Mnogo vremena je prošlo od kad je lopta prestala da se kotrlja pod okriljem najeminentnijeg klupskog fudbalskog takmičenja. Ne možemo reći da nam je bilo dosadno, nekako, kad na ovim našim prostorima zaladi, na kalendaru čuči čitav niz razloga za opijanje i proždiranje mladih i nevinih životinja, pa smo se i bez fudbala imali čime zabaviti. Ipak, sada ulazimo u period izrazito dosadnih praznika poput dana zaljubljenih žena, dana državnosti i dana žena pa fudbal pada kao viljamovka na duvan čvarke i tradicionalno nas dekontaminira od kupovanja erockih gaća, karanfila, ruža i krema protiv bora međ sisama. Zbog toga, LIGO ŠAMPIONA DOBRODOŠLA, UĐI U NAŠ SKROMNI DOM, NE MORAŠ SE IZUVATI, UZMI ŠTA’Š POPITI!
U grupnoj fazi smo ostali bez šampiona iz prošle sezone, koji je ispao sa rekordnim brojem osvojenih bodova. Ispao, iako silno pojačan punom traktorskom prikolicom isključivo igrača sredine terena, tako da je nekom suludom logikom i Lampardovo mesto u startnoj postavi postalo upitno – a takvo razmišljanje rukovodstva kluba može da rezultira samo na jedan način – GOVNETOM! Ruski tajkun je prošlog leta uložio toliko sredstava u igrače, a oni su ga toliko razočarali, da me ne bi čudilo da nam je ove zime malo pritegao gas, da se posmrzavamo kao pizde, eto, za kaznu, jer mu se može. Mada, ima još vremena. Takođe smo ostali i bez drugog velikog Engleza, u stvari ne “velikog”, jer će još mnogo otpadnih voda Temzom proteći dok se za njih bude mogao koristiti taj pridev – bolje reći JAKOG. Prošlogodišnjeg osvajača Premijer lige čiji su se vlasnici i ove godine ponašali skromno poput Seke Aleksić u poslastičarnici sa krempitom na akciji. Mančester Siti je upao u najtežu moguću grupu, a njegovi protivnici ga nisu nadigrali. Nisu, nego su se po njemu popišali i posrali, pa pljunuli, šutnuli cipelom u dupe, uhvatili mu ženu za ruku i odveli je kući da je jebu. Eto, tako se u kratkim crtama najbolje može opisati nastup te ekipe u grupnoj fazi ovog takmičenja u kotrljanju lopte.
Zbog ta dva tima, i zbog još nekih izgrednika koji nisu opravdali svoje ime, reputaciju i spičkane novce parovi osmine finala i nisu toliko efektni koliko su mogli biti. Pogotovo danas kada pretstavljamo prva dva para, prve četiri ekipe čiji igrači će pokušati da osvoje premije, trofej i srca manekenki u narednom periodu.
Seltik – Juventus
Divni Seltik, gospodski klub, verovatno najslabija ekipa od ovih 16 što su ostale će još verovatnije imati najviše navijača od svih, naravno onih neutralnih. Ne samo zato što su najslabiji, nego zato što su u grupnoj fazi otresli silnu Barselonu ko konj balegu s kopita, iako su imali posed lopte znatno manji od kamate Erste banke za Keš kredit. Bitno je napomenuti da je njihov tradicionalni, ljuti i jedini rival oteran u šurnajstu ligu Škotske jer je bio nevaljao, derao se na času i štipao učiteljicu za spojlere, pa tako sad Seltiku loptanje u nacionalnom prvenstvu i nije previše intrigantno. Razlog više da pred dvomeč sa italijanskim šampionom nauštre krampone, najedu se luka, da njihovi navijači u sebe importuju enormnu količinu alkoholčine, najedu se luka, i proizvedu takvu buku da Stara dama čim uđe na stadion svuče dugačke gaće, raširi noge i kaže: “Samo, molim vas, ako nije problem, nemojte u guzu”.
Ipak, ako se malo uozbiljimo shvatićemo da su Seltikove šanse za bilo šta mizerne, jer je Juventus jednostavno prejak, i to ne samo za njih, nego lako moguće i za sve ostale. Juve hoće nazad, hoće da se popne na kafanski sto i svima održi slovo kao nekad, a skup sasvim dobrih igrača orkestriranih čarobnjakom sa kosicom i bradurinom Andreom Pirlom je to sposoban da uradi. I svi su toga svesni! Zbog toga će Seltikovi junaci pokušati da tuku, lome cevanice, povrede Pirla u ranoj fazi meča i verovatno će se držati dugo, ali će na kraju dobiti gol iz krajnje sumnjive pozicije na granici ofsajda i nastaviti da se ćeraju sa Hibernijanom i Ros Kauntijem u njihovoj bednoj ligi.
Preporuka Tarzanije: Crveni karton na meču.
Valensija – PSŽ
Da sam profesionalni fudbaler najviše bih voleo da igram u Valensiji. Lepa plata, nije loše, grad lep, jeftina pijaca, žene te volu, ne živiš u Rusiji, igraš kako ti se igra, treniraš koliko ti se trenira i niko ti ništa ne kaže. Izgubiš – nema veze. Pobediš – nema veze. Dobiješ crveni – nema veze. Daš četiri gola na utakmici – nema veze. Sve je to za ljude, a ako je za ljude, onda mora biti i za fudbalere. Tako da sam siguran da ako ne prođu fransuskog takmaca niko tu posebno neće očajavati. Niti se posebno radovati ako prođu. Zbog njih je klađenje na pobednika ove utakmice ravno klađenju na Marijana Rističevića na predsedničkim izborima.
Sa druge strane je ipak situacija drugačija. I u Pariz su neki šejkovi došli sa svojim bezolovnim parama na svojim dvogrbim kamilama i krenuli da kupuju sve redom. U januaru im se pridružio i neki golobradi Brazilac, preotet Junajtedu basloslovnom platom i ako ga Zlatan nije našamarao na nekom treningu jer, eto, može mu se – možda i uradi nešto. Ako ne uradi on uradiće Zlatan i opet dobro. Najveći problem može da predstavlja odsustvo Tijaga Silve bez koga će PSŽ sigurno primiti gol. Bar jedan!
Preporuka Tarzanije: Oba tima daju bar po dva gola ili višestruki strelac na meču.
Eto, to bi bilo to za danas. Pošto RTS nije odlučio da prenosi utorkom fudbal nego nešto za čim narod, po njihovom mišljenju, više žudi – neće svi ni imati priliku da gledaju ove megdane. Nema veze, navucite vinjaka, piva, kikirikija, kulena i ladnih obloga jer ono pravo je sutra, to se čeka ko prvi u mesecu i do tada SAMO HRABRO, SAMO NAPRED SAMARAS!