Najgrđi zatvori na svetu
Rečima jednog našeg političara, zatvor bi predstavljao jednu kocku od cigli i betona što ima onu žicu sa bodljama i one ljude s onim što ispaljuje metke i unutra neke male sobice sa onim gvozdenim šipkama. Složićemo se odma u startu, robija je dosta sjebana stvar za čoveka. Samo poimanje nekih činjenica poput toga da više nećeš jebati svoju ženku kad ti se prohte nego će verovatno tebe neko čerečiti u dupe, zatim to da nećeš moći da jedeš pogačicu sčvarcima dole u pekari svako jutro, kao i da će ti neko bukvalno kenjati nad glavom svaki božiji dan može negativno da utiče na psihu. Intenzitet ove sjebanosti prevashodno zavisi od toga gde odrađuješ robiju, čak ni trajanje kazne nije neko relevantno merilo. Tako recimo ako saspeš olovo u 70ak ljudi u Norveškoj to i nije nešto strašno jer ćeš narednih 40 godina na robiji imati uslove ko u SPA centru i žalićeš se samo na debljinu toalet papira i oštećen kabal adaptera od Sony-a, dok naprimer ako naguraš paketić koksa u dupe i uhvate te na Ekvadorskom aerodromu, poželećeš da umesto odležavanja bilo kakve kazne imaš 4 puta nedeljno peting sa Isidorom Bjelicom i Madlen Olbrajt, naizmenično, pa onda u isto vreme.
PETAK ISLAND, RUSIJA (RUSKI ALKATRAZ)
Ovaj zatvor je stavljen na prvo mesto, iz prostog razloga što Tarzanija.com želi nekako da oda zahvalnost predsedniku Putinu što je došao u našu malu zemlju i na silu se smejao tokom razgovora sa našim diplomatama (jbg, nema lerdi neki šanirani orden pa da mu damo zato evo samo tekstić lolo)
Nalazi se na takozvanom Vatrenom ostrvu (Огненный остров) i prvi dodir sa nekom vrstom civilizacije je tačka koja se nalazi 450 jebenih kilometara severno od Moskve. Znači, i da uspeš nekako da pobegneš iz ćelije, izbegneš čuvare unutar zatvora, ne deknu te ni ovi napolju, pređeš sve moguće prepreke, preroniš jedan deo, preplivaš drugi i isplivaš – opet imaš jedan podosta dugačak maraton dok ne stigneš do prestonice. Devedesetsedme ovo postaje zatvor za mangupe osuđene na doživotnu kaznu (ranije i na smrt), tako da ovde nećeš ležati ako duneš džok u centru Sankt Petersburga. Što tiče života u zatvoru, u ćeliju ide po dvoje (monogamija jbg, nema trojki) i u njima provode 22h dnevno, a kad imaju slobodno vreme ono se provodi kao i svuda – napolju, ali bez šetnji, peglanja benča i zgibova, već u kavezu sa još dosta kolega tako da se tamo nećeš baš napucati. U slučaju da zaglaviš ovde, znaj da nema wc-a, ni biblioteke tako otpiši i čitanje Dostojevskog dok sereš. Temperatura u januaru ide do -40. E da, posete su samo 2 puta godišnje tako da bolje da imaš šta da ispričaš svojima kad dođu, ako ih uopšte imaš i doživiš prvu posetu. Tuberkuloze i psihički bolesnih ima na izvoz. Ako si nevaljao, pošalju te u samicu, tačnije vertikalno postavljen pravougaonik u kojem imaš kofu i krevetić za spavanje ali dan moraš da provedeš stojeći. Ako umreš, bacaju te na groblje u blizini zatvora i to je to od tebe. Niko nikad pobego nije odavle.
TADMOR, SIRIJA
Ajmo malo do Sirijske pustinje. Tadmor, u narodu poznatiji kao “kraljevstvo smrti i ludila”. O njemu se ne zna nešto specijalno puno, 2001. su ga zatvorili pa ga 10ak godina kasnije opet otvorili, u njega ubacuju i kriminalce i političke neistomišljenike, sve đuture na kamaru. Najjača stvar kod ovog zatvora jeste da nasilje među zatvorenicima ne postoji, to je dužnost čuvara. Priča se po čaršiji da čuvari znaju bez blama u po bela dana da upadnu i odseku par glava zatvorenicima koji uopšte u toj situaciji nisu ništa skrivili, tako da je sutrašnjica nepredvidiva poput vožnje jugom niz kanjon Morače. O mučenju ne vredi ni govoriti, ono predstavlja neku vrstu hobija čuvara. Ovde možeš da pojedeš nož čak i ako neko izvan zatvora napravi sranje. U toplo leto 1980. godine neka ekipa muslimana je u Damasku htela da likvidira predsednika Sirije, pa su braća komandosi “posetili” Tadmor i počastili klanjem oko 500 zatvorenika, što je u prevedenom značenju no-no sledeći put.
GITARAMA, RUANDA
(4 ČOVEKA PO METRU KVADRATNOM)
Nešto je trulo u državi Ruandi. I to bukvalno trulo, jer su ovde zatvorenici u nedostatku egzistencijalnih uslova za život primorani da jedu (i jebu) jedni druge. Ne postoje ćelije. Kapacitet zatvora je 500 ljudi a unutra je strpano 6 000 – znači komotno je. Komotno toliko da moraju da stoje i spavaju jedni na drugima, kao i na svojim i tuđim fekalijama što doprinosi razvoju bolesti poput gangrene i lepre pa termin “evo raspadam se” dobija sasvim novo značenje u Gitarami. Stopa smrtnosti na dnevnom nivou prema nekim podacima iznosi 7 ljudi. U Gitarami postoji samo jedan doktor, ali evo zamisli šta može da uradi – “E care aj uzmi ovaj pentreksil tri puta dnevno na 8 sati i biće to ok, da vidim tu ruku, pa nije ovo tvoja, aj lepo kad nađeš svoju donesi pa ćemo zakrpiti, ok?” Ovako prijatne uslove života imaju i zatvorenici u zatvoru Nairobi, Kenija.
BANG KWANG, TAJLAND (บางขวาง)
Jebo mater oduvek su ovi Tajlanđani bili majstori. U Bang Kwang-u niko ne služi kaznu ispod 25 godinica. Karakteristično je to što kad dođeš ovde, okuju ti ruke lancima prva 3 meseca služenja kazne, a ako si kojim slučajem osuđen na kaznu posete Sv. Petru onda su ti okovane i ruke i noge sve do izvršenja kazne o kom ćeš biti obavešten 2 sata pred sam čin pogubljenja. Kada je u pitanju hrana, obrok je samo jedna činija pirinča i povrća dnevno, s tim što sada služe samo beli pirinač a ranije su i beli i crveni pa je to ukinuto zbog diskriminacije lololo. Zanimljivo je da u ovom zatvoru postoji i neka kantina, jer se ovde nalaze zatvorenici koji su strani državljani tako da zamisli kako izgleda kad upadneš u ćeliju među šakale koji jedu sopstvene nokte na nogama sa nekim vitaminskim obrokom koji si dobio od ambasade svoje zemlje.
DIYARBAKIR, TURSKA
Najebaše Kurdi opasno bogami. U ovom zatvoru se koriste najraznovrsnije metode mučenja i zastrašivanja. Zatvorenici trpe skakanja po kičmi, batinjanja kojekakvim predmetima, razne vrste zubarskih intervencija u vidu čupanja zuba – naravno bez prethodnog pristanka i socijalnog osiguranja, jedenje govana, elektrošokove, lomljenje ekstremiteta, vešanja i mnogo čega još. Najbizarnija stvar u Dijarbakiru jeste takozvano “pozdravljanje kapetanovog psa” koja predstavlja susret sa džukelom koja je dresirana da odgriza polne organe zatvorenika, što predstavlja jedan vid dobrodošlice koju priređuje odbor za doček ove ustanove. U ovom zatvoru se nalaze i deca, što scenario čini još zajebanijim. Zatvorenici su se svojevremeno ponašali ko hepo kocke i masovno se spaljivali u znak protesta, što ih je sigurno odvelo na bolje mesto. Bilo je i par nekih pobuna, ali sve su završene loše po Kurde. Prekratak je ćivot da bi još pisali o ovom mestu.
LA SABANETA, VENECUELA
Zatvor projektovan za 700 zatvorenika a unutra je nabijeno oko 3 500. Obiluje raznim bandama, a šansa da ovde ne oboliš od side ili kolere je jednaka šansi da te na autoputu E75 iz suprotnog smera udari viljuškar. Zatvorenici poseduju više oružja nego Siniša Vuco!, izrađuju noževa više nego Swiss i čuvari su stvarno puka formalnost (odnos čuvara i robijaša je interesantnih 1:150). Sistem je korumpiran skoro ko u Srbiji tako da je hijerarhija zatvorenika i bandi ustrojena prema novcu, što znači da oni koji nemaju prebijene pare u džepu spavaju prebijeni u nekakvim cevima skvrčeni ko fetus, dok ostali sebi možda i mogu da priušte neki dušek. 2013. godine desio se neki “mali” obračun 2 bande pa su čuvari rešili da ulete, pobili 15ak zatvorenika i nisu se čak ni trudili da počiste to nego su obezglavljena i izrešetana tela ležala po zatvoru dok nisu istrunula. Tokom pretresa kod zatvorenika je nađeno oko 12 kila gudre, 135 mobilnih telefona, 5 bombi, 75 noževa, preko 100 komada vatrenog oružja i 22 000 metaka. Zatvor Carandiru u Brazilu je bio nalik na ovaj s tim što je poznat po malo žešćem masakru koji je izvršen 92. godine i u kojem je 111 zatvorenika ispustilo dušu. Deset godina kasnije, Karandiru zatvor je uništen.
S obzirom na sve navedeno, nemoj da se brineš ako sledeći put odvališ šamarčinu panduru dok te legitimiše ili izletiš pred kameru RTS-a i javno saopštiš premijerovu seksualnu orijentaciju – na Klisi imaš ok uslove, CZ je kul a i ovaj u Mitrovici nije neka panika, jebaće te malo promaja i ukus pasulja ali svakako je bolje nego kod gore navedenih.
