Barselona, Mančester Junajted, Real, Bajern, Slaven Belupo… o najjačim timovima sveta možete pročitati nešto na svakom ćošku interneta. Oni su pretplaćeni na vesti o trofejima, skandalima, velikim transferima.
Ali šta je sa timovima koji nisu najjači, najstariji, nemaju najveći stadion niti najbrojniju navijačku armiju, već su jednostavno kul? Gotivni, simpatični, sa interesantnim načinom poslovanja, nazovite to kako hoćete, znate na šta mislim.
Sledi Tarzanijino viđenje najvećih kuliša među fudbalskim timovima planete. Zbog obilja materijala, u prvom delu bavimo se samo kolevkom fudbala.
BRITANSKA OSTRVA
Pretpostavljam šta sada očekuješ. Još jedan članak o Milvolu. Brate, znači najjači su, ‘naš kakve navijače imaju, sa svima su se pošibali, prebili su mančesterovske pičke, liverpulske cavulje i arsenalovske sisice. Pošto su razbili potpuno oklopljeni odred policije na konjima od 2000 ljudi, zabranjeno im je dekretom da naredne 344 godine uđu u Premijer ligu. E, ne mogu više da pričam na fon, baferovao mi se “Vidimo se u čitulji” na drugom tabu, Knele car hehe.
Razumem globalnu fascinaciju Milvolom i njegovim navijačima. Milvolov huligan je sve ono što ti nisi bio i nećeš biti. Glavni baja, siledžija u osnovnoj školi koga sve cupike označe kao prvu seksualnu želju u leksikonu. Čovek koji pusti kera na radnike elektrodistribucije kad dođu da mu seku struju. Voleo bi to, zar ne? Da stvari šljakaju tako. Ali ako može da ne osetiš i drugu stranu medalje. To da u post dvadesetim godinama, u pauzama svog posla, za koji si plaćen 150 evra, sediš u svom štrokavom pekamskom stanu sa amorfnom masom koja predstavlja tvoju životnu saputnicu, gledajući englesko izdanje Velikog brata dok čekate da vam interventna donese sina ćomana na vrata.
Dakle, razumem fascinaciju. Ali ona nema veze sa sportom zvanim fudbal. Zato Milvol nije na listi najkul fudbalskih timova.
Međutim, mnogi kulijana timovi su rasuti po Ostrvima. Tamo postoji velika decentralizacija po pitanju navijanja. Lokalne ipsvičke klince bole kurac da navijaju za Junajted. Imaju Ipsvič. Koji gleda 15-20 soma ljudi u drugoj ligi, lagano.
Ipak, izdvojio bih sledeće timove: Kardif, Notingem Forest, Jeovil i konačno, Invernes. I da, Siti i Čelzi, pre nego što im kuloću pokvari lova.
Kardif je kul jer su naša velška, keltska braća. Dugo se čekalo da postanu prvi velški tim u Premijer ligi, ali ih je u tome pretekao Svonsi, kome slede čestitke za uspeh. Ipak, Kardif ostaje jedini velški klub koji je osvojio neki trofej iz engleskog sistema takmičenja. FA kup, 1927. Takođe, uskoro im sledi finale Liga kupa sa Liverpulom i prilika da naprave ogroman uspeh. Tačku na kuloću Kardifa stavlja, nažalost bivši, stadion stari Ninijan park.
Notingem Forest ne može da ne bude kul na svoj način. Ovaj tim je sredinom sedamdesetih, pod vođstvom menadžera Brajana Kloa, izašao iz anonimnosti. I to ne da je izašao, nego je jebao kevu. Prve sezone u elitnom rangu uzimaju titulu. To im daje pravo da igraju u Kupu šampiona koji osvajaju a sledeće sezone uspevaju i da odbrane. U te dve godine u finalima padaju Malme i Hamburger, oba puta po 1-0. Usput osvajaju i Evropski superkup i dva Liga kupa.
Suprotno uvreženom mišljenju, propast Foresta ne sledi odmah. Oni još 15 godina bivaju značajan igrač u engleskom i evropskom fudbalu. Osamdeset i četvrte igraju polufinale Kupa Uefa protiv Anderlehta. Ispadaju, ali se posle utvrđuje da je Anderleht podmitio sudiju. Sudija o tome nije mogao da se izjasni, pošto je u međuvremenu, slučajno, poginuo u saobraćajci. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih osvajaju još dva Liga kupa i igraju finale FA kupa. E onda, posle prve sezone Premijer lige i odlaska Kloa, kreće Notingemovo propadanje, koje danas uglavnom služi Partizanovim navijačima za podjebavanje Zvezdinih.
Danas, Notingem Forest je osrednji tim druge engleske lige. I to je već neko vreme. Čak posete i treću pomalo. Da vide šta rade Česterfild i Gilingem. Ali, niko ne može da im oduzme to da su u tri godine bili prvaci Engleske jednom i Evrope dva puta. Danas su možda klošar koji se, na gajbicama ispred diskonta, grebe za zidarca pričajući svoje priče o nekadašnjem dobro plaćenom poslu i redovno jebanoj mrak ribi, ali su ipak klošar sa dobrom i istinitom pričom.
Što se tiče Jeovila, tu nema puno filozofije. Svaki pravi kladioničar i menadžeraš nije mogao da ne zgotivi njihov vrtoglavi uspon od tima iz Konferencije do tima koji se bori za ulazak u drugu ligu. Takođe, tu je i faktor imena. Mnogo samoglasnika. Jeovil zvuči kao neki pripitomljeni međed sa kojim se igraš lopte kad odeš kod babe na selo. Medved je đubre od životinje sa kojim se ne možeš igrati lopte i u samom gradu Jeovilu teško da isti postoje, ali jebiga, ne možeš protiv toga kako tvoj mozak registruje slogove.
Čast Škotske brani Invernes. Puno ime kluba je Invernes Kaledonjanski Čičak i nastao je 1994, spajanjem FK Kaledonjanina i FK Inverneskog Čička. Kaledonjanin je inače odrednica koja potiče od reči Kaledonija, kako su Rimljani nazivali današnju Škotsku, a čičak je jedan od nacionalnih simbola Škota. Valjda je bilo neko peglanje sa nekim, dušmani su se prikradali kao pičke, ali je jedan naleteo na čičak, dreknuo, pa su ih Škoti domaćini sjebali načisto.
Ako ove činjenice, koje navode na pomisao da kad u Invernesu sudija svira pasivni ofsajd i poništi domaćima gol, lokalni gorštak u kiltu siđe da ga juri dvoručnim mačem, nisu dovoljne da svrstaš Invernes u kul timove, dodajmo to da je klub za 10 godina od četvrte lige (u kojoj su morali da startuju posle fuzije) stigao do prvog nivoa škotskog fudbala i mečeva sa Seltikom i Rendžersom.
Spomenimo i Čelzi i Siti. Danas su oni u klasi najjačih timova a nekada su bili u klasi samo kul timova. Nema ničeg za raspravu u ogromnim parama koje su ušle u te timove. Ko mrzi Siti zbog šeika, a istovremeno zaziva bogatog gazdu u Zvezdu i Partizan da ne bi više gledao Šćepovića i Savia, taj je licemer. Ipak, ulaskom u krug velikih batica, jednostavno, više nisi simpatičan klub u ovom kontekstu.
Za kraj, predstavnici manjeg ostrva u arhipelagu, smaragdnog. Šamrok Roversi i malo podsećanje na njihov veliki letošnji podvig u Beogradu.
U sledećem nastavku: Najkul timovi: Evropski kontinent