NERD TALKS: Vanzemaljci, gde su, šta rade?
Zapata
Još od davnih vremena i pravljenja piramida, preko Karla Sagana i projekta Voyager, pokušavamo da kontaktiramo vanzemaljski inteligentan život. Danas je, čini mi se, napravljen ključni korak ka tome, jer kako da motivišeš ljude drugačije nego da im ponudiš ogromne pare za resavanje problema. Nadješ vanzemaljca, i gospodin Jurij Milner ti da100 miliona. Idealno zar ne? Samo, pitanje je mnogo kompleksnije od toga. Ne ulazim u metod traženja inteligentnog života (teleskopima ne nalazimo ništa, neko kaže zbog njihove nesavršenosti, neko kaže jer ničeg tu i nema), Vojadžer je jako mali a ide u beskrajna prostranstva , tako da je statistički nemoguće da ga bilo ko uoči, slanje signala nije dalo rezultate… Možda će kešovina da motiviše mlade nerdove da nadju bolji način. Svi srećni, svi zadovoljni, igraćemo sa malim zelenima tabliće na svemirskoj stanici Mir i ubeđivati ih, kako su samo par decenija zakasnili da vide čudo zvana vel’ka Juga. Osim… Što su se neki naučnici usrali od straha od ove vesti. Hoćemo li ih naći? Hoće li biti hipici ili jebači keve? Hoćemo li naći nešto nama nezamislivo (antropomorfizovanje u popularnoj kulturi)? Ili, meni najtužnije, Fermi paradoks će biti razrešen u smislu da… jednostavno nema ničega tamo.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]ALO POJAVITE SE DA NAS ZLOSTAVLJATE![/typography]
Blek
Iskren da budem, čudan mi je malo Hoking zbog te silne paranoje u koju uvalja svaku izjavu o ekstraterestrijalnom životu, što s druge strane i nije čudno jer kolevka snobizma mora da bude i kolevka antropomorfizma, pa kad imaš predrasude prema crnjama, što ne bi i prema zelenima, hehe. Polusprdnju na stranu, lično mislim da bi rešenje Fermijevog paradoksa u kom smo jedini ikad igde bilo sjeb po čovečanstvo ma koliko mu davalo povoda da još čvršće natakne krunu naj bića u multiverzumu. Al bukvalno ono, jebo sam al nemam kome da ispričam, jer koliko se god mi busali koliko smo iznad svega, čoek je ipak patetično, malo govno, previše zavisno od drugih živih bića, koje čeka da mu se konačno pojavi neki dobroćudni, stariji (pametniji) brat i kaže mu “alo magarče, kvantni računar ti se pravi ovako, starenje kontrolišeš tako i tako, a kretanje kroz crvotočinu radi tek kad krekuješ instalaciju, jebem te glupa”. Zato i mislim da imamo ta ambivalentna osećanja prema otkriću vanzemaljskog života: s jedne strane nam ego naređuje da ih tražimo jer smo iz naše perspektive ODABRANI a s druge strane se zentamo jer šta ako taj neki napredni oblik ćivota ima moralne odlike kuće Dreadforta i nosi na grbu odranog Zemljanina. Što se bacanja kešovine tiče, samo nek rokaju, ne može to da škodi, mada će naš čitalac Vlado Tarzanija sigurno imati primedbe da bi tih 100 miliona dolara bilo bolje potrošiti na po jedan pristojan obrok afričkoj deci. Eto, etika kao kamen spoticanja čak i u svemiru.
Zapata
Sci-Fi filmovi i serije rade svoj posao, praveći nešto o čemu ne znamo ništa, po svom liku. Budućnost, veštačku inteligenciju, pa i vanzemaljce. Najveća je verovatnoća da, ako ipak nešto kontaktiramo, ili (što je veća šansa zasad) to nešto kontaktira nas, bude nešto što nisi video ni u jednom filmu, i na način na koji nisi mogao da zamisliš. Svemir je ogroman, skoro kao Rusija, i nepraktično je slati živa bića na putovanja koja bi trajala hiljadu godina čak i da ideš brže od svetlosti. Mičio Kaku ima dve reči za nas ”samo- replikujući nanoboti”. Dođu na planetu, vide da je pusta, ali sa dovoljno resursa za njihove delove, iskoriste to, pošalju svoje sinove dalje. Druga stvar, zbog koje razumem Hokinga, je humaniziranje tih oblika života. Mi smo im odmah nadenuli jednu od tri osobine: altruizam, žele da nas nauče, radoznalost, oni traže ŽIVOT van svoje planete i tri AGRESIVNI su. Šta ako su oni samo programirani da rade svoj zadatak?POTREBAN MI JE UGLJENIK ZA MOJE NANO-BOTOVE. Znaš ko ima dosta ugljenika u sebi? Vlado Tarzanija.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Izgledam bezazleno, ali samo želim tvoja creva i organe.[/typography]
Blek
Bez zajebancije, trebalo bi neko iz redakcije (MLKVĆ, najmlađi je) da zaređa po fejsu i sajtu i pokupi sve komentare čitalaca koji mozak koriste samo za proste radnje tipa “kad si na wc šolji – napni se, kad sin a netu – UKLJUČI CAPS I LUPETAJ” pa da lepo damo to nanobotima kad dođe danak u krvi. Eto, podmićivanje superiornijeg kao prečica do rešenja problema – još jedna ljudska osobina. Jebiga, biće da mnogo gledamo iz te kutije koja je vanzemaljce predefinisala po jednom šablonu, a što kažeš oni možda samo optimizuju dobijanje ugljenika za svoje potrebe. Mada pazi, i kad pogledaš “van kutije” ti možda istripuješ da si tad sve video a ono đoka – možda si u još zillion kutija i dalje skoro jednako slep kao i pre. Prvo, ugljenik je neizostavan element svega živog ali samo onog POZNATOG. S obzirom da je naše materijalno poznavanje univerzuma na ne baš moćnom nivou od 4 posto, a sve ostalo su blažena tunguska neznanja nazvana mistično – tamna materija i energija, ko nama tvrdi da ta čudesa, ako postoje, uopšte rabe ugljenik? Možda furaju Radon ili Kurčatovijum, ili neki neotkriveni element. Možda znaju neku alhemiju 2.0 koja zaista šljaka pa im to omogućava da se prilagođavaju svojim potrebama u bilo kom delu svemira. Čak je i ta fora da su oni samo programirani nanoboti čisto antropomorfizovanje jer je to način na koji mi vidimo superinteligenciju (o njojzi vise u nekom od sledećih brojeva našeg prestižnog magazina), a možda je caka samo da njih bole kurčina, voze neke teserakte sa ekološkim motorima, piju vinjak peticu i jebe im se da rade, osvajaju i nešto se cimaju.
Zapata
Što se tiče razmišljanja van kutije: Sama ta fraza think outside the box me asocira na studenktinju logike koja priča viceve tipa ovaj. Mislim da, što se tiče tema superinteligencije veštačke, Fermijevog paradoksa (teme sledećeg teksta) nije u pitanju kutija… već tesarakt. Nešto što naš mozak evoluciono nije dostigao. Mada, vidim pomake , makar u toj filmskoj industriji i filmu Ex machina (spoiler alert, seksi robotica se ne zaljubi u geek-a, nego ga zatoči da umre u kući da bi nastavila svoj razvoj nesmetano). Ili možda još ranije, sa filmom odiseja u svemiru 2001, kada majmuni nađu Monolit na Zemlji, a advanced hjumani na mesecu. Tip 3 civilizacija se neće jebavati ličnim kontaktom. Ako su toliko napredni, neće hteti da se jebavaju hiljadu godina po krio komorama da dodju do pripizdine zvane Zemlja. Ostaće kući, laditi jaja, ukoliko ih imaju, gledati rijalitije sa interstelar Zmajevima od Šipova. Samoreplikujući roboti će crnčiti. Osim… ako to nije sve iluzija, a ”veliki filter” sprečava ćivot kao takav, ili sprečava ćivot da postane dovoljno baja da sedne u spej šatl. Ali o tome nekom drugom prilikom.
Blek
Dobar mi je Ex machina, mada i on ima tu makijavelističku crtu, ali ja previse serem govna, ne mogu ta savršena bića tek tako da budu lenčuge i moralni fundamentalisti, nešto ih je moralo dovesti do tog nivoa blagostanja a to iz ovozemaljske prakse znamo da radi: 1. Kolonizacija crnaca 2. Automatizacija žutih i 3. Ratovi, koji budže nauku, jebiga, tako da ipak na kraju ako pokušavam da skontam tog nekog hiperinteligentnog svemirca, može on da bude bogotac morala, al predak njegov je tlačio po galaksiji ognjem i mačem, a KRV NIJE VODA. Eto, ipak je Hoking u pravu kad veli da se valja čuvati nepoznatog ako je pametno. Mada, pitanje je koliko je pametnog okolo, a o tome ćemo već drviti nekom drugom prilikom. Za kraj bih s tobom podelio jedan vrhunski vic (a svi vicevi su po definiciji glupi), koji sam upravo izmislio. Kako nasamariti vanzemaljca prodavca u knjižari? (sad ti kažeš “kako?). Tražiš svesku u hiperkocke, a onda se on napravi pametan pa kaže “nemamo sveske u hiperkocke nego u teserakte”, a ti onda kažeš “hahaha kako si glup, prodavče u knjižari, pa teserakt je samo četvorodimenzionalna hiperkocka, hahaha”.
