Naduvani lik u paklu interventne jedinice
Išo ja sinoć jednom mračnom ulicom, vraćao se od ortaka, narivali se ko besni i počne da me hvata paranoja. Sve kontam sad će da me spopadnu cigani iu Marinkove bare da mi otmu šaht koji pritom i nemam, al jebeš mu mater, dok ja objasnim njima da nemam, već će da me ošamute nečim u glavu i bace na ražanj. Idem ja tako, malo malo pa se osvrnem, krenem da bežim, sapletem se, padnem, ustanem, opet potrčim i zakucam se u nosinom pravo u dva pandura. Kuku majko kad sam ih vido, tek onda počela da me puca paranoja, mislio sam da ću da završim u zatvoru, da će me silovati neki ludaci, počnem da se znojim i da govorim da to što su mi našli nije moje i da su mi u džep sve ubacili Barak Obama i Nenad Sakić, britki Zvezdin štoper nekadašnji.
Gledaju mene tako panduri, gledaju i počeše da se valjaju od smeha, kaže mi ovaj jedan “ajde beži bre budalo glupa kući, nas dvojica krenuli u kurvanje, možda bi te pozvali sa nama al gledaj kakav si raspao, ne bi htele ni one kamenjarke ispod mosta a kamoli ove elitne što mi jebemo za 25 evra”. Evo i sad kad se setim tog događaja od sinoć, nije mi dobro i malo zanosim ulevo. A sad me izvinite, moram da smotam jednu inače će keva da mi kenja, ne može žena nenaduvana da gleda dnevnik.
