Sinoć smo imali čast da putem blagodeti televizijskog signala promatramo veličanstvenu fudbalsku priredbu direktno sa stadiona Santijago Bernabeu. Tačnije, imali su samo retki, pošto se gospodin Tijanić odlučio da je u tom terminu interesantnije pustiti dogodovštine Čkalje i Šurde iz sredine prošlog veka. Psovali smo, pljuvali, derali se na ženu koja je mučki likovala te se snalazili putem interneta, štapa, kafane i kanapa. Oni uporniji su se, verujem, snašli pa su uživali u pola sata onoga što ova plemenita igra i treba da bude. Ko je propustio, nek se ne jede mnogo, ovoga će biti još, tek je počelo.
Večeras će prenositi, udostojili su se da nas ispoštuju samo sredom, bar dok neko ne popizdi i organizuje ljude i kockare da palim tiketima blokiraju magistralne puteve, zgradu Vlade i RTS-a.
Legenda: Prolazi dalje; Liga Evrope; Ispada.
Grupa E
Čelzi, Šahtjor, Juventus i Nordsjeland.
Ne treba biti vrli poznavac kotrljanja lopte po travi nogama da bi zaključio da će ovo biti jedna od najneizvesnijih grupa ovogodišnjeg izdanja ovog nadmetanja. Prošlogodišnji šampion, zverski pojačan za ovu sezonu, je došao po još i sigurno će proći grupu. Ukoliko se ruskom kontraverznom biznismenu učini da je taj prolaz mukom obezbeđen, prvi čovek Atletiko Madrida će zorom pronaći krvavu konjsku glavu u postelji i već sutra mu ustupiti usluge Radamela Falkaa. Juventus je jak, svaki tim koji u svojim redovima ima dirigenta koji se odaziva na Andrea Pirlo je jak, ali će ipak za prolaz dalje voditi ljute megdane sa ukrajinskim ponosom u rukama čoveka koji sa Romanom Abramovičem vikendom igra preferans u tek punoletne top-modele. Stara dama je nažalost napravila neobjašnjivu grešku i dovela Niklasa Bentnera koji se na prvom sastanku pojavio zadrigao i tražio dres sa brojem deset. Nakon što je šok splasnuo i analgetici počeli da deluju, uprava je pozvala Zdenjeka Grigeru da ga mokrim novinama šiba po golim tabanima dok mu ego na uši ne iscuri. Ukoliko danski balvan na terenu bude provodio više vremena od 4. sudije – Juventus neće proći. O poslednjoj družini, opet danskog porekla, ne znamo mnogo i zamišljamo ih kao 11 albino četnika koji u rozim biciklističkim hlačama po livadi šutaju prednju traktorsku gumu dok ne padne mrak – ali znamo da su im u ovoj konkurenciji šanse manje nego Baji Malom Knindži za elektronskim ruletom.
Grupa F
Bajern Minhen, Valensija, Lil i Bate Borisov.
Bavarska aždaja je ljuta, već godinama su u vrhu, već godinama imaju strašan tim ali im u domaćem prvenstvu testise razvlači simpatična Borusija, a u Ligi Šampiona Interi i Čelziji, Milito i Drogbe. Koliko su popizdili najbolje svedoči to da su racionalni Njemci za nedovoljno afirmisanog baskijskog zadnjeg veznog/štopera dali, za njih suludih, 40 miliona evra. Doveli su i dvadesetogodišnjeg kosovskog emigranta sa švajcarsim pasošem Džerdana Šaćirija da zameni Robena kad ovome broj dodavanja saigračima po meču padne ispod tri ili kad mu se muda po običaju sparuše na gabarit ženke buba-mare. Stigao je i Mandžukić koji će u formaciji sa jednim napadačem ipak Mariju Gomezu grejati klupu da mu se ne pre’ladi prostata kad sedne na nju u 83. minutu. Lil je napustio verovatno najbolji mladi igrač u poslu, što će oni teško prevazići, tako da uvek konkretna Valensija može da se nada rutinskom prolazu dalje sa drugog mesta na tabeli i jedno sedam bodova manje o Bajerna. Bate Borisov nam je drag, imamo osećaj da smo sa njim jednom pili u kafani na srpsko-rumunskoj granici i da je povraćao u klozetu, ali mu ipak ne dajemo šanse ni za to treće mesto koje vodi u Ligu Evrope.
Grupa G
Barselona, Benfika, Sparak Moskva i Seltik.
Katalonsko preduzeće za proizvodnju dugometražnog napada, kratkog pasa i još kraćih talenata iz omladinske škole će u ovog grupi zauzeti prvo mesto sa drugim timom. I to ne zato što su protivnici toliko slabi, nego zato što su oni jednostavno prejaki i to samo ozlojeđeni tudum može pokušati da porekne. Ove sezone su jedinu slabu tačku ekipe zagitovali Đordijem Albom, standardnim levim bekom Furije i sad stvarno ne znam kako, kuda, kojim tupim predmetima ih tući, čime drogirati da bi se stiglo do trapavog im golmana kog drže u ekipi jer je im je dobar drugar i dobro priča masne viceve u poluvremenu. Dovukli su i Songa iz Arsenala, čisto da se ne ruši dugogodišnja tradicija otimanja igrača tom klubu i da se ima zašto zajebavati navijače londonske sirotinje. Benfiku je napustio Aksel Vitsel, tako da će ove tri više nego ujednačene ekipe čupati rukama i nogama za nokaut fazu. Ima da pucaju kolenice i ispadaju kolena i oči, pljušte crveni kartoni i ne treba da iznenadi kada se neko od igrača ove nežne trojke novinarima požali kako mu je nakon utakmice devojka tokom snošaja napipala blatnjav krampon u kuku. Iz tog rata će Benfika zbog za nijasnu većeg kvaliteta desetkovana izaći kao pobednik, Spartaku će ruska zima pomoći da se dočepa trećeg mesta, a Seltiku se jebe – oni svejedno idu kući da se sprdače sa navijačima Rendžersa jer njihovi puleni nastupaju u istom rangu takmičenja kao kod nas Orlovac iz Mrčajevaca.
Grupa H
Mančester Junajted, Braga, Galatasaraj i Kluž.
Laka grupa. Lepša polovina Ser Aleksa Fergusona je prošle godine iz isto tako lake grupe šutem švajcarskom šimikom u dupe adresirana na Ligu Evrope. Tamo je dodatno ponižena časom fudbala i taktičkim pisingom u režiji baskijskih klinaca. To se desilo zbog prepotencije i preterane samouverenosti u sopstvene klince koji tada evidentno nisu bili dorasli zadatku. Oni će igrati i ove godine, i igraće bolje i utabaće prvo mesto u grupi – inače će stručni štab Junajteda aktivirati klauzulu u ugovoru po kojoj na treningu moraju tiho da dišu i u slobodno vreme se druže sa Nanijem. Pojačali su se, tu je sad Van Persi, Kagava i anonimni levi bek kog je SAF na zaprepašćenje svih i njega samog potkačio kukom za tostolobika i došlepao iz Vitesea. Braga i Galatasaraj će se klati, gađati bakljama i flašama za drugo mesto – bukvalno. Ko je od te dve ekipe bolji odlučiće navijači, a u toj oblasti psihologije Turci su neosporni lideri u regionu, a grlo njihovog pijanog huligana je cenjeno širom sveta. Odlučiće kroz poplašenog sudiju, koji će užasnut atmosferom neumoljivo svirati za domaćina, razmišljajući samo da mu dupe kad bude izlazio iz Turske bude isto onoliko tesno kao što je bilo kad je u nju i došao. Vlasnik Kluža će gledati da sa Turcima dogovori neki mutan prelaz i namlati para za funkcionisanje kluba narednih 5 godina – drugih ambicija nemaju.
Do nokaut faze, kad će u igri ostati samo najveće lobanje, a ova sitna boranija biti deportovana kući da se pravda pred navijačima kako je u odnosu na njihov budžet jedan bod iz šest utakmica istorijski uspeh uprave i igrača, čuvaj živce. Kladionici ostavi što manje para i devojku u afektu iz stana izbaci što manje puta. Tad, kad ostanu samo najjači, tad ćemo se kockati do iznemoglosti i sirotinjskog štapa i tad ćemo zbog fudbala pokidati višemesečne i dugogodišnje veze, verovatno baš tim sirotinjskim štapom. Tad se čujemo opet.