Moderan Tarzan svestan je da su iskonske metode pribavljanja ženki prevaziđene. Vremena se menjaju i sada su grubo vukljanje za kosu odabranog komada i po koji bič-slep ono što sledi nakon privođenja. Ali moderan Tarzan je takođe svestan i toga da su iskonski porivi, potrebe i mehanizmi funkcionisanja ljudi ostali netaknuti, sve ovo vreme. Samo je ispoljavanje svega toga išlo u korak sa opštom emancipacijom i razvojem socijalnih konvencija. Što je zapravo kul. Zamisli da svaki put kad ti se dopadne devojka moraš da izazoveš njenog dečka ili drugog udvarača na dvoboj do smrti. Pri čemu, ako i izvojuješ pobedu, pripada ti ruka dlakave mešine čija se celokupna oralna higijena sastoji iz žvakanja karanfilića pred godišnji bal pod maskama.
Naravno, džabe ti znanje ako ne znaš da ga upotrebiš. Danas i Tarzani sa najnižih pozicija mužjačke lestvice znaju kako da iskoriste pijanstvo i privremenu obamrlost čula potencijalne ženke, pa makar i da bi uposlili ruke i druge udove samo na to jedno veče. Nešto iskusniji i prefinjeniji se služe taktikom ignorisanja, koriste društveni status i moć pozicije koju im bivstvovanje po kojekakvim upravnim odborima omogućava, finansijsko imućstvo ili neke druge oprobane taktike.
Ali postoji jedna slabo eksploatisana fora koja može postati tvoje novo oružje za ofanzivu na užareno grotlo među njenim nogama.
Korak 1 – objašnjenje fenomena
Evo nečeg što može zvučati iznenađujuće. Žene su sklone da veruju da su u svojoj osnovi i dalje nevina i čista bića, poput deteta koje se osmehuje na Suncem okupanoj livadi, na reklami za prašak za veš. Nije bitno koliko je godina prošlo, pored koliko maljavih, znojavih muških guzica su se budile, ni koliko hektolitara ejakulata se slivalo niz njihove stomake… U samotnim trenucima kad su tužne ili povređene, u mislima se vraćaju u period kad su bile trogodišnje mamine princeze, sa roze mašnicom u kosi. Te slike ih često zateknu dok u tri ujutru, sedeći u ćošku stana i rukama grleći kolena, pune pikslu i šmrcaju za skotom kog su toliko volele, a on im je to priredio.
Zašto se to dešava? Zbog toga što imaju fabrički ugrađen sistem samodbrane koji automatski traži uzroke i opravdanja za sranje u koje su zapale. Poenta je naći razloge u okrutnosti trulog sveta i kosmičkoj nepravdi, ili na već neki drugi način održati iluziju da su one naivna, krhka bića koja ne zaslužuju to što im se dešava. Na taj način, priroda štiti njihov ego od razarajućeg saznanja da su upravo one krive za situaciju i da su donošenjem nerezonskih odluka same dospele tu gde jesu. Bez takvih zakrpa za mozak, ulicama bi lutale horde psihički sjebanih individua.
Korak 2 – kako to da iskoristiš
Metod je najdelotvorniji onda kad znaš da bi u suštini htela, ali da ne pristaje, jer između vas stoje neke društvene norme i celonoćni razgovori sa najboljim drugaricama koje je truju protiv tebe. Razlozi mogu biti razni, od toga da si ranije prema toj devojci bio gad, do toga da je prošlo premalo vremena otkad ste se upoznali, a ona, pobogu, nije tamo neka drolja.
Kad imaš takvo pogodno tle, krećeš u ofanzivu. U početku, njen stav može izgledati kao crna kapija Mordora. Neobećavajuće. Ali ti si fokusiran na svoj cilj i strpljivo guliš sloj po sloj njenog „NE“ dok ga ne ogoliš na suvo „DA“.
Poenta je da si svestan da ni ona sama ne veruje (ili bar, ne veruje dovoljno) u stvari koje navodi kao razloge za odbijanje. Na tebi je samo da sve to što govori pobiješ i pokažeš joj kako su to sve besmislice nebitnog, spoljnog sveta i da ste jedino važni vas dvoje i to što „imate“ između sebe, a da pritom uspeš da zadržiš smeh.
Na kraju večeri, ako nisi posustajao i nisi se dao zavarati odglumljenom odlučnošću njenog odbijanja, imaćeš je.
Ali ne radi se o tome ovde. Pravi efekat sledi tek sutradan, nakon što jutro resetuje misli i shvati šta je zapravo uradila. Klatila ti se na palamuri, iako nikako nije trebala iz, kao što je rečeno, milion mogućih razloga. Gadi se sama sebi. Pokušava da nađe opravdanje. Odjednom se seti da je sinoć sve delovalo nekako razumno! I ti si bio izvor toga.
E to je efekat na koji si računao. Njena predstava o samoj sebi je narušena i ona sad žudi za nečim što bi celu priču stavilo u kontekst koji se ipak uklapa u tu sliku. I ti si jedini koji to može da joj pruži. To je sad dosadniji deo. U suštini, treba samo opet da joj ponavljaš stvari koje si joj sinoć govorio, samo koristeći druge izraze, da ne provali. Ali ako istraješ, rezultat će biti da je ona srećna i da taj osećaj, koji joj je tako trebao, povezuje sa tobom. Bez tebe ostaje opet nasamo sa užasom počinjenog čina. Na taj način, obezbedio si sebi zalihe pičke za naredni period i miran si po tom pitanju.
Misija uspela.