Nedelja – 4 opcije da pobedite smor

Pre neki dan, mučeći se uz lajv striming derbija Jelen Superlige OFK – Zvezda, postavio sam pitanje koje svako od nas postavi sebi u nekom momentu svog života: “Šta koji kurac?”. Postoje razne situacije u životu u kojima sebi postavljaš ovo pitanje i uglavnom se svode na reakciju na još jednu sliku crnca u smešnoj pozi sa 4chana ili na snimak dagestanske svadbe sa jutjuba, ali ovo je egzistencijalno šta-koji-kurac, koje nije vezano ni za šta konkretno, ne znači “šta je koji kurac ovo” nego “šta uopšte koji kurac bilo šta”.

Strefilo me je to negde oko 40. minuta kada je muka nagomilana nemoćnom Zvezdom i neambicioznom OFKom poprimila već biblijske razmere, a pokušaj nabacivanja na glavu (!!!) bivšoj zvezdi Rudara iz Pljevalja, Koblenca i Paderborna, Draganu Bogavcu, bila je kap koja je prelila čašu. Ma kakva kap, ovo je bilo prelivanje u stilu neiskusne konobarice Žuže koja ti toči pivo ne nakrivivši čašu dok usput na drugoj strani muti toplu čokoladu, koketira s mušterijama, pleše mazurku i telefonom objašnjava koleginici Rusinki projektivnu geometriju na nemačkom, jer je to jedini jezik koji obe kako-tako razumeju. Znači, ne prolivanje nego poplava (“Jao, izviniš, ja novi ovde, hihi, sipaš ja tebi novo”).

E tako se meni sve prelilo u tom momentu. Učinio sam ono što vrlo retko činim – ugasio sam striming koji secka i zapitao se zašto ovo radim, zašto mi ovo treba, zašto svoj mladi život trošim na munju sa Ibra, Mikića ili srbobranskog Ćićarita, Mudrinskog. Zvanična verzija opravdavanja samom sebi bila je da je to samo da prekratim vreme do Premijer lige, ali moj osećaj beznađa je upravo doterao dotle da to više nije izgovor, osim ukoliko Premijer liga nije interaktivna liga u kojoj učestvuju i gledaoci, a koja uključuje valjanje u čokoladi, kokain, viski, raskalašne osobe ženskog pola i južnoameričkog porekla željne kopulacije, još kokaina i još čokolade, a zove se Premijer liga jer njen pobednik postaje doživotni premijer zemlje po izboru. No nažalost, takva liga ne postoji.

A onda sam pogledao kalendar, i osmeh olakšanja na mom napaćenom licu ugrijao je sobu kao zora bjela u miholjsko leto. Pa danas je nedelja, sve je u redu. Nemoj da se prepadneš što ti život prolazi a ti pedeseti put rifrešuješ Fejsbuk ili gledaš “48 sati svadbu” ili klip “Moj striko lovi zeca”, koji je postavila nepoznata osoba. Možda ne bi trebalo da klikneš na taj rilejted klip “Moj striko me tera da zaslužim lizalo”, ali ajde – nedelja je dan kada je sve dozvoljeno i kada je tvoje telo, ophrvano otrovima koje si nagomilavao prethodnih 6 dana, zaslužilo da se pošteno odmori, a tvoj mozak da radi inače nedopustivo glupe stvari.

Jedan od načina rešavanja nedeljnog popodneva je onaj na koji sam i sam naumio da ga rešim. Sve dok ne gledaš Jelen Superligu sve je kul. Imaš hvala bogu Sport klub, Sport Klub+, SK Prime, Arenu Sport 1, 2, 3, 4, Al Džaziru, SOS, Eurosport, Eurosport 2, Kuršumliju Sport, Pičku Materinu Sport, šta god ti treba. Nismo primorani kao naši očevi i dedovi da idemo u centar varoši i slušamo prenos preko razglasa – danas je gledanje fudbala rabota koja zahteva manje cimanja nego završavanje hašiša u Maroku. Odigraj tiket-dva-pet, opskrbi se alkoholom, gledaj 4 tekme odjednom, prebacuj istovremeno na teletekst (jer lajvskor je za pičke pomodarske), podriguj, znoji se, izgovaraj nepristojnosti i ne igraj na Lacio, jer ko igra na Lacio taj je pare…spičkao, u šta se i sam godinama iznova uveravam.

Možda, ipak, iz nekog čudnog razloga ne želiš da provedeš nedeljno popodne gledajući nekolicinu preplaćenih momaka kako šutaju tvorevinu sferičnog oblika u šarenoj obući, a zatim se u naizgled nasumičnim momentima grle, što svi prisutni pozdravljaju divljačkim plesom i glasnim urlicima. Okej, može i tako. Ima rešenja i za tebe.

Opcija 1 – sredovečni mod – krevet

Ultimativno glupa opcija. Lično je ne razumem. Ako si jedan od onih koje, kada ih zovu na fudbal u 6 popodne kaže “Ne mogu, brate, prebio sam se sinoć”, a pritom ne lažeš, verovatno je ovo tvoja idealna nedelja. Šest sati popodne je, matori moj, dovoljno vremena ne samo da se razmamurlučiš, do 6 popodne možeš da skuvaš ručak, singliraš Deportivo u podne, obaviš kupovinu, popraviš bojler, nazoveš staru majku da ti ispriča ko je sve umro u selu, nazoveš babu da ti ispriča koga su sve Švabe ubile u selu, nazoveš dedu da bi saznao da je mrtav, oplačeš ga i preboliš, opsuješ Deportivu mater jer je izgubio, prošetaš kera i OPET stigneš na fudbal. Znači, može se, samo si slab. Ipak, imaš sreće što je nedelja jer je nedeljom to okej, ali samo nedeljom. To je poseban dan i razvlačenje u krevetu ceo dan i kukanje zbog bolnog čeonog režnja je u redu. U ovu kategoriju aktivnosti spada bilo šta što radiš u krevetu a što ne zahteva uključivanje niti jedne moždane ćelije – osim jedne ili dve očigledne aktivnosti, ovde spadaju i neke manje očigledne, kao što je celodnevni filozofski razgovor u toploj postelji sa Draganom Marinkovićem Macom uz šolju crnog čaja i neobično jaku seksualnu tenziju.

 Opcija 2 – priprema za penziju – gledanje TV-a (nesportski program)

Često samo produžetak opcije 1, mada ne nužno jer se TV može gledati iz fotelje, stolice, sa poda, ili, ako ti je stan projektovao neki vrlo obziran arhitekta, iz wc-a. Osim klasičnog porodičnog sadržaja kao što je Žikina šarenica, Utisak nedelje, Nedeljno popodne, dva sata Prijatelja na B92, kao i repriza Ivana Ivanovića, upravo saznajem da na Pinku postoji i nešto što se zove Smešno ćoše kod Đoše, i ide nedeljom. Bogat program, nema šta. I ova opcija takođe zahteva snabdevanje alkoholom ako nećeš da izvršiš samoubistvo ili ako nećeš da se prosto vratiš na opciju 1, samo ovog puta bez spavanja, ali sa tihim jecanjem u jastuk i iskrenom željom da si se rodio kao vidra, morka, žardinjera ili palma.

Opcija 3 – klasika – 14 sati za kompom

Ovo je baš klasična opcija, verovatno najzastupljenija među mladim pionirima. Ide obično ovako: ustaneš, ostalo je skanka od sinoć (nećeš valjda nedeljom rano popodne da završavaš, pa imaju i dileri dušu, prijatelju), sedaš za komp, kroz glavu prolazi misao “jao vidi šta je Žare okačio, neki klip sa medvedom, ček da smotam da mi bude smešnije”. I tu je kraj. Krenulo je od Žaretovog klipa u kom medved vozi bajs i nabraja ceo tim Čukaričkog koji je ’99 istrčao na teren protiv Karlsruea u Intertoto Kupu, i sad je odjednom pola 1 ujutru, mozak ti je smožden, dupe paralizovano, oči krvave i otvoreno ti je 27 tabova, od kojih pola nemaš pojma šta su; usput, preslušao si 11 nasumičnih albuma, i znaš da su ti svi bili do jaja, mada se sada ne sećaš nijednog. Takođe, ubeđen si da si pogledao masu dobrih klipova: Fail Compilation 2011, GReat Fails, Nogomet za popišat se od smjeha, ObamaVery funny, 10 funniest own goals, 5 funnyest own goals, football testicle grabbing (jarni vs mirkovic), funny monkeys, dacic pijana svinja, Dodik pjeva u Bjeljini, VELJO ILIC-SVADBA,, EXLUZIV,, i tako dalje i tako dalje. Pola ovih klipova znaš od ranije ali ih gledaš opet jer ne znaš šta ćeš drugo, a od ovih ostalih, ako se i našao neki zanimljiv, sada sigurno nemaš pojma kako se zvao, a verovatno i nije bio zanimljiv. Možda si čak i uspeo za tih 14 sati za kompom da pogledaš neki film, seriju ili bar naletiš na neku smislenu informaciju, ali verovatno nisi. Najdalje što si dogurao je članak na Vikipediji o letećem azijskom šaranu.

 Opcija 4 – siva zona – akcija/socijalizacija

Čitav problem sa akcijom je taj što, ako nedelju shvataš na ortodoksan način, ona nije dozvoljena. Jer, prijatelju, etimologija je jasna – nedelja je dan kada se ne dela. I to bi tako trebalo da bude. Ipak, ako te ekipa pozove da pikate basket, obrćete janje ili kradete paradajz iz diskonta, jebiga, ne moš odbiti. Ako moraš da akcijaš nedeljom trudi se da to makar bude besmisleno da bi sutra mogao da se pogledaš u ogledalo i kažeš sebi da si čovek a ne Pižon.

Nije da dijapazon nije širok. Naprotiv. Osim navedene bosanske verzije obrtanja janjeta ili pravljenja kotlića, ili pak basketa koji iz godine u godinu igraš sa sve lošijim likovima a opet sve češće gubiš, imaš druge zanimljive opcije, i one su besmislenije. Potrudi se da svoju nedelju učiniš besmislenom, jer kako kaže narod nije svaki dan nedelja, i nije svaki seljak Era Ojdanić.

Pozovi komšiju na partiju stonog tenisa. Ako nemate rekete, uključite maštu (“Komšija aj na stoni penis, xexexe”). Sedi na bus za Niš sa drugarom, obucite odela, uzmite notese, upadnite na Čair i komentarišite na engleskom sa jakim ruskim akcentom: “Jes, jes, Binič, veri gud plejer, aj tinks, aj vil tel Roman…bat varum iz Pančev not plejing?”. Prisluškuj Vučića. Uđi go u starački dom i predstavljaj se svima kao Hašiš Tači. Kurvaj se, zaradi pare i potroši ih na vinjak. Uđi u zlataru, traži da pričaš sa gazdom i provedi popodne ubeđujući ga da si ti lično izveo narod Mojsijev iz ropstva egipatskog. Istetoviraj Čkalju. Zovi Olju Bećković, predstavi se kao Donatelo i pitaj je pravi li dobar čušpajz pošto planiraš da je ženiš. Upoznaj Ninkova. Kotrljaj se po ulici. Radi šta god ti padne na pamet.

Na kraju, koje god od ponuđenih opcija da se prihvatiš, u redu je, jer je nedelja. Ako se ne prihvatiš ni jedne, opet je u redu, jer nedelja je, ne moraš nigde, ne moraš do grada da ideš…

Tekst poslao Miki Mile. Ako i tebi nedelja preti smrću, pošalji teksta na fan pejdža našeg.