Nedaće gojaznosti

20. maj 08:00

– M? 29 stepeni danas!? Hm. Uvek nekako prekonoć to leto dođe majku mu. Štadaobučemštadaobučem!!? Okej, da vidimo… Ooo long tajm no si otmena Maxmara suknjice cene koštanja tri infostana, zima prođe još te ne otplatih… Može!

20. maj 08:10

– Šmrc… kako sam se toliko ugojila!? Nemoguće! Štrpne čovek malo prasetine o Božiću i gotovo! I kako je moguće da pukne CELA SUKNJA! Štaćusadštasaddaradimnemamštadanosimjaooooo!! SVE MI JE TESNO! AAAA!! Kevoo! De ti je ona tunika s božurima, karanfilima šta je ono?
– Opa! A šta će ti izvini?
– Nemam šta da obučem ugojila sam se kao krmača, daj hitno mi je moram da palim!
– Ma nemoj! Sad ti je dobra a kad sam ti nudila govorila si da nećeš da izgledaš kao humka Ivane Žigon!
– Daj kevo gori mi pod nogama, povlačim reč, Ašok Murti preporučuje da se ovog proleća nose dezeni cveća ne manjih od glavice kupusa u što osljepljujućim bojama, ajdeajde, kasnim, ionako mi nije dobro što ću se pojaviti na poslu u mokrim snovima Taška Načića, ne zajebavaj.
– Evo ti…  Hahaha gle cvet kako ti se rastego preko dupeta, ko da si sela u rasadnik cvekle.
– Nemoj. Nemoj ljubim te, rasplakaću se ispraću dezen s ovog najlona. Uf,  usmrdeću se u ovome dok otkucam bus plus karticu.
– Ne brini, ne propušta vazduh, samim tim ni mirise.
– Do jaja.

20. maj 09:10

– Dobro jutro koleginice. Otpušteni ste.
– Dobro jutro kolega, ja se izvinjavam na ovome. Ništa me ne pitaj.
– Si ti čitala Pravilnik o bezbednosti na radu? Taj tvoj penjoar je na naslovnoj strani u crvenom trouglu. Izaziva epilepsiju i morsku bolest ako si u pokretu.
– Ugojila sam se nesnosno. Sav prošlogodišnji rad je bačen u vodu – pun ormar neupotrebljive i još uvek neotplaćene garderobe. Neka klijenti malo sačekaju dok ne pronađem dijetu koja skida 10 kila za nedelju dana.
– Srećno.

20. maj 09:50

-Izgleda da je to to:

Atomska dijeta

Dozvoljene namirnice: vodonik, kiseonik i hlor u neograničenim količinama, katran i ugljen monoksid najmanje 20 mg dnevno, pre svakog doručka popiti litar vinskog sirćeta na prazan stomak.

Doručak: Čaj od papirne maramice, udisanje mirisa ispred pekare dva minuta, prstohvat amfetamina.
Užina: Ništa
Ručak: hidrogenska ragu čorba, 10 zrna integralnog pirinča spremiti na šangajski način i preliti surutkom, salata od belog luka.
Užina: Ništa.
Večera: Ništa.
Pred spavanje popiti 2 brufena od 400 miligrama.

– (Okej, nisam imbecil da jedem ova govna, jednostavno ne jedem ništa i to je to. Pa da. Ako baš bude frka poješću jabuku, ako bude veća frka poješću nešto normalno samo da nije neko gojivo i šta, smršaću. Za početak, gladovanje do ručka, a za ručak – banana. Jeij! Eto, to bi trebalo da bude u redu. Sve je kul. Kineske kvazi-M haljine – hir aj kam!)

20. maj 10:15

– Ej ljudi, idem ja po doručak, ko će šta?
– Hvala Miro, ja sam na dijeti.
– Pa daj da ti uzmem jednu buhtlu bar, sa sirom, to je dijetalno, ne možeš da ne jedeš ceo dan vezaće ti se creva.
– Ne, ne. Ići ću posle da kupim bananu.
– Haha bananu. Ništa, ako ti padne šećer skokni do računovodstva, Verici juče bio unučetu rođendan, sigurno ima torta.
– Okej. Neću ići. Ali okej.

20. maj 10:30

– (Odlično mi ide. Ne osećam glad, sila je jaka u meni, istrajna sam i konzistentna u nameri. Odlično je ovo krenulo.)
– Evo stigo burek!!
– Jel vruć? Pre neki dan bio ladan i žilav ko štavljena kamilja koža.
– Vreo, taze, pomiriši!
– U lebac ti jebem, simfonija! Ajmo pauza.
– Ajmo!
– (Uh. Miriše na šiptarski raj. Neka. Napajaću se mirisima, uživaću u njima i to će mi biti sasvim dovoljno. Ionako kažu da 90% ukusa čini miris. Ili možda malo manje? Uglavnom, to je to. Miris je dozvoljen a ne goji. Upotrebiću to u svoju korist. Što mora da se žvaće hrana i da se unosi u sebe? Mogu je voleti platonski, diviti joj se sa distance. “Kavurma je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da…” Maštaću da jedem dok ne prođe želja. Pa da. Mmm hrskava masna kora puca pod mojim zubima… zarivam zube u vruće testo, utom se izliva topla kiselkasta a ipak nežna smesa sira… jaooo nenene, ne valja ovaj metod! Ne sme se misliti na hranu. Misli na guzicu koja kipti ispod ručki stolice s obe strane… to je određen broj dana u pitanju, deset, dvadeset pa i mesec-dva dana, ljudi ne vide normalan obrok godinama, NIKADA. Samo malo izdržati i nakon toga, kad sve bude kako valja, prepustiti se bureku, sočnom vrelom bureku.. jesti gipke masne kore iz kojih curi vreo sir.. zaroniti u njega, izgubiti se u njegovim vijugama..hm kako burek ponekad podseća na mozak, prave se te vijuge.. mozak, svinjski mozak – to nisam volela ranije, zavolela sam i to, eto tu je možda problem, počela sam jesti svašta, pihtije, kako sam ih nekad mrzela a sada… kako se topi želatin na jeziku…nestaje u sekundi i ostaje čisti UKUS, suština hrane, bez forme…mmm… jbt, koji mi kurac bio da idem kod Stane na slavu, dal stvarno nemam pametnija posla u životu)
– Ej! Idi do računovodstva, neki problem oko administrativne zabrane na plati. Zvali iz Mone.
– Jebem ti život.

20.maj 11:00

– E pa Verka, alal ti ćufte!  Prava domaćica ume čudo da napravi samo s četri jaja, nema ni tolko, jel da?
– Ima 8… Čudi me da nisi primetila da ima kilo oraha, ti ne voliš orahe reklo bi se po tvojoj reformi, ni ne oseti se dok ne zagrizeš ljusku hehe …
– E ovde ako ima kilo oraha onda Stanine bajadere stvarno imaju lešnik haha.
– E, ćao, rekli su mi da dođem, da ima nekih problema…
–  IJAOO ŠTO TI LEPA  BLUZICA!! Dođi da vidim izbliza! Uf što te lepo otvara u kukovima, a što je fina likra, pa cveće u svim bojama, ko moje hortenzije, da viš ove godine što buknule, sve se šareni otkad sipam ono austrijsko gnojivo… Aj sedi da probaš Verkinu tortu, kilo oraha ima…
– Neću hvala na dijeti sam!

– Posle drži dijetu, evo izvolte.. Kaži kakva je!
– Neću stvarno, ne mogu.
– Ajde ajde. Evo i žuti sok, ako naiđeš na ljusku da proguneš hehe.
– Ali stvarno ne mogu, hvala zaista…
– JEDI TORTU!
– Ali stvarno…
– ZINI! OTVORI USTA! AJDE! DINASTIJA JE! NEMA NEĆU!!
– Mmmrhm..
– ŽVAĆI! ŽVAĆI TORTU!!! KAKVA JE TORTA?
– Mmrmhrm mhm dobva je…
– KOLKO JAJA IMA?
– Ne znam, mnogo?
– IMA 8!! I KILO ORAHA!
– Mhm, odlična je…
– E tako. Da vidimo sad što ti plata ne prolazi…
– (Jbg, od sutra još rigoroznije… Hm… Kurac moj kilo oraha ovde.)

10. jun

Okej, da vidimo kako ide licitacija. OPAAA, to mačko, 400 dinara, IDEMO! Hm, šta je ovo? “Prelep žersejski pepito blejzer veličina 46, samo 10 dinara!” Nikad se ne zna, zlu ne trebalo. Ako i uspem da smršam biće solidan stolnjak. Tvoja ponuda – 11 dinara. Licitiraj. Ok.

– Diži dupe s kompjutera i idi do pijace, ocu ti rođendan sutra svašta mi treba.
– Evo, evo, sekund..

– Jebote kevo, koji će ti ovolika jaja, praviš mu gluvu sobu na poklon?
– Mesim Švarcvald tortu some. Ajde, i pazi da te zakine ona sandžama za orahe, gledaj gde joj je prst kad meri.
– Okej.  E, kevo… A jel mogu da ponesem malo na posao?
–  Nego šta nego ćeš da poneseš! Ne mesim ja ovde 8 kora da mi ti i onaj tvoj otac prevrćete očima i serete kako jedete ušećereni leba.
– Hehe, kul.  I da me naučiš da pravim. Vreme je.
– Jao, srce mi preplavljuje neopisivi talas radosti. Odi da te ljubi majka. Mislila sam da ovaj dan nikad neće doći.
– Dobro jebote, ne pravi sad melodramu od toga. Samoodbrana je u pitanju.
– “Znanje je moć” – Frensis Bekon
– Znaš da to nema nikakve veze sa slaninom?
– Nije da nema.