Najveće srpske životinje

Pravo da vam kažem, prvobitna ideja mi je bila da pišem tekst o najvećim Srbima  savremene istorije, posle drugog svetskog rata. Krenulo je fino, Pekić, Ratko Mladić, Vesna Zmijanac ali onda sam nešto zakucao, nisam hteo da ubacujem igrače lopte, političare, patrijarhe i tako dalje, pa sam to ostavio za neki drugi momenat.

Zato evo liste najvećih srpskih životinja. Svaka od njih predstavlja određenu vrlinu srpskog naroda, i oslikava kvalitete naše velike nacije i bolje nego diskutabilni ljudski kadar.

JOVANČA – zavodništvo

Srbi su poznati kao veliki zavodnici i jebači. Ako ne verujete meni, ubogom piskaralu sa Tarzanije, onda svakako ne možete sporiti reči gospodina kao što je Vuco koji je u gostovanju u emisiji “Noćna Mora” pokojnog Željka Malnara rekao sledeće : ” ZNAŠ ŠTA JE PROBLEM KOD HRVATA, ŠTA LOŠE JEBU, SRBI JEBU BOLJE OD HRVATA, EVO OVAJ TU SUBOTA VEČE NIT ON MOŽE ŠTA SPRČIT OŠ ŽVAKU.”

Tu našu osobinu oslikava mužjak žirafe Jovanča, stanovnik Jagodinskog zoo vrta i jedna od bitnijih stavki u političko – medijskoj karijeri bivšeg jagodinskog reketaša Dragana Markovića Palme. Jovanča se u javnost probio u dva navrata, prvi put, kada je uopšte i kupljen, za 45 000 evra iz Čikaga, i drugi put kada je objavljeno njegovo venčanje sa sedam godina starijom Emom. Muvanje poluintelektualnih cupika iz Gornjeg Milanovca, koje su upravo upisale prvu godinu antropologije i iznajmile stan na Lekinom Brdu je za debile. Jovanča, u pravom srpskom duhu, zavodi iskusne i zrelije mačke, koje znaju šta hoće u ćivotu i otplaćuju lizing za kola.

LUKS – heroizam

Ovde se radi o Titovom psu koji mu je navodno spasio život u Bici na Sutjesci. Verujem da je većina vas, kao i ja, mislila da se ta džumara zove Reks, ali u pripremi za tekst sam otkrio da je to zabluda. Luks, dakle.

Elem, pošto je Nemcima pukao kurac od narodnooslobodilačke borbe, posle dužeg vremena su sakupili veću masu zaista nemačkih vojnika i pokušali da urade ono što ustaški i žabarski debili nisu uspevali, da ubiju Tita i slome partizane, u Bici na Sutjesci. To im nije pošlo za rukom, partizani su se probili u istočnu Bosnu, uz velike gubitke, a Titov život je visio o koncu kada je jedna nemačka granata pala blizu njega. Tada se Luks, nemački ovčar, bacio na Tita, i postigao to da Tile prođe samo sa povredom ruke a da se on sam preseli u večna pasja lovišta.

Iako je priča najverovatnije istinita otprilike kao priča da Troickom nije bilo dobro pa nije dao krv i pišaću ljubaznoj doktorici, to ne znači da čak ni lažni Luks ne oslikava herojstvo i zajebanost srpskog naroda. Skočiti na bombu, na bunker, zaštititi slabe, to je Srbin.

KNINDŽA – snaga

Knindža je bio malo bosansko meče,  koga je rat odvojio od porodice. Vojnici Kapetana Dragana su ga našli negde u Lici, i prihvatili. Podigli su ga, othranili, i on je vremenom postao njihova maskota.

Kako se rat odužio, tako se odužio i boravak Knindže sa vojnicima. Iako je svima sigurno bio prirastao za srce, počeo je da se iz malog slatkog mečeta pretvara u gigantsku medvedčinu koja će biti opasna po ljude, i pored činjenice da su ga spasli od ustaške kame i odgojili. Medvedi su govna, gledao sam na nešnl džiografiku da su oni jedna od retkih životinja koje će ubiti čoveka iz čista zajebancije, a ne iz potrebe za hranom ili iz ugroženosti.

Zato se Kep dogovorio sa Vukom Bojovićem, i Knindža je dobio svoj kutak u beogradskom zoo vrtu. Čak su mu posle nabacili i pičku, simbolično nazvanu Lika.

Joca i Sami – slobodarstvo

Joca i Sami, delfin i šimpanza, su se pojavili u otprilike slično vreme, krajem osamdesetih i bili su vesnici slobode srpskog naroda od komunističke diktature.

Joca je bio delfin koji je 1987. uplivao u Bokokotorski zaliv. I danas delfini ponekad dođu do crnogorskog primorja ali je Joca bio jedinstven po tome što je baš ostao da zableji.

Vrlo brzo je postao miljenik turista i meštana, jer je bio druželjubiv i bez straha od ljudi. Ribari ga doduše, nisu toliko voleli, jer im je terao ribu i cepao mreže. Iz tog razloga su mu i ubili majku. Poznata je situacija gde se Joca upoznao sa Bred Pitom koji je svoj put ka zvezdama počeo u Boki, snimanjem filma ” Tamna strana Sunca.”  Snimalo se na kotorskoj rivi a Joca se ljubopitljivo pojavio da vidi šta se događa. Ljudima iz produkcije je palo na pamet da bi Bred sa Jocom bila sjajna scena, pa su ga tako naterali da skoči u vodu i poigra se sa njim.

Ratno vreme je promenilo sve. Sve je postalo sivlje, raspoloženje ljudi se promenilo. Eksplozija jedne podmorske protivdiverzantske mine je dobrano ošamutila Jocu ali su se o njemu pobrinuli stručnjaci Kotorskog zavoda za biologiju mora. Pokušano je i da se Joca smesti u gradski bazen ali on nije pristajao na to i vratio se u zaliv. Uskoro je nestao bez traga i glasa, sumnja se da je ubijen ili da se prosto nije više dobro osećao u Boki.

Sami, Jocin kopneni sabrat, stigao je u beogradski zoo vrt 1988. godine. Dosta ljudi zamišlja šimpanze kao slatke majmunčiće ali odrasla šimpanza je ogroman, brutalno snažan i nasilan stvor. Jedan čimp u punoj snazi može da raspizdi kompletno obezbeđenje Fristajlera ili Saunda dok si reko ekser ako ovi ne povade utoke a i onda je pitanje.

Tako da je Sami vrlo brzo razjebao labavi kavez u koji su ga smestili, izašao u Jevremovu i lagano krenuo svoju šetnju Dorćolom. Ljudi se prestravili, ali Sami očigledno nije bio neka nadrkana šimpanza pa nikoga nije napao u svojoj šetnji do bioskopa Balkan. Čuvari i policija su ga usmerili ka Kalemegdanu. Kod Studenjaka se pridružio i Vuk Bojović, koji je pokazao muda do poda i neverovatnu empatiju sa životinjama kada je Samija uzeo za ruku, smirio ga i svojim kolima odvezao nazad u vrt. Podsetiću da je šimpanza na skali zajebanosti i opasnosti, recimo nešto malo ispod tigra.

Pravi šou nastaje dva dana kasnije, kada je Sami opet pobegao iz kaveza. Prvo je došao do prostorije sa čuvarima gde je ljubopitljivo zavirio, na šta su ljudi počeli da iskaču kroz prozor od straha. Sami je potom nastavio napolje i krenuo da se šeta Dušanovom. Ušao je u neko dvorište, i popeo se na garažu odakle je odbijao dalju saradnju. Sada već poznat, stvar su prenele televizije i radio stanice i u Dušanovoj se ubrzo skupilo par hiljada ljudi, sa sve parolama i skandiranjem. Sami je ovoga puta odlučio da ide dalje u slobodarskoj borbi pa ni Vuk nije uspeo da ga ubedi da siđe te je na kraju morao da bude uspavan.

Sami je umro 1992. od infarkta creva. Svi mediji su preneli tužnu vest

Muja – dugovečnost

Aligator Muja iz beogradskog zoo vrta je zvanično najstariji aligator na svetu. Rođen je 1936. godine i preživeo je tri bombardovanja, jednu okupaciju, jednu hiperinflaciju i jedan puč.

I danas je živ i zdrav, i kažu da mu je apetit dobar. Jasno je da je poprimio osobine svojih srpskih domaćina, čija istorija seže hiljadu i kusur godina unazad, uz dizanje posle niza teških udaraca koji bi druge nacije zbrisali sa lica planete. Dogodine u Prizrenu.

Mila – preživljavanje strahota

Keruša lutalica kojoj je neko odsekao noge.

Posle burne reakcije javnosti, obezbeđene su joj proteze kao i hraniteljska porodica. Međutim, i tu se priča ne završava baš sjajno pošto povremeno izađu vesti da Mila traži novu porodicu, jer ljudi više nemaju mogućnosti da se brinu o njoj. I pored svega, Mila i dalje ima onu facu lišenu zla, kakvu samo pas lutalica može da ima.

400 godina pod Turcima, trećina sposobnog muškog stanovništva pobijena u Prvom Svetskom Ratu, pa još klanice u Drugom, ratovanje sa prvom silom sveta Amerikom, i onda opet moraju da povuku Nadala na sedam meseci iz tenisa, da mu nađu bolje droge i opet će ga Đovak karati, SRBIJA, SAMO NAPRED OBILIĆ.