Najbesmisleniji muzički instrumenti

Triangl

U 16. veku, nekom kovaču palo na pamet da iskrivi šipku, uzme drugu koja nije iskrivljena i da mlati, i rekao da je to muzika. Svi što su ga čuli ga proglasili ludim i to bi ostalo zauvek zaboravljeno da jedan avantgardni kompozitor nije čuo to, i setio se da bi bilo baš kul na prelazu iz drugog u treći deo kompozicije da neko udari ovu šipku. Dodaj na to 500 god i postade triangl standardni simfonijski instrument a ovaj ludi kovač postade genije.

Danas, muzički eksperti računaju i probaju najbolju leguru metala, kako da se savije pravilno, od čega napraviti dršku za udaranje da bi se stvorio instrument koji na kraju košta kao prosečni klavir. Onda visoko školovani udarač triangla to uzme u ruke i pažljivo sa tehnikom koju malo ko na svetu zna, pipne šipku pa je onda uhvati rukom pa onda drlja po njoj i tako dobije savršeni “Tinggggginggg” koji se ustvari jedva čuje, ali doda još jedan nepotreban ukras na simfoniju koja je već nakićena kao neudata 45-godišnjakinja.

Najpoznatiji triangl solo, bez ostatka orkestra.

Čekić

Ono što se događa kad dovedeš Drvoseču u orkestar, obučeš mu frak i kažeš da svira nešto. Sid Višs klasične muzike. Poenta instrumenta je da natera ostale da sviraju što glasnije kako se ne bi čulo da jedan muzičar bukvalno mlati o drveni blok, drvenim čekićem od 20 kila, što jače može.

Nakon svirke ovaj virtuoz isčekića i sve violinistkinje.

Drombulja

Šta da očekuješ od instrumenta koji se zove drombulja? Instrument se sastoji od vibrirajućeg kurčića koji staviš u usta i onda draškanjem tog kurčića i finim podešavanjem kolko su ti usta otvorena dobiješ onaj karakteristični “Troing troing troing” zvuk koji jedino ima smisla ako praviš muziku za nemi film ili si ciganin u autobusu punom različitih preuveličanih stereoptipa, koji putuje u ironiju.

Bonus: Na engleskom se drombulje zovu Židovska harpa. Dvoumim se da li je ovo bolje ime od drombulje ili ne.

Ako pređeš preko toga što zvuči kao scena u crno belom filmu gde se upravo odvija jurnjava između debelih policajca sa pendrekom u malom automobilu i brkatog šaljivdžije sa velikim naočarima, ok je.

Digitalna mikseta

-Pazi tebra, ovo ovde dugme pusti pesmu koju sam sinoć skinuo sa torenta. E, a ovo ovde može da napravi da se čuje jače bas, čuješ? Ovo dugme ovde može da okreće deo pesme, automatski dok ne pritisnes ono dugme. Kad dodješ do kraja pesme onda treba da pustiš drugu, ali pazi vidiš ovo ovde što piše 127, treba i druga pesma da bude 127, to sam ubrza i uspori i namesti onda kad pomeriš ovo… *klimanje glavom* …čuješ kako riba peva uz ritam ove prve… *klimanje glavom* …i sad povučeš ovo polagano na desno i ide druga pesma.

-Koji si ti maestro tebra, neveruem. A čemu služi ovo ovde okruglo?

-To je ukras, da izgleda ko da ima gramofonske ploče.

Tehnički, nije instrument, ali ljudi koji ga koriste vole za sebe da misle da su muzičari ili bar da razumeju muziku, pa može da prođe.

Gusle

Miks violine i vilončela sa jednom jedinom žicom i gudalom ispredenim od dlaka iz brka Filipa Višnjića. Kad se svira, mora se biti obučen u crnogorsku narodnu nošnju i imati fes na glavi jer standardna odeća utiče na rezonancu i kvari zvuk. Koristi se tako što se prstima pritisne žica al ne mnogo, a muzika se komponuje traženjem dva disonantna tona između kojih u normalnom slučaju uvek mora da postoje bar tri pesme da ne bi zvučali neprijatno. Kad se nađu ta dva tona koja direktno utiču na amigdalu slušaoca tako što ga teraju da beži na drugu stranu, uzmeš pa ih menjaš nasumično. Na žalost, uz sve ovo muzičaru ostaju slobodna usta, ne mora ništa da duva ili drombulja i onda on može da recituje neku epsku pesmu u ova dva tona, ali ne u skladu sa tim što svira nego drugim pseudonasumičnim redom. Plačni glas daje bonus poene.

U publici je obavezno da postoji obilna količina rakije, jer bez bar pola kila rakije po osobi ne može da se sluša.

Sve to lepo, tradicija i te stvari, al ajd odslušaj trezan celu ovu pesmu od 15 min samo, pre nego što mi napišeš u komentaru da sam budala i strani plaćenik što mrzi sve srpsko/crnogorsko.

Ubr. i Albanci isto imaju ovo.

Ukulele

Instrument, nastao tako što je debeli ostvrljanin uzeo gitaru – dečju igračku, naštimao je kao bas gitaru i počeo da svira muziku koju bi svirao na gitari bez dve žice. Zvuči isto kao što bi zvučala gitara, da je igračka.

Cipele za stepovanje

Nastale tako što par amerikanaca, oko 1905. godine gledali kako graciozno izgledaju španske žene kad se obuku istovremeno u najcrveniju i najšareniju moguću haljinu, pa igraju uz muziku dok klepeću kastanjetama, i sve to izgleda super kul, jer je napravljeno da liči na igru (vidi isto daire), a klepetanje i zvuk je samo dodatna nijansa. Onda su amerikanci rešili da stave klepetalo na noge umesto na ruke pa da probaju kako izgleda dok igraju kao irci samo 20x brže i idiotskije. Rezultat je očekivano ispao kao kasična američka imitacija i preuveličavanje gde lik ili daleko bilo žena igraju najnegracioznije moguće (ne postoji ogavnija kombinacija pokreta od tap-densovanja) uz neku tupavu muziku, kako bi klepetali nogama. Najcrveniju haljinu su zamenili odelom koje bi se najbolje opisalo kao odelo što obuče gej daltonista bez ukusa kad reši da izadje na korzo, al ubrzo ukapira da mu malo pa razlabavi šta može a višak ubaci u torbicu. To onda navuku na jadnika što klepeta, bilo žensko ili muško, što zaokruži ceo ovaj spektakl koji je prijatan za gledanje/slušanje otprilike kao koprofilija. Tj, mogu da sa uživanjem gledaju ili rade, samo vrlo retke budale.

Ovo bi u zlatno vreme SSSR ekspresnim vozom oterali u gulag zbog kvarenja društva zapandnjačkim budalaštinama, i to sasvim opravdano.

Didžeridu

Vouuuuouououoooouououuuouououououvvvvouoouvovvooououououooooouououououououuuuoooooouuu

Nakon 4-5 sati neprekidnog slušanja didžeridua, pojavljuje se lebdeći tufnasti dingo. Ukoliko ga ubiješ bumerangom doći će kengur sa 3 glave. Prati ga i nikako nemoj gledati iza sebe i doći ćeš do izvora u kom ćeš videti svoje pravo lice.

Tekst poslao celt.