemlju. Kroz zemlju, jebi ga, ne može. E, jonosfera je korišćena, i koristi se za to – Pošto odbija radio talase, predajnik iz amerike šalje pesmu, ona se pingponguje nekoliko puta između jonosfere gore i Atlanskog okeana dole, obiđe zemlju i dodje do nas u vidu “Glasa Amerike”, na onim starim radio prijemnicima (znate, one sa ogromnim dugmićima, drvene. Imali vaši preci sigurno jedan).

To nije baš efikasno, i danas se ne koristi mnogo. Ti drveni prijemnici uglavnom pokvareni i bačeni, ili negde skupljaju prašinu, a ne vidite baš nekog da podešava TV na 200kHz da uhvati Šalke-Nirnberg. Danas se za komunikaciju oko zemlje koriste sateliti, koji uzmu signal sa jedne strane pa ga proslede na drugu stranu zemlje, kao daleko efikasnije sredstvo za komunikaciju.

Ali, vojska i dalje koristi te stare prijemnike i jonosferu. Razlog je taj što je satelit antena, a antenu možeš na ovaj ili onaj način pokvariti (npr, šutneš ga malo na levo, i pokvari se signal). Jonosferu ne možeš. A osnovna stvar koju vojska mora da radi prilikom neke operacije jeste da bude organizovana, tj da ima komunikaciju među jedinicama. Inače, Bosna ’93. Doduše, nosile su tu paravojne organizacije satelitske antene, al ne za satelitsku komunikaciju.

E sad, kolko god pričali da je HAARP bezopasan i da amerikanci hoće da pomognu čovečanstvu sa tim, ipak, ruku na srce, vojska finanisra. Glavni cilj je bio i ostao da šutnu jonosferu Rusima, ako je ikako moguće. Ako možeš da im napraviš poplave, još bolje.

Zbog ovog, i zbog toga što je jasno kako izgledaju vojni projekti, treba malo videti da li je to moguće. Ipak želja da ubiješ Ruse i Srbe i ostatak sveta na što kreativniji i podmukliji način je verovatno tu negde stalno po mozgovima američkih glavešina, al realnost jebe.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]crto Relja Antonić [/typography]

Probaću kritički da prokomentarišem tri veće stvari koje se pripisuju Haarpu: “Menjanje vremena”, “Onesposobljavanje satelita” i “Kontrola misli”.

Krenuću od najrealnije:

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Onesposobljavanje satelita[/typography]

Ovo je skroz moguće. Uperi dovoljno radio talasa na odgovarajućoj frekvenciji u satelit, i otprilike će satelitu to izgledati kao da si uperio neko jako svetlo u njega. Zalepećeš ga da ne vidi ono što treba da vidi, tj. ostale, slabije signale.

Tu realno, i nisu nešto novo i mnogo opasno pronašli, mada sumnjam da bi se Haarp za to koristio. Postoje i lakši i trajniji načini onesposobljavanja od polja antena. (Ako misliš na Star Wars, u pravu si, volim svemirske eksplozije, jebiga.)

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Menjanje i kontrola vremena[/typography]

Na prvi pogled besmisleno. Na drugi pogled, malo se razmisliš, ipak šalju neku energiju u nebo, možda nekako ipak može da reaguje sa atmosferom na način da joj nešto promeni pa nešto uradi (Puno “nečeg” i “nekakvog”). Opet, gurneš picu u mikrotalasnu pa je ispečeš radio talasima. Naučna fantastika!

Onda pogledaš koliko je to gore, i koliku energiju to ima, i vidiš da kolko god jak predajnik napravili danas, opet je verovanje da to može da promeni nešto jednako kao i verovanje da je vuk prdnuo i oduvao prasićima kuću. Ništa ne kaže do sad da možemo radio talasima prizvati kišu, a probano je. Sigurno. Al ajd, vojska finansira, pa je dobro da se pogleda i iz drugog ugla, posredno. Onako kako gleda neko ko se ne razume u to.

Kontrola klime bi bilo kul oružje, tu nema dileme. Puno energije je gore, pravilo bi to veću štetu od atomske bombe. A opet, neverovatno jednostavno, antene uperene u nebo. Čak i mi, Srbi, kakvi smo, umemo da napravimo to u Rakovici (da ne pominjem Ruse i Nemce).

Razmislite. Da neko to može da napravi, sigurno ne bi slikao kako izgleda i postavio na internet, da kopiraju ludi Srbi. Da američka vlada ima tako nešto, iskoristili bi ga momentalno za neku prevlast negde, da onemoguće druge da prave to isto (rekoh, jednostavno je). I krili bi ga ko zmija noge. Ubijali bi za informaciju, ako koriste Haarp kao oružje.

Razumno gledano, na drugi pogled, opet besmisleno. Bukvalno, sve što bi moglo da ide u prilog tome da čovečanstvo danas na bilo koji način može da kontroliše klimu je rekla-kazala, i posredne stvari koje ne možeš ni da potvrdiš ni da opovrgneš, koje kao takve ne vrede ničemu, i ne kazuju ništa, osim što izazivaju neku vrstu emocije, najčešće strah.

Lično mislim, i verujem u čovečanstvo, da ako bi kontrola vremena postojala, da bi to bila jedna od kuljih stvari koju smo izmislili. Oteraš malo kišu na Saharu, sunce u Irsku, kiša kad treba, sneg kad treba, sunce kad ‘oćeš…
Ono, čekićem možeš i ekser da zakucaš i nekom glavu da razbiješ, ali korisno je što postoji. Ipak će uvek biti više zakucanih eksera nego razbijenih glava, iako, siguran sam, postojale su fejsbuk grupe u kamenom dobu, za zabranu vezivanja kamenja za motke. Ali, svako oruđe je više korišćeno u korisne svrhe nego za ubijanje. Da nije tako, ne bi ni pričali o ovome, ne bi ni postojali. Imamo, i imali smo kroz istoriju dovoljno oružja da se pobijemo medjusobno, pa opet nismo.

Ako već ne verujete u dobrotu (većine bar), pomislite samo ovo: “Da neko zna kako da kontroliše klimu, zašto bi vam poklanjao loše vreme, kad može da vam prodaje dobro? Dok vas ne navikne, i ne učini potpuno zavisnim od njega. Ljude je mnogo efikasnije kontrolisati slatkom na kašičicu nego pajserom u glavu, i to ti veliki o kojima se prave te teorije zavere sasvim dobro znaju. Samo budale misle da na silu možeš večno da vladaš.

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Kontrola misli[/typography]

Ovo ne da je moguće, nego je nenadan uspeh Haarp projekta. Da nisu uspeli ovo, najveći uspeh projekta bi bio što su uspeli da “Zasvetle nebo”, što se čak i ne vidi golim okom nego nekim specijalnim kamerama. Sviranje kurcu… Dobro, ima tu par korisnih stvari, al ne zvuče kul.
Kontroliše misli Haarp itekako, ali ne na način na koji misle ljudi da kontroliše.

Pokušavaju ljudi od kad znaju za sebe da kontrolišu misli drugih. Prvo što smo probali je metod u vidu kamenja i motki u glavu ili preko rebra. Pošto je to relativno neefikasan metod na duže staze, remenom se uznapredovalo, došlo se do crkve i televizije, ali direktno menjanje misli, tako što ćeš da menjaš mozak je skorija izmišljotina, prvo probana u vidu lobotomije. Od tad, do danas, se sa tim uznapredovalo tako što su prešli sa otvaranja glave i nasumično vadjenje mozga kašičicom, ne bi li se čovek smirio, na “Znaš, to baš i nije kul da radiš ljudima”. Eureka!

Ruku na srce, ima jako korisnih istraživanja. EEG naprimer (Moždani električni signali) mogu dosta toga da kažu o mozgu, tipa da li spava, da li je oštećen, da li je pod rizikom za epilepsiju i tako to… Polagano, baš polagano kapiramo kako mozak funkcioniše. Milijarde uložene u projekat u Švajcarskoj, ne bi li na hiljade naučnika, koji se bave samo mozgom, uspelo nekako da simulira mozak, da malo pomerimo znanje sa nule.
Tek onda, kad, i ako ikada ukapiramo kako funkcioniše mozak, tek onda možemo da menjamo tu nešto ako treba.

Kako je onda šačica naučnika na Aljasci, koji se čak i ne bave mozgom, zajedno sa 20ak ljudi iz vojske koji čak i nemaju mozak uspela onda da reši ovaj problem? A onda, na silu, radio talasima uspeli da kontrolišu misli ne jednom čoveku, nego milionima.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Uklonimo HAARP sa svete aljaške zemlje. Svaki normalan Aljaščanin nek udari lajk.[/typography] 

Nije radio talasima, već onim starim i poprilično efikasnim metodom kontrole misli, što prvo koristila crkva, a danas blic i kurir: zastrašivanjem. Verujemo, ili bar sumnjamo da je Američka vojska toliko jaka da može da kontroliše klimu. Ili širimo dalje da drugi veruju. Haarp pomaže i hrani to verovanje. Menja ili stvara naše mišljenje.

A nije samo Amerika u pitanju, i njima odgovara to, zajedno su, prećutno u dilu. Oni vole da ljudi misle da su oni svemoćni i da kontrolišu vreme, prostor i svaki trenutak vašeg života.
Oni, čije pohlepne guzice ne žele da se odreknu nekog paušala na platu, zarad humanitarne pomoći. Oni bilmezi koji su uzjahali i koji imaju veći strah od panike nego od poplave (valjda će ih u panici neko ogoleti). Oni koji idu i slikaju se sa 10 ćebadi kako pomažu deci. Oni koji pljuju po ovima što se slikaju, u želji da oni budu slikani. Oni koji idu u ronilačkim odelima da pomažu utopljenima navijajući sa suvog. Njima odgovara da kad sve to vidite i čujete, kad se za trenutak zagrcnete od govana kojima vas hrane, kad krene mržnja odnekud, mržnja koja je stalno tu negde ispod, a sad krenula ko ova poplava, uzmete prvu kuku i motiku, odete i razbucate Haarp, kao glavnog krivca što se osećate tako. Pošto će vam onda biti malo bolje na kratko. I onda kad se smirite, kad padne Haarp, osetićete olakšanje i moći ćete da nastavite da jedete govna koja vam serviraju.

Haarp ne ubija poplavama, ali jeste opasan.

Tekst poslao čitalac celt. Ako i ti želiš da kamšatuješ teoretičare zavere, pošalji nam uradak na fan pejdž.