NBA – Najava sezone (Zapad)

Kao i poslednjih nekoliko sezona, i ove godine će se bolja košarka pikati na zapadnoj strani obale. Ovakvoj tvrdnji ide u prilog činjenica da je na kraju prošle sezone, od 10 ekipa koje su imale najbolji skor u ligi, čak 8 bilo sa Zapada, što samo potvrdjuje koliko su ovde stvari ozbiljne i koliko je teže dohvatiti doigravanje kada ti glavni konkurent za plej-of nije Šarlot. Ove dine ćemo takodje imati najmanje 8 vrhunskih ekipa, 6 veoma nezgodnih, i Jutu. U takvoj situaciji verovatno se do poslednjeg dana regularne sezone neće znati ko, kako i s’ kim u prvoj rundi, pa je naša dužnost da ti barem predstavimo sastave timova, jer ni mi sami ne znamo kakve su sve zaplete za nas spremili momci sa vest kousta.

VREBAJU IZ SENKE:

GOLDEN STEJT VORIORS

Ova družina je veoma lako mogli da se nadje i u podnaslovu ispod, ali neka ih za sada u ovoj grupi, jer da bi upao na spisak favorita, u prvoj petorci moraš da imaš bar dve 100-procentne čamuge. Medjutim i bez tog preduslova Golden Stejt će ove sezone da sipa sve u 16. Najbolja spoljna linija u celoj ligi koju čine spleš braća – Stef Kari i Klej Tompson, preko leta je nabijala samopouzdanje na svetskom prventstvu u Španiji, pa će u ovu sezonu ući nikad spremnija. Momci koji su u stanju da trojkama kroz glavu defanzivca useru svakog protivnika u život imaće veliku podršku u jednom od najboljih univerzalaca lige – Andrea Igudale. Pored njih prvu petorku trebalo bi da čine iskusni Dejvid Li i nekadašnji prvi pik na draftu, Endrju Bogut. Tokom leta su potpisani Brendon Raš, Leandrinjo Barbosa i Šon Livingston, koji će uz Morisa Spejtsa, Drejmonda Grina i naravno Herisona Barnsa biti glavni igrači sa klupe. Veoma dubok roster sa nekoliko nenormalnih šutera za 3 poena, garantuje da će Voriorsi ove sezone igrati najbržu i najlepšu košarku za gledanje. Ako ih šut bude služio kroz plej-of nema tog protivnika koji će lako moći da izadje na kraj sa ovom ekipom.

PORTLAND TREJLBLEJZERS

Momci koji su svojom igrom pokupili veliki broj simpatija prošle sezone, u ovu će ući još snažniji. Da su u drugoj rundi plej-ofa umesto na prekaljene Sparse naleteli na Oklahomu ili Kliperse, veravatno bi pokazali mnogo više, ali što se mene tiče, sasvim je dovoljno bilo ono gaženje nakurčenog Hjustona u prvoj rundi. I ove sezone će se najviše očekivati od dvojca Lilard-Olridž, koji ozbiljno preti da ugrozi dvojac iz Oklahome, po broju poena koji zabeleže svaku utakmicu. Ako njih dvojica slučajno ne budu imali veče uvek će rado uskočiti u pomoć Vesli Metjuz, Robin Lopez i čovek koga smo veoma dobro upoznali na svetskom prvenstvu – Nikolas Batum. Prošle sezone glavni problem Portalnda bila je prilično skurcana klupa. Zapravo, najgora u ligi. Dovodjenjem iskusnih Stiva Blejka i Krisa Kejmena, ekipa će dobiti širinu koja im je toliko nedostajala prethodne sezone, a ne treba zaboraviti da su tu još i mladi C.J. Mekalum i Tomas Robinson, kao i ubitačan šuter za 3 poena, Dorel Rajt. Nikada još nisam čuo da je neko rekao da ne voli Portland, tako da  verujem da se niko onda ne bi bunio ako bi ovaj izuzetno dopadljiv tim masakrirao sve na Zapadu i otišao u veliko finale. Ali želje su jedno, a realnost ipak nešto sasvim drugo.

DALAS MEVERIKS     

Iako je Dalas pred početak nove sezone skockao jedan prilično respektabilan tim, ja ne mogu da ih shvatim ozbiljno dokle god deo njega čini Rejmond Felton. Taman kada su ukrali Parsonsa ispred nosa Hjustona i taman kad se činilo da su na pravom putu, nakon potpisivanja Tajsona Čendlera, jednog od ključnih igrača u Dalasovom pohodu na titulu 2011te, oni urade ovo. Medjutim dobra stvar po Dalas je što će bar prve 4 utakmice sezone biti lišeni usluga Feltona, koga je liga suspendovala zbog ilegalnog posedovanja oružija. Naravno, tata Novicki je još uvek glavni kauboj ovde, a čovek koji će se pitati odma posle njega biće Monta Elis. Elis je imao prilično dobru prošlu sezonu u Dalasu, sazreo je kao igrač i verujem da ga je trip gde zamišlja da je Kobi Brajant zauvek prošao. Pored pomenutih igrača puno se očekuje i od pridošlih Džamira Nelsona i Alfaruk Aminua, a tu su još i starosedoci Brendon Rajt, Devin Heris i Džej Krauder. Ako na vreme otkantaju Feltona, mogli bi da budu vrlo zajebani u plej ofu, jer imaju veoma iskusnu ekipu, podmazanu sa nekoliko mladih igrača.

HJUSTON ROKETS

Najprecenjeniji tim u celoj ligi, u ovu sezonu će, bar na papiru, ući sa nešto slabijom ekipom nego što je to bio slučaj prethodne godine. Preko leta klub su napustili veoma bitni igrači, Čendler Parsons i Džeremi Lin, a verujem da će njihovo odsustvo najviše obradovati najvećeg siledžiju na svetu, Džejmsa Hardena, koji će sada moći da uzme bar još 10ak šuteva više. Uz Hardena, glavna uzdanica Raketa biće Dvajt Hauard, a pored pomenutog tandema prvu petorku će verovatno činitii i čovek koji je na košarkašku mapu dospeo uletanjem u kolena Vesbtruku – Patrik Beverli, te Francisko Garsija i Terens Džons. Sa klupe bi najveći doprinos trebalo da daju pridošli Trevor Ariza i Džejson Teri, a zanimljivo je da će se u sastavu Hjustona ove sezone naći i dva Evropljanina – Motejunas i Papanikolau. Koliko je Motejunas zapravo izvikan igrač, videli smo na svetskom prvenstvu, gde dečko bukvalno nije znao na koji koš napada, a i dalje mi nije poznato na kojim su opijatima bili skauti Hjustona kada su upravi preporučili dovodjenje Papanikolaua, koji se prošle sezone u Barseloni raspadao kao glumačka karijera Gordana Kičića. Ako je Dvajt konačno naučio da šutira slobodna bacanja i ako je Harden doživeo neko prosvetljenje, gde mu Rondo dolazi u san i govori kako bi trebao više da dodaje, onda bi navijači Hjustona od ove sezone mogli da očekuju nešto više od prve runde plej ofa.

Nema sumnje da će pored ovakve nenormalne konkurencije ostalim ekipama na Zapadu biti veoma zajebano da dodju do plej-ofa. Od nekoliko veoma ozbiljnih timova, koji će kao lešinari vrebati ulet u doigravanje, mislim da najveće šanse ima Denver, koji prošle sezone baš nije imao sreće sa povredama, a u ovu će ući znatno pojačan i spreman da nadoknadi lošu karmu koja ga je zadesila prethodne godine. Odmah iza njih su Finiks Sansi, koji će opet imati mlad i lud tim, a ne treba ni zaboraviti Los Andjeles Lejkerse, čisto zbog činjenice što je ovo možda i poslednja prilika da jedan veliki majstor ove igre – Kobi Brajant, poslednji put u karijeri još jednom iznenadi svet nekim svojim impozantnim predstavama. Pored Golden Stejta, Minesota će ove godine biti najzanimljiviji tim za gledanje, jer momci pucaju od talenta, medjutim ne verujem da će igrati neku bitniju ulogu, baš kao ni Nju Orleans, koji iako ima brutalan tim,  jednostavno nema sreću što se nalazi na Zapadu. Od Sakrementa više ne znamo šta da očekujemo, uvek su mladi, talentovani i perspektivni, ali rezultati redovno izostaju, dok je gotovo izvesno da će najlošje plasirani tim na Zapadu, ali ne i u celoj ligi, ove sezone biti Juta Džez.

FAVORITI:

SAN ANTONIO SPARS

Ekipa koja je prošle sezone u velikom finalu skinula gaće Majamiju na sred školskog dvorišta, otela im sav novac za užinu, pa ih naterala da uradi 30 sklekova, u ovoj će pokušati da uradi nešto što nikada ranije nije – osvoji 2. titulu zaredom. Demoliranje Majamija je konačno obezbedilo rispekt ekipi San Antonija i priča gde Sparse niko ne jebava pred početak sezone jer im 3 najbolja igrača zajedno imaju godina koliko i prosečan životni vek kornjače sa Galapagosa, ovog puta neće biti. Ovaj put je malo drugačija situacija, zbog činjenice da Sparse više ne čini velika trojka. DR Greg Popovič je na mestralan način  prebacio teret sa leđa vremešnog Danakana Đinobilija i Parkera na neke mlađe momke u vidu Milsa, Grina, Splitera, Belinelija i naravno Kavaija Lenarda, najkorisnijeg igrača prošlogodinjeg finala, momka koji preti da postane novo lice franšize. Kada se na to doda informacija da je sa drafta biran Kajl Anderson, za koga verujem da će se savršeno uklopiti u Popovičev sistem i da niko bitan iz prošlogodišjeg šampionskog tima nije napustio klub (čitaj: BORIS DIJAO ) ja ne mogu da nadjem opravdan razlog zbog kojeg San Antonio nije najozbiljniji kandidat da ponovo zaigra veliko finale.

MEMFIS GRIZLIS

Da, Memfis! Da Zek Rendolf prošle sezone, u 6. utakmici plej ofa nije zaradio suspenziju i time lišio sebe neigranja u 7. odlučujućem meču, ubedjen sam da bi Memfis izbacio Oklahomu, a kasnije i Kliperse. Ekipa koja igra nestvarno tvrdu košarku i koja je u gorepomentujoj seriji maltretirala Vestbruka i Durenta državši ih na nekih 35% šuta iz igre, ispala je na neke glupe greške i činjenicu da Rendolf i dalje u sebi ima odredjenu dozu gangsterštine koju nosi od malih nogu. Ove sezone će imati još bolji tim, jer su potpisali Vinsa Kartera, koji je u poznim igračkim danima postao specijalista za šut za 3 poena. Opet će imati najbolju centarsku liniju u celoj ligi, Gasol-Rendolf, i opet će imati pitbulove koji kidaju odbranu u vidu Kortni Lija i Toni Alena. Na poziciji 1 će se smenjivati Majk Konli, najpotcenjiniji plejmejker lige i internacionalci Beno Udrih i Nik Kalates. Tu je još Tejšon Prins, jedini čovek u ekipi koji ima šampionski prsten, a veoma dobok roster zatvaraju Earl Klark, Kostas Kufos, i opravljeni Kvinsi Pondekster, verovatno najbolji šuter tima, koji se vraća na teren posle godinu dana pauze, tako da će i pored granitne odbrane, Grizlisi ove sezone imati itekako šta da ponude i u napadu.

OKLAHOMA SITI TANDER

Ni ove sezone situacija u taboru Okalhome nije drugačija od prethodne. Uprava je ponovo odbila da Durentu i Vestbruku dovede neko ozbiljnije pojačanje, pa će verovatno i sada biti slučaj da 50% poena Tandera  raspodele upravo njih dvojica. Tek će sa vremena na vreme da ih rasterete Ibaka i Džekson, koji su u ovoj ekipi, pored pomenutog tandema jedini sposobni da neku utakmicu završe sa više od 15 poena. Ostatak tima manje-više je isti kao i prethodne sezone: Polumrtvi Perkins, koji igra samo na jednoj strani terena, večita rezerva Nik Kolinson, zatim Džeremi Lemb, koji je talenat već 3 godine (nešto slično kao Nikola Ninković) a tu je i Stiven Adams. Dobra stvar je što više deo tima ne čini Tabo Sefološa, koji je toliko pasivan u napadu, da bi verovatno i u Švajcarskoj 2. ligi bio na proseku od 4 poena po meču. Umesto njega potpisani su Entoni Morou i Sebastian Telfer.  Oni koji malo ozbiljnije prate košarku znaju da je Morou kao ruki predvodio ligu po procentu šuta za 3 poena, i da može da bude veoma zajeban kad ga krene, kao i Sebastian Telfer, koji je imao obećavajući start karijere, međutim problem sa zakonom su ga udaljili od prave forme. Njih dvojica jesu okej rešenja, ali nisu igrači koji prave razliku… jednostavno nisu Džejms Harden. Koliko god kroz regularnu sezonu i doigravanje KD i Vesa budu rešetali, mislim da će u nedostatku prave podrške zapeti kod prve ozbiljnije prepreke u plej ofu, ukoliko se recimo Redži Džekson ne transformiše u Stefa Karija.

LOS ANDJELES KLIPERS

Uvek najavljuju velike stvari pred početak sezone, uvek igraju najatraktivnije kroz regularni deo i na kraju uvek ispuše karinu. Kada dodje plej of i malo ozbiljnija priča, igrači Klipersa kao da zaborave da igraju košarku, pa se tako Grifin i Deandre Džordan pretvore u Muslija i Gagića, Krofordu i Rediku se standardno odseku ruke, a Pol igra dobro, dok mu ne dodje čovek koji mu iz sezone u sezonu nabija strašne komplekse – Rasel Vestbruk. Iako dosta ljudi Krisa Pola smatra najboljim plejmejkerom u ligi, on batica u svojoj karijeri i dalje nema ni finale konferencije! Ako mu ni ove sezone to ne podje za rukom, onda stvarno ne znam kakav tim treba da mu se sklopi, jer ne verujem da od ovoga može bolje. A što se tiče samog tima, tu su još Met Barns, Spenser Hovs, Džordan Farmar, Glen Dejvis, Kris Daglas Roberts, Hido Turkoglu… Dakle na svakoj poziciji po 2 vrhunska igrača I na klupi proslavljeni Dok Rivers. Na papiru deluje kao savršena formula za uspeh, ali da bi uspeli da naprave nešto značajnije potrebno je da glavne zvezde prevazidju neke svoje tripove i da mole sve bogove u koje veruju da ne nalete na Oklahomu, jer zna se ko iz tih duela redovno izlazi popišan.

Tekst poslao čitalac Red Babel. Šibni ga i ti na fan pejdža.