NERD TALKS: Fermijev paradoks

Blek

Prošle nedelje je naučna komuna doživela tektonski poremećaj ranga BuzzFeed objavio 28 predmeta iz kuhinje koji imaju istu frizuru kao Donald Tramp, dakle najveći mogući. Keplerov teleskop otpremljen u univerzumsko prostranstvo od strane NASA pronašao je Zemlju 2.0. koja je navodno davno izgubljeni stariji Zemljin brat; nešto veći, na sličnoj udaljenosti od matične zvezde, približno istog perioda revolucije, životno prihvatljivih temperaturnih uslova itd. Međutim, ispostavilo se da nije baš tako zemljoliko kako se činilo na prvi marketinški „PALI MOTORE IDEMO“ pogled. Zemlja 2.0 ima svega lapo-lapo šanse da bude čvrste strukture, što dodatno smanjuje šansu da na njojzi teče minakva, a pošto je očigledno ustanovljeno da je Kepler kojavećoznaka jedina planeta koja kruži oko svoje zvezde, to dodatno ubija šansu da je nastanjiva (smanjena šansa da dobije vodu od nekog drugog objekta kao što se pretpostavlja da je Zemlja dobila. Na osnovu nekoliko parametara astrofizičar Frenk Drejk je izračunao da u svakom trenutku postoji bar 10 civilizacija toliko naprednih da mogu da upravljaju energijom svoje galaktike, a što znači da 10 različitih suludo inteligentnih bića može svakog časa da banu na Fristajler, ukradu smešni kačket sa glave Lole Smiljanića i sakriju ga u rektum go go plesačice u kavezu. Ipak se čini da ta bića više vole da se s nama igraju Velikog brata pa nas posmatraju. A možda uopšte i ne postoje, jer od njih ni abera nema. Kul je što su čitaoci u komentarima na prošlom tekstu ostavili link do sjajnog teksta o Fermijevom paradoksu, a ni mi nećemo kriti odakle nam ideja za nerd talks – sajt ubija.

Zapata

Tim Urban je brat. U moru đubreta koje nas zasipa svakodnevno na netu, njegov sajt je bio pravi osvežavajući povetarac. Samo, lenština, ne piše koliko bismo želeli. Nego, vratimo se temi. Zašto paradoks? Iz prostog razloga što, po najpesimističnijim proračunima (uzevši u obzir broj earth-like planeta) u našoj galaksiji mora da postoji 100 000 inteligentnih civilizacija i to tip 2 i tip 3. Da pojasnimo termine: Tip jedan civilizacija kontroliše, upregnjava energiju čitave svoje planete. Kod mene u Vranju kad grmi, nema struje, tako da mi nismo ni tip 1. Tip 2 ima u malom prstu energiju zvezde oko koje pravi krugove. Znači ne staviš solarni panel, jedeš musli i slušaš Džetro Tal, nego kompletne zvezde. Tip 3 civilizacija ide korak dalje, načinivši sebe besmrtnom, jer kontroliše energiju čitave galaksije. Koliko je to nama nepojmljivo, ide u prilog činjenica što nemamo ni najblažu ideju kako su to uspeli ako je prečnik galaksije bezobrazno puno SVEMIRSKIH godina. I, gde su? Ako je toliko puno planeta koje bi u teoriji podržavale život i ako su neke planete od zemlje starije i po 3 milijardi godina, to je ogromno vreme za dodatni razvoj, neko bi do sada morao da zakuca na vrata Zemlje i da pita koja je fora sa ajvarom i zašto Terza nije u zatvoru. Tu kreće priča o filterima.

Blek

Terza nije u zatvoru jer smo dosad dostigli 70 posto inteligencije tipa 1, tj još uvek nam je princip upravljanja energijom da čekamo ponoć pa da pouključujemo ta peć, kalorifer, 2 bojlera i hilti bušilicu jer se valja okačiti Vučićeva fotka na zid umesto Sobine. A filteri… nisam se toliko usro još od kultnog Princa tame sa Elis Kuperom kad sam saznao za priču o velikim Njima. Bez zajebancije, nema ničeg strašnijeg od saznanja da je nešto paradoks samo zato što nisi u obzir uzeo sve činjenice, a činjenica da postoji nešto toliko moćno u svemiru što može da uništi te hiljade naprednih civilizacija koje je već trebalo da upoznamo baš onako sažima jaja do nivoa kikirikija u ne baš plodnoj godini. E sad šta je strašnije, postojanje tako nečega ili jednostavno nepostojanje ičega sem nas, pojma ne znam – i jedno i drugo mrzne govno ko u Hardhoumu. Ako smo ostavili veliki filter iza nas, onda je nada za postojanjem civilizacije tipa 3 jadna, jer jebiga, valjda bi taj nivo svesti bio dovoljan da se preživi intergalaktička apokalipsa, pa bi nam sad svemirci svraćali u goste da nas gledaju kao što mi idemo u cirkus ili gledamo smiješne videe sa Rusima, a njih nema pa nema. Ako je pak, neko megalomansko sranje od velikog filtera izumiranja ispred nas onda to sigurno ne izgleda kao scena iz nekog od apokaliptičnih treš filmova, tipa Deep impact već tako da predsednik SAD sigurno neće stiči ni gaće da obuče a kamoli da na CNN-u upozna građane sa činjenicom da će asteriod da im usere život i poplavi pola sveta. Bukvalno će biti nešto dotad nepojmljivo, „E vidi ono nešto što sija kao zvezda samo je tamno i liči na Ivana Bauera bzzzz…“ I kraj svega. Ipak, najveća šansa da nečeg tu zaista ima leži baš u tome da smo mi slepi da percipiramo stvarnost do kraja. Al bukvalno onaj string theory fazon; trodimenzionalna žica izgled poprilično jednodimenzionalno kad se gleda iz daljine, a kokoška može da vidi sliku Kloda Monea ali nije baš da će da skonta. Tako možda mi blenemo u prostor gde obilje života kipti ali jebiga, ako ne vidimo X zrake zašto bismo videli da kad dostigneš treći civilizacioni level postaješ veliki filter. Smela presumcpija.

Zapata

Svi govore o, praktično, dve opcije, da je Veliki filter IZA, ili nas TEK čeka. Argumenata ima dovoljno i za jedno i za drugo, možda je život zaista redak ačivment jedne planete, izuzetno redak, jer mi, i pored svih napora nismo uspeli da ga stvorimo u laboratoriji, tj da od neorganske hemije napravimo organsku koristeći samo radijaciju i svetlost. Ili je filter u stvari bio prelazak sa prokariotske (bakterijske- Vulinove), na eukariotsku, tj, organizovanje DNK molekula u jedro sa hromozomima. To isprva ne deluje kao big dil, ali tako dobijaš praktično neograničenu mogućnost kombinovanja gena, a slučajne, tačkaste mutacije postaju jako bitno oruđe za napredovanje tih bića. S jedne strane masa argumenata o krhkosti samog života, s druge strane tardigrade prežive u svemiru po nekoliko meseci.O tome da je Veliki filter ispred nas si ti dovoljno rekao, ako se desi eksplozija gama zraka za vreme nastajanja lokalne crne rupe, neće imati kad Obama da ga Foke odvezu na sigurno lolo. Al’ evo, dajem ti još jedan misaoni eksperiment. Šta ako se Veliki filter dešava upravo sada, i dešava se vekovima unazad. Svi ti ratovi, međusobne podele, na Dulove i Ćokijeve vojnike, na Sunite i Šiite, sve to troši vreme, resurse, ljudstvo, pa čak i pomisao da se gleda ka zvezdama. Možda su sličnih mentalnih kvaliteta i naša braća sa Keplera, ratuju zbog nekog lokalnog sranja te se svi samosvesni u Univerzumu drže na prijatnih 0.7 civilizacijskih stupnjeva. Misim, išao bih ja u Svemir, ali bajo, Čiliću na dočeku pevao Tompson, to se mora ispratiti puškaranjem. Mada, ova moja misao verovatno pada u vodu… i pored svih sukoba, ipak miiilimo napred, bar u pogledu naoružanja. Tomahavk iz 19. veka i tomahavk iz 21. Nije isto.

I za kraj, tradicija ovog serijala tekstova je da se nerd talk završi jednim lejm štreberskim vicem: Ulazi vanzemaljac u neku našu kafanu, i hladno mu, kaže gazdi da pojača grejanje, ovaj ubacuje ugalj , kaže zeleni, fuuuj” vi još koristite neobnovljive izvore energije”. Kaže gazda, “nije bre batice, ovo je Alfaplam Vranje”.