Najbolji navijači Balkana – Borba za čast i obraz

Navijačka scena Evrope je odavno prestala da nas oduševljava. Gajili smo nadu da će pasti neko uletanje na teren na utakmici Milvol-Vest Hem, ali sve je bilo uzalud, čak su i oni jebeno batalili. Jedino što je uspelo donekle da nas zaintrigira je bio prekid utakmice AZ-Ajaks, ali nedvoljno da prekinemo da grickamo semenke. Mislim, Holanđani, jebemu mater, oni izgledaju gej čak i kad se peglaju.

Sa druge strane, na istoku počinju da prave sve veća sranja. Poljaci, Česi, Turci, socijalne nevolje, plus poprilično usrane državne aparature dovode do eskalacije nasilja na „sportskim priredbama“. Kod nas, sitacija nije ništa bolja, što se pokazuje iz godine u godinu. Pošto nam je fudbal u sve većem kurcu, na šta su nas podsetili porazi Partizana od konobara, ili zagrebačke momčadi od Liona, jedino što ove delove starog kontinenta može da uvrsti na kakvu – takvu fudbalsku mapu su navijači.

Da bi vaš tim uspeo da primi manje od tri komada, treba da ostavite svoje grlo i dlanove, da popuniteo ceo jebeni stadion i da napravite par sranja pre i za vreme tekme tako da se te preplaćene pičkice, koje su došle da vam se popišaju po omiljenoj ekupi, uplaše za sopstveni život i zahvale Bogu što je primanje gola bilo najgore što im se desilo.

E sad, nema puno timova koji, pored velike četvorke, smeju da se pohvale navijačima koji bi mogli da uplaše igrače mlađe od 12 godina, i nema puno gradova za koje bismo rekli „ Biće malo više od pukog kupovanja suvenira.“

Zenica– Nije čudo što su čelnici fudbalskog saveza BiH odlučili da se najvažnija utakmica reprezentacije odigra baš u ovom gradu. Ako izuzmemo staru foru sa uništavanjem terena, Robijaši (kojih je verovatno i bilo najviše) su jebena grupacija. Tribine blizu terena, urlanje, i masovnost su dodatni plusevi. Jedno je zajebati se i izaći sa ortakovom švecom, ali otići u Zenicu sa šalom tima koji nije NK Čelik je mnogo veći zajeb.

Mostar – Svi ćemo se složiti da je ovo jedna jebena ludnica od grada. Čoveče, to je u stvari kao jedna država, ali ono, južnoamerička neka. Taman kad smo mislili da neće ići gore od nemilih scena posle utakmice sa Partizanom, eto nama utakmice Turska-Hrvatska i jebenog šoua na ulicama. Postoji mnogo načina da sebi okončate život, jedan od njih je da stanete na sred mostarskog mosta i vičete Bosna ili Hrvatska. Sami birajte. Pored toga, grad je domaćin i dve jako dobre navijačke grupe – Ultras Zrinjski i Red Army.

Banjaluka – Lešinari. Velika zanimljivost vezana za ovu grupu je ta što nisu bratski organizovani ni prema Delijama ni prema Grobarima, već prema Firmi, iako u BL živi daleko veći veći broj navijača Zvezde i Partizana. Odlično organizovana navijačka grupa koja zna da učini put u grad sa najboljim odnosom devojke-momci poprilično neprijatnim.

Sarajevo– Nismo mogli da se odlučimo izmedju Hordi Zla i Manijaka. I jedni i drugi su navijači sa tradicijom, i jedni i drugi imaju dobrih i loših strana. Manijaci su svakako napravili totalnu ludnicu sa pesmom „Sedam jegera“ koju je čak i Marko Bulat prepevao. Sa druge strane, ne mislimo da je baš bilo po navijačkom kodeksu napasti omanju grupaciju „Torcide“ koja čak nije iz Splita, i to na prijateljskoj (!?) utakmici.

Beograd – Delije, Grobari i kompanija. Da se ne lažemo, crveno i crno beli su jedini beogradski navijači koji mogu da opravdaju epitete sa početka teksta. Sve ostale grupe su ili premale ili prejadne da bi se našle ovde. Ipak, uzdvojićemo Junajted Fors. Što zbog stare slave, što zbog nekih naznaka da bi dani kada je bilo zajebanije otići na Banjicu nego u pojas Gaze, mogli da se vrate. To su i dokazali posipajući srču po celom terenu Obilića iz protesta prema sopstvenom klubu.

Split – Dugo smo vagali, ali ipak tas je prevagnuo na stranu Torcide. Prolazio sam skoro kroz Dubrovnik i Cavtat i video ogromne netaknute grafite Hajduka. Jedne jebene žvrljotine nema. Pa sad ili nema nijednog jedinog simpatizera Dinama ili su navijači Torcide ostavili popriličan utisak ovde. Sa druge strane BBB su takodje navijači za respekt, ali ipak je njihov klub navukao mržnju većine ljudi zbog večitih kontroverzi. A i čini mi se da su se oni malo navikli na stalne uspehe svog tima pa kao da im domaće prvenstvo više i nije toliko zanimljivo. A i ne možemo da oprostimo prazne tribine protiv Liona, pa taman da je klub izgubio sve utakmice pre toga sa po pet na prema nula. Ili deset – nebitno.

Pored Crvenih Djavola, koji su ranije pomenuti, još bi spomenuli Torcidu Sandžak, grupu koja daje primer ostalim gradovima u Srbiji kako se bodri lokalni klub. Na žalost, gde je dobro, tu je i loše, pa kao negativan primer ističemo Firmu i F.K. Vojvodinu. Drugi grad i treći klub po veličini u Srbiji, a njih na finale kupa dođe tri hiljade!?

Jedino je sigurno, navijači su ovde oduvek bili mnogo iznad kvaliteta fudbala, što govore i neke izjave legendarnih komentatora:

– I završen je još jedan praznik fudbalskih slika.
– (Iznenadjen ton) Navijači ne prestaju da navijaju iako kiša pada.
– Koncert zvižduka za igrače, čisto da se malo muzički edukuju!
– (Sarkastičan ton) Završen je jos jedan derbi večitih rivala, fudbalska predstava van granica prostora i vremena!