Nek liči na koga hoće, samo ne na komšiju!

– AAAAAAAAH!!!
– MMMMMMMHHH! A sad ostani u meni, to je najbitnije, treba tvoja junačina dobro da se iscedi i da spermići pojure moju dvaesosam godina željnu plodnje ćeliju, hihi.
– Oću, draga, evo, još ću malo i da se drmusam ko Muhamed Ali, ne bi li mom nektaru obezbedio što veći zamajac ka tvom gametu. Ajde, junaci, krenite na daleki put prepun surovih opasnosti i nek najbolji pobedi. Imajte na umu moga pranđeda a vađeg čukunđeda koji herojski pređe Albaniju…
– Dragi, je l to beše onaj što je rekao „Tri sina i dvije greške“ kad su ga pitali koliko ima dece.
– Da, što?
– Zar ne misliš da svojim spermatozodima u ovom svetom času oplodnje, daješ loš primer.

Svaka čast tvom pradedi na hrabrosti u ratu, ali u današnje vreme… ma znaš šta bi mu uradile Sonja Biserko i Nataša Kandić za takvu izjavu!
– Olizale čmar posle kenjanja?
– Prost si, nadam se da će naše dete povući na moju loze što se tiče vaspitanja, kulture, obrazovanja i ugleda u društvu.
– Samo da ne povuče na tvoju tetku.
– Šta fali Biljani, keve ti?
– Ništa, sprcala 50 u guzicu, neudata, imala više abortusa nego sve ribe iz plesne grupe Đoganija fantastika, juri jedva punoletne klince, izlazi u Tjub i povraća po šanku.
– Seljačino, ona je samo nezavisna, uspešna žena, može joj se. Nije ona kriva što je tvoj otac preskakao šine da ga ne udari struja kad je prvi put došao u Beograd i krio se ispod stolice u bioskopu jer je mislio da će voz da iskoči iz platna.
– Pa šta, možda je moj ćale napustio školu u četvrtom osnovne da bi čuvao ovce, al barem nosi luču svojih predaka, čuva čojstvo i obraz porodice i nadasve junački prkosi ovom vremenu punom nemorala.
– A ti si mi sav moralan, sipao si mi pelinkovac u crno vino samo da bi me što pre napio i odveo kući sa žurke gde smo se upoznali. Nisam za sebe znala.
– Ma kako da ne, nabacila si mi kondom na kitu sa 3 metra, Dino Rađa ne bi pogodio odatle, posle pola sata striptiza pa jebačina do prvog jutarnjeg.
– A bilo je dobro.
– Bilo je odlično.
– Nego, znaš, ako bude ćerka, ja bih volela da od nje napravim pravu malu damu. Ima da ide u privatne škole, balet obavezno, klavir takođe, francuski i engleski još pre polaska u prvi razred a posle i italijanski naravno. Dete od malih nogu mora da usvoji prave vrednosti. Druženje samo sa decom elite, zaštita od ulice, klošara i došljaka koji prljaju svetu zemlju Opštine Vračar.
– Što se ti onda ne sačuva od mene, sreće ti? Moji sišli sa Lovćena, došli u Kosjerić, ja tamo odrastao, nema ni deset godina kako pijem savsku vodu.
– A lepo mi je mama pričala, beži od slatkorečivih, duhovitih, šarmantnih… da ti malo popušim, a gorštačino moja?
– Ajde, ajde… uf, radiš ko klipovi na golfu dvojci. Nego kad već pomenuh tehniku, ja bih da naša ćerka ipak malo bude konzervativnije vaspitana. Lepo donesem singericu moje keve, nek se dete uči šivenju, viš kako jebeno vreme dolazi, nikad se ne zna, zanat je zlatan. I brate, kakvi baleti, pičke materine, ima da je dam na džudo il K1, svet je danas pun napasnika. Ma samo li mi pomene noćenje kod drugarice sa 16 godina, za radijator ima da je vežem, kamdžijom ću leđa da joj izreljefujem ko njivu u Banatu… šta je bilo, što si prestala da pušiš?
– Alo, potomče silovatelja sitnije stoke, ćerka je imenica ženskog roda, što znači da moja devojčica neće biti bacačica kladiva, predsednik otadžbinskog kongresa Srpskih radikala ili švalja, pralja i peračica nogu svom budućem svekru. Biće dama, upamti.
– A ok, ionako je ćerka, radi s njom šta hoćeš. Uostalom, sasvim sam siguran, ako je moje, mora biti muško. Ženska deca nastaju samo kad muškarce more neke brige dok jebu. Ja sam danas bio sasvim opušten, uleteo hendikep na Denver, keva poslala kantu sira iz Kosjerića a Čeda ispušio na izborima za gradsku skupštinu. E ako, ko sa Zaharijem tikve sadi, Vuk sit a pajdo na broju. Reci kako sam prejaku foru ad hoc smislio.
– Proza ti je u genima, šta ljudi da rade drugo u pauzi između jebanja ovaca i čuvanja istih od vukova osim da se posvete smišljanju narodnih umotvorina. Si probao sa poezijom, kapiram da možeš da opevaš protivprirodni blud svoga đeda i mešine za skorup u desetercu?
– Odlična ideja, ček da nađem gusle.

– Da nisi pokušao, baciću se sa terase od blama.
– Ne boj se, možda ne umem da koristim štapiće za kinesku hranu al imam bar trunku dostojanstva. Ček, ček, umiri se… je l čuješ ovo?
– Koje?
– Ma ovo, psss…. TRRRRRRT, a reci šta rade pasulj i sir, ahahaha.
– Majko rođena, šta je meni trebalo decu da pravim sa medveđim pobratimom. Vidi, ni sina ti ne dam da vaspitaš. Mora da izraste u čoveka. Treniraće tenis, vidiš kako Nole uživa, sviraće vilončelo, upisaće menadžment u marketingu ili akademiju prelepih umetnosti, smuvaće se sa ćerkom Biljane Cincarević ili barem Srbljanović, postaće ministar za manjinska prava, ako bude gej, imaće podršku roditelja.
– Alo, možda je moj navrnđed jebo kozu, al je bar bila koza a ne jarac. Bude li imao frizuru ko Ivan Tasovac i čujem li ga kako kaže „ne slaže mi se boja ešarpe sa dezenom japanki“ spavaće na tezgi na Kalenić pijaci. Ženska glavo, kad bude imao pet godina, upisujem ga na fudbal, eventualno na košarku. Moj sin će piti pivo, studiraće mašinstvo kao ja, čašćavaće žene jer ih voli a ne da bi dobio pičke, neće se družiti sa potomcima Ašoka Murtija i Dragane Jugović del Monako i neće razlikovati rezedo od tirkizne boje, baš kao ni ja. Haug.

– A da ga duvate malo i ti tata i ti mama! 
– Šta, ko je to?
– Ovde zigot, vaše buduće dete, tek nastali embrion, još uvek sam bespolno stvorenje i ne mogu da vas slušam kako se svađate i prepirete a još nisam došlo na svet.
– Sine tatin!
– Ćero mamina!
– Dosta, marvo. Ima da me volite šta god da budem, to ću natenane da odlučim. Kao što ima da poštujete svaki moj izbor, jebaću se s kim budem htelo kad mi se bude htelo, studiraću šta ja hoću, a možda i odem u opančare ili pak postanem pevaljko. Možda mi se svidi meksička kujna, a možda budem kidalo meso s kostiju živog janjeta. Ako budem čudno i bolesno, i tad me morate voleti, oče i majko. E jedino ako budem htelo tenis da treniram, slobodno me zadavite u wc šolji. Pozdrav, roditelji moji dragi, vidimo se za devet meseci.