Najodvratnije pesme ex Yu roka

Obeshrabren saznanjem da Gangula ipak nema IQ veći od protozoe, nakon njegovog epskog tendera za bendove koji će nastupati na najvećem festivalu od big benga – Novobeogradskom letu,  rešio sam da otvorim dušu i kažem javnosti da je car go. Dame i gospodo, domaća rok muzika je epohalno sranje (Idijoti, na vas i gospodina Pušića nikako ne mislim kad ovo kažem). I ne mislim na Cecu, Mecu i Manjače Đecu, ne, oni su kul na neki način, trešuju u nekom svom svetu treša i to treba poštovati. Zlo predstavljaju oni koji pljuju po takvima a kad treba nešto da ponude, to bude govno sa šlagom. Pa nosite se, svi vi viđeni rok bendovi, serem vam se u pesme. I ne mislim tu na Plave orkestre, Crvene jabuke, Prljava kazališta, Filmove, Magazine i ostale koji koketuju sa rok muzikom. Ne mislim ni na Slađanu Milošević, ni na Masima, ni na Olivere, ni na bilo kog dalmatinskog jebača uz vino, svi oni nisu dostojni da budu ni čvabalo na glaviću recimo Mileta Ignjatovića. Ne mislim ni na neafirmisani bend iz Novog Pazara, koji pošteno tezgari.  Ovo je kao krem domaćeg roka. Da vidimo.

Igra r’n’r cela Yu

Svadba. Udaje se sestra od nerođene tetke. Mesto zločina – improvizovana namenska građevina za hepeninge sa 500 mesta. Zvanica oko 1000. Jedni skaču po drugima dok nepoznato kolo ne posustaje već 2 sata. Violinista mokar kao da ga je poplavni talas izbacio iz Barencovog mora. U instrumentu mu zadenuta plata direktora Javnog preduzeća „Skloništa Srbije.“ Ja komadam krtinu, umačem u ren i trudim se da budem ispod radara sve one rodbine koja me poslednji put videla u crvenim bebećim kolicima (da, imao sam crvena kolica), a koja bi me sad rado videla u ulozi fliper loptice u nekom Moravcu, Užičkom ili Žikinom kolu. Napokon su violinistu bez znakova života iznele snage hitne pomoći, a tetka me pronalazi skrivenog između kolača i reform torte i saopštava da će sad malo NEŠTO ZA NAS MLADE. Vačpe se laća mikrofona i najavljuje malo poganog rokenrola. Nas pet-šest idiota skačemo sa stolica već spremni da hedbengujemo uz Ejs ov spejds, i u tom trenutku kreću dobro poznati taktovi… ne, nemam snage da pišem, jer u neku ruku El.org. su kul bend ali ova pesma je toliko smeće da je uvreda za smeće u kanti punoj smeća. A o dočecima sportista, gde je ova pesma glavni okidač za raspomamu, bi trebalo svakako napisati neki naučni rad o kolektivnom ludilu nacije. Gile, umri zbog ovog, kad već dop ne može da te satre.

Brate, imaš 100 dinara za kartu do Banja Luke?

Avionu, slomiću ti krila

Prva asocijacija na ovo zlo nedelo od pesme je kako smo se kao klinci pitali šta kog kurca znači glagol „lišiti“ iz refrena ove pesme. Roditelji bi na naše pitanje odmahivali glavom i prstom nas prekoravali da ne slušamo Čorbu jer je Bora alkos i boluje od side na jetri. Ok, Bora danas ima rak side na mozgu najteže kategorije i svi jedva čekamo dan kad će da umre i reši nas transfera blama koji emituje gde god da se pojavi. Ali Bora nam je tad bio idol i valjda zato imamo tračak empatije za njega i molimo se Svevišnjem da ga uzme. Kao muzičar je svoje dobre momente uglavnom ispucao do prve polovine osamdesetih, pišući laganu liriku za široke nardone mase. Al šljakao je ok, bilo je tu i tamo gotivnih pesmuljaka uz koje si mogao da skrljaš jezik u dušnik nekoj fulji na punoletsvu ili maturskoj ekskurziji. Ipak, ova pesma prestaje da bude kul negde kad počnu Nindža kornjače da postaju kul – dakle sa 5-7 godina života. I onda dođe bombardovanje i hiljade zombija sa targetima po telu skače po mostovima dok sa zvučnika piči obaranje boinga 747 kojim je Borina nikad prežaljena čkapi otišla u zagrljaj drugom. Kurvo, trebalo je da ostaneš i spaseš nas ove pesme.

Digni ruku

…Ili Priština, ili karta do Prištine, ili kako god da se zapravo zove ovaj cijanid od pesme, koja ruši sve granice pesničkih sloboda i koristi reč „obadve“ koja mora da para uši ma koliko one bile liberalne u pogledu pravopisno-gramatičkih sloboda. Cela pesma je vot da fak, papazjanija nasumično nabacabih geografskih pojmova i naučne opservacije kako se od promiskuiteta dobija… Hiv? Sifilis? Triša? Jok more. KILA. Kilu jebenu ćeš da dobiješ ako budeš trsio previše. Ne znam, ne bih da ulazim u seksualne sklonosti Neše Galije, ali ako je imao na umu jebanje Esme Redžepove u pozi standing passion propeller na merdevinama, recimo, onda je kila sasvim logična reperkusija. Neko će možda reći kako pesma ima duboko filozofsko značenje i da metaforički prikazuje momka koji mnogo oće a nema mogućnosti za to, a ja mu kažem da jede govna. Na posletku, nekako sam siguran da će za 100-ak godina biti snimljen horor u kom će se porodica useliti u napuštenu kuću nadomak Niša, onda će radoznalo dete iz dubina mračnog podruma osloboditi grbu Neše Galije, koja će ih terorisati do potpunog istrebljenja. Ovom pesmom, dabome.

BU!

Ne spavaj mala moja

Neki ljudi iz sveta muzike kažu da je Bregović veoma kvalitetan i izuzetno potcenjen gitarista. Drugi kažu da je genijalni kompilator i najveći lopov u istoriji notne sveske. Treći kažu da je fakat da je njegova grupa najuticajnija varijabla domaćeg er en era, i u pogledu kvaliteta, i u pogledu enormnog uticaja za mutaciju muzike i generisanje turbo folka kao finalnog produkta. Dok se ljudi zamajavaju pričom o Bregoviću, on se zajebava kao car, vozi trabanta, kara vrh pičke i dovoljno je lud da bend nazove Orkestar za svadbe i sahrane. Dosta o njemu. Scena kad Mile renta bubreg odlepi na Flojdovoj svadbi uz pesmu Don’t sleep my baby while the music is playing je jedna od najupečatljivijih u domaćoj kinematografiji. Zaista treba da budeš jadan kao Mile da bi voleo ovu pesmu. O tekstu je mučno pisati a pošto mi već naviru slike Bebeka u tesnim ljubičastim pantalonama i golim prsima, bolje da prestanem na vreme jer ću se setiti i pesme Lipe cvatu i Đurđevdana i Hajdemo u planine i Milicija trenira strogoću i Pljuni i zapjevaj, a opisati te košmare bi bio korak napred ka doživotnom tretmanu u Palmotićevoj. Bijelo dugme, jebo vas ko vas sastavio. Inače, da ne grešim dušu, imaju nekoliko vanvremenski dobrih stvari, al o tome nećemo, jer smo ovde da gajimo animozitet i plljujemo.

Lemi pre berserka.

Mornar

Iz nekog razloga mrzim porodične biznise, nikako ne podnosim članove familije na istom radnom zadatku, a pogotovo kad su u formi da ne moš da ih izbegneš – Đokovići, Lavrinoviči, braća Brajen, Šćepovići, Vlade i žena mu Divac fondacija i ostala sranja. I ONDA SE NAĐE 250 JEBENIH JELIĆA u grupi epohalno genijalnog naziva – Yu grupa. E pa jebite se, Jelići. Jebo vas vaš bajkerski luk koji furate iako ste sprcali 70 u guzice, jebali vas vaši kompilativni albumi jer ste za 3 eona snimili 2 i po albuma, jebo vas najmlađi Jelić jer ne znam što ali vas jebo. I jebite se što ste napravili pesmu uz koju izgubim po zilion neurona kad svaki put hor peva kako je NEKO slao talase, a nesrećnog Neptuna ne jebu ni 2 posto. Zašto niste stavili Posejdona, ipak su Grci pravoslavna braća? Aha, ne rimuje se, ok. Onda je trebalo da pocepate hartiju sa tekstom, spalite studio i izvršite kolektivnu lobotomiju da vam slučajno ne padne na pamet da opet ovako nešto snimite.

Topalovići.

Ima i drugi deo…