Nema čoveka, a verovatno ni Šiptara, koji nije čuo za velikog estradnog umetnika i profesionalca Radišu Trajkovića Đanija. Nije ni čudo. Radiša Trajković Đani je jedan od najvećih kantautora koje je izrodila sveta srpska zemlja, njegovi uspesi su krunisani sa više Oskara popularnosti, jednim Zlatnim melosom i Oktobarskom nagradom grada Beograda, a ako i nisu, to će biti učinjeno u najskorije vreme. Stoga, prirodno je da narod želi da sazna ponešto više o svom miljeniku i mezimcu, popularnom “kosovskom slavuju”, a Tarzanija, kao i uvek, izlazi u susret željama svojh čitalaca, osim kada su u pitanju gole slike Nataše Mrđe. To čuvamo za sebe.

§

Slaviša Trajković Đani je svoj nadimak dobio zato što liči na legendarnog kantautora Đanija Maršana. Evo kako je to bilo:

Kada se mali Slaviša rodio, roditelji su ga često vodili u šetnju prištinskim bulevarima. Jednom prilikom, naišli su na Radu i Momčila Trajkovića, koji tek što su izašli sa koncerta popularnih melodija Đorđa Marjanovića. Ponesena lepim utiscima, Rada je primetila da mali Slaviša ima bucmaste obraze i da je jako podseća na Đoku, što je Momo i potvrdio. Vrativši se kući, zadovoljni roditelji su objavili ostatku familije da će mališan ubuduće nositi nadimak Đani. Godine su prošle, ali se Đani i dan danas sa osmehom seti ko mu je “kumovao”!

§

Nije nikakva tajna da je Slaviša Trajković – Đani ljubimac žena. Na dan kad se rodio, njegova majka je izjavila (doduše u afektu) da ga voli najviše na svetu. Vole ga i sestre i tetke. Jednom prilikom je i njegova žena izjavila: “Baš nešto volim onog Đanija pevača” a čak se i njegova ćerka potvrdno izjasnila o njemu.

Kako vidimo, Đani baš ima uspeha sa ženama!

§

Pričalo se po kuloarima, ali malo ljudi zaista zna da se Slaviša Trajković Đani zapravo zove Radiša Trajković Đani!

Kada je Đani svojevremeno svojim Z5 prelazio granični prelaz Horgoš-Roszke na putu ka ciganskoj svadbi u Beču, sumnjičavi mađarski carinik ga je izveo iz automobila i zatražio mu da otvori prtljažnik. Naravno, Đani nije znao da on time kupuje vreme kako bi uspeo da se seti koje je to poznato lice pred njim! Nakon što je izvršio uvid u prtljažnik, carinik je zatražio dokumenta u kojima je stajalo njegovo pravo ime: “Radiša Trajković Đani”. Češkao se po potiljku i razmišljao, a onda mu je Đani rekao: “Možda me prepoznajete sa televizije, ja sam Slaviša Trajković Đani!” Carinik se lupio po čelu, salutirao i poželeo srećan put popularnom folkeru! Skroman kakav jeste, Đani je više puta izjavio da se ne služi svojom popularnošću:

– Ne služim se svojom popularnošću – izjavio je on.

§

Iako nesumljivo jedan od najvećih sluhista na domaćoj estradnoj sceni (prema kompleksnom sistemu pondera razvijenom od strane profesora Miluna Sovrlja sa instituta “Vasko Raša Popov”), Đani nije na rođenju obdaren svojim karakterističnim intenzitetom glasa, niti tom jedinstvenom vapajnom afektacijom s kojom započinje svaki stih, kako je to opisao Bogdan Tirnanić u svome čuvenom eseju za “Večernje novosti”. Kao mali, Đani je imao glas kao i drugi dečaci, ali kad je mutirao, glas mu se promenio u muževni tenor kakav danas poznajemo i volimo, kao i svim drugim dečacima. Snaga bičjeg rika s kojom Đani isporučuje svaki slog je posledica bezbrojnih sati provedenih u kupaonici njegovog roditeljskog doma dok se još mislilo da se psorijaza leči trljanjem Nevena Leskovac baby sapunom. Dajući sebi ritam trljajima četke, Đani je sebi olakšavao patnju i istovremeno oštrio svoju tehniku stalnim pevanjem numera iz kultnog mjuzikla “Igmanski marš”.

§

Kada se Čipi iz Osvajača prijavio na audiciju za novog pevača benda Iron Maiden, pre sudbonosnog nastupa pred članovima legendarnog britanskog hevi metal benda, otišao po savet kod Đanija. Đani ga je posavetovao da ne jede govana nego da batali metalike i ide gde su pare. Nazvao je Sašu Popovića, koji je zaposlio Čipija kao probača hrane. Čipi se otrovao 2008. i od tada ga u javnosti glumi Viktorija Jegorova, 52-godišnja bivša prvakinja Teatra u Donjecku, koja sa Đanijem ima sina, Branislava Trajkovića.

§

Malo je poznato da su Đanija maltertirali u osnovnoj školi “Boro Čorbo i Ramiz Natanjahu” u Prištini. Trpeo je maltretman od strane vršnjaka svih nacionalnosti – da, čak i Goranaca – koji su naročito voleli da ga teraju da sisa sopstvene nožne prste i grgolji u grlu tečnost za pranje stakla, koju su tetkice rado ustupale za nešto što su smatrale bezazlenim vršnjačkim magarčenjem i “dečaci moraju negde da izbace energiju, dečaci su to, Radice, jel to opet crko rešo?” a i zato što im je bilo lakše da se mala govna međusobno maltretiraju nego da maltretiraju njih ili nedajbože polome nešto, pa onda komisija, pa izveštaj, pa inspekcija, pa da li je nadležna republika ili pokrajina, pa Gazimestan, ma muka jedna živa. I eto, malom Đaniju niko nije priticao u pomoć, pa je morao samom sebi pomoći. Tako je i otkrio objektivističku filozofiju Ajn Rand.

§

Jedna ispovest očevica o Đaniju. “Kiša, novembar 1995, magistralni put Bolonja – Padova. Ko za kurac, žurio sam da isporučim neku robu gore kod Draga šiptara, kada mi je neprijatan zvuk pucanja prednje desne gume zaparao uši i naglo prekinuo nirvanu doživljenu uz reklasirajuće note Bajinog “umornog pijanca”. Umoran, gladan i sam, pušio sam poslednju Drinu iz pakle naslonjen na Slobodana. Da, tako sam zvao moj šleper, moju prvu i poslednju ljubav, moj dom, moj prevoz, moj bol….Crni mercedes sa zatamljenim staklima, registarskih tablica na Cirih se zaustavio i tri momka izleteše i ubrzanim korakom se uputiše prema meni, i pomalo uplašenom Slobodanu. Sve se odigralo u deliću sekunde. Rekoše kratko da su sa Romanije, dvojica podigoše šleper, jedan zameni gumu i istom brzinom se uputiše nazad ka mercedesu, bez puno priče. “Ej momci, da zahval…”, i tada sam ga ugledao. Veličanstven, malo umazan od rena, sa nekom čudnom sjetom u očima promolio je glavu kroz prozor da mi mahne i punih usta rekao nekome na telefon: “Tham tham, dok t dbi nko “.

Godinama kasnije, shvatio sam da je to naslov nejgovog najvećeg hita “Sam sam, dok te ljubii drugi neko”.

§

Đani je uvek razmišljao par koraka unapred, tako je među prvima kupio stan na danas atraktivnoj lokaciji – Bele vode. Tamo upoznaje Sanelu, mirnu šminkerku iz predgrađa. Puno lepih momenata, puno smjeha, puno šale i pjesme. Al onda je morala doć, ta tužna i nesrećna noć kada se zapio igrajući poker sa svojim najboljim prijateljem Bađijem, i umesto sata koji mu je poklonio lično Ognjen Koroman, kao ulog stavlja ljubljenu Sanelu, uveren u triling koji mu je blještao pred očima. Bađi, očaran orijentalnom lepotom mlade romkinje, vara, i osvaja je kako na kartaškom stolu, tako i u životu. Posle su igrali ruski rulet sa praznim pištoljem, i smislili stih “ostaviću njenu ruku, ostavi i ti, tako rade pravi drugovi”, koji je kasnije pretvoren u jednu od najlepših pesama o prijateljstvu.

§

Kada konobari u čuvenom hercegnovskom ugostiteljskom objektu “Chez Žoržo” čuju glas Slaviše Trajkovića Đanija, znaju odmah šta im je činiti: za njegov sto odmah i preko reda stiže dupla porcija čuveng bokeljskog specijaliteta – mušljade. Priča se da je u svoje vreme popularni folker znao da pojede i po pet porcija zaredom pa da omaže čanče kuverom, međutim, u poslednje vreme svoju gastronomsku “dozu Mediterana” Slaviša Trajković Đani drži pod kontrolom. Desilo se jednom prilikom da se, u isto vreme kad i Slaviša Trajković Đani, kod Žorža zatekao doajen srpskog glumišta Milan Srdoč, koga Slaviša Trajković Đani izuzetno voli i poštuje. Slaviša Trajković Đani je diskretno pozvao konobara i poručio deset porcija mušlji za sto glumačkog velikana, uz poruku da su primorske delicije poklon od njegovog velikog poštovoca Slaviše Trajkovića Đanija. Popularni “čika Mige” u slast je pojeo svih deset porcija, kad iznenada eto još deset porcija! Na pitanje slavnog “Rajka Životića” ko je poslao jadransku poslasticu, usledio je odgovor da je to učinio veliki filmofil i fan Slaviša Trajković Đani! Na kraju večeri kada je napravljen račun sa krčmarem, ispostavilo se da je Slaviša Trajković Đani srpskom Volteru Matauu platio čitavih osamdeset i četiri porcija mušalja! Od svega toga ostala je legenda koja se i dan danas rado prepričava na Škveru, kao i pet metara odstranjenog tankog creva legendarnog filmskog barda koje se i dan danas čuvaju u tegli sa formalinom smeštenoj u upravi Filmskog festivala u Herceg Novom!

§

Slaviša Trajković Đani bio je u svoje vreme vlasnik čuvenog kafića M u beogradskom naselju Mirijevo. Na pitanje zašto je zatvorio svoj ugostiteljski objekat, Slaviša Trajković Đani je odgovorio da je sanjao Miroslava Ilića Lenjina u hulahopkama kako mu poručuje “SVE NA CRVENO” i on, šta će, kao temperamentni Prištevac, stavi sve na crveno. Ispostavilo se da je Miroslav želeo da poruči Đaniju da sve svoje snage stavi na raspolaganje SPSu čiji je član, ali Đani je, kao čovek sa Kosova, već bio član SPSa pa je tu izjavu protumačio u smislu nagovaranja na hazardne igre. Na naše pitanje da li se ljuti na “slavuja iz Mrčajevaca”, Slaviša Trajković Đani nam je odgovorio:

– Ma što da se ljutim?! Sve je to život, samo nek smo mi živi i zdravi. Miroslav je veliki profesionalac i fajter, niko ne može da naruši naše jedinstvo!

§

Đanija je slučaj naneo i karijeri detektiva amatera. Evo kako se to dogodilo. Nakon što se stišala bura oko afere “Agrokomerc”, ostalo je otvoreno pitanje nestanka 280 hektara plodne zemlje podno Bihaća. Jednoga dana, na zasluženom odmoru koji je rešio da iskoristi tumarajući predelima detinjstva svoga omiljenoga pisca Branka Ćopića, Đani je čuo od lokalaca za ovu misteriju i rešio da je istraži. Naoružan informacijama dobijenim iz blek ops odeljka bihaćkog katastra, zaputio se na inkriminisanu lokaciju. Tamo je našao svih 280 hektara zemlje. Njegova logika je bila besprekorna: zemlja ne može tek tako da nestane. Ipak, kasniji događaji su ga demantovali, kao što je opisano u knjizi “Specijalni rat protiv SFRJ”.

Kratke ali slatke činjenice o životu Đanija:

– Đani je u intervjuu za Stori otrkio kako mu je jedna od najvećih želja da se Lana del Rej zove Đana del Rej jer bi mu to olakšalo neke stvari u životu koje mi ne možemo ni da zamislimo.

– Đani se posle ispravio i rekao da mu je najveća želja da nekako prejebe orfanelu jer je Gaji ostavio kuću od 200.000 evra, ženino prstenje, Agent Provocatuer donji veš i ženu.

– Posle brzih konsultacija sa suprugom koja ga je pozvala iz Zabele u tom trenutku, Đani se još jednom ispravio i rekao da mu je najveća želja da nije raspala kockarčina pogana, njegove reči.

– Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije kada ugleda Đanija u lokalnom pabu, veselo zaskiči i kaže “hello my brother from another mother”.

– Đani na to samo nehajno odmahne rukom i kaže “daj malom šta će pit”.

– Đani je prvi put skinuo nevinost Ruški Jakić 1965, a drugi put 2002, pred legendarni nastup u Cirihu. Kako sam kaže, valja se.