Nejebati s predumišljajem – ćelav sam pa šta

Da: vole da jašu pastuve i lavove i roze jednoroge. Ali pošto si se i sam uverio da kosa kad je jednom pustiš više se ne vrati, ma koliko se ti koncentrisao, šta sad – ne’š jebati? Ne nego porasti, razmisli, i čekaj da ti se kaže samo:

Teraj na svoju vodenicu

Prvo zapitaj se: zašto kosa? Preskočimo na kratko istoriju od premijerne emisije „sedisfekšna“ na radio Luksemburgu pa na ovamo i fokusirajmo se u izduženoj retrospektivi na koktel-partije klasicističkog Beča, vikinške pokolje po Islandu i krvlju zapečene dredove Konanove; jedno se nameće – što više to bolje! Čega ima, može da ga bude i više (tvrdi na brzinu izmišljeni istraživački tim sa verovatno postojećeg univerziteta u Šveckoj), a ako možeš da dobiješ više nego ostali, alias najviše, isto k’o da imaš sve! E tako razmišljaju kurve, svet je pun opasnosti po potomstvo, a pošto ne možeš tačno da predvidiš koje vrste, daj protekšn za sve novce. Fusnota: zato se, uostalom, i šminkaju – digneš vrednost sebi, digneš virtuelnu vrednost češača muda sa suprotne strane tepsije, čeljad bolje zaštićena. Elem, ako svi u krdu imaju grivu, onaj sa najvećom će biti i najjači i najsasvimsupernajbolji dasa. Toliko prosto. Ali ti grivu i nemaš. Vratimo se sada u deceniju kada su Meksikanci zvanično poslednji put bili kul, i opazimo na šta CIA troši novce. Na Endija Vorhola, dabome, jer šta god da Amer uradi, Rus uradi bolje. I onda kaže CIA – daj nešto, al’ da bude NAŠE, da Rusi ni ne umu da se takmiče, i nastade pop kultura. Tarzan 1.01 se povukao u šatre oko auto pijaca po staroj Jugi i pustio na par decenija Jašarovku, jer nije više umeo protiv strimova, ofstrimova i mejnofova, dok se moj deda, Beta Tarzan, tada bacio u samo grotlo modne diktature i zauzeo mesto pored pretnje da postane derpe. Nije (postao derpe). Umesto toga, provalio je šta to savremena ženka ‘oće.

Odvrtači lučevine

Prema konstruktu predsednika asocijacije „Love Systems“ i autora knjige „Magic Bullets“, ima ih osam. Koliko god da je konstrukt dobar, a Nick Savoy neki samoproglašeni predsednik, ne znači da nije učio gledajući dok je još jeo govna ‘mesto dudinja; kad je moj Deda Pera pedesetih pustio brkove, bilo kao „haha, Pera budala“ pa kad se vratio sa pičetine za turšiju na zadnjem sedištu Škodilaka, da vidiš kako je i Frenk Zapa pustio. Pa posle kada ih je obrijao i pičnuo minival, opet ista priča, „Pera lud“, ali svi za Perom, vidiš da jebe. Šta je to Deda Pera provalio pre drugih, i zbog čega je menjao fazon sa svakim novim albumom Stounsa, otkriće nam drugi od navedena dva okidača privlačnosti. Za divno čudo, nijedan od ukupno ih osam nije kosa, ali dakako može da se posmatra kroz prizmu filozofskog pristupa im.

1. Zdravlje – razmišljaj dualno (baš kako voliš), ako ti leđa, viđena kao potencijal, dozvoljavaju da hodaš pogureno ili pravo, šta misliš koja od dve opcije odaje utisak dobrog zdravlja? Da vidimo šta je sa rukama (možda si čuo, žene to gledaju) – šta kaže „zdravo“, čisti i negovani prsti, ili zanoktice ušuškane u želatin iz švargle? Tako je i sa kosom – raste ili ne raste. Znači, ovo ti ne igra.

2. Samopouzdanje – „gubitak kose je neminovnost, ćelavost je izbor“ tvrdi Neil Strauss, tata od Roka Sifredija po broju recki. Ako obriješ glavurdu, onda tvrdiš da to tako treba, ona veruje, iiii lučenje može da počne. To Pero, objasni joj! Ti misliš nju stvarno zanima šta će da jede? Nikada žena neće moći da bude toliko sigurna u sopstveni izbor, koliko će se rado prepustiti uverenju da je taj neko drugi savršeno u stanju da donese „pravu“ odluku. „Danas, ženo, kod kuma na svinjokolj“, i ona srećna, makar ispovraćala onu krvavicu.

Dobro, i šta ja sad da radim kad sam obrijao i to malo kose što sam imao?

Pa ništa matori, šegili smo te malko. Plati fronclaru iz industrijske zone k’o čovek, a ako nemaš dvajes’ da izdvojiš za neki bloudžab, ili ti je jednom mesečno malo, vidi kakve su ti sve dejting opcije u tvom rangu – ima i riba bez kose, šta.