Nije mi dobro, uvatio me neki sindrom
Sindrom je pojam koji označava skup međusobno povezanih simptoma koji čine jednu, šturo rečeno, bolest. Čuli ste sigurno za Daunov sindrom, verovatno i za stokholmski. Ali, ovoga puta ćemo se baviti sindromima koji su isključivo vezani za određenu grupu ljudi ili zajednicu, tj. ne pojavljuju se na globalnom nivou. Možda ste imali tu nesreću da se nađete na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, pa da prisustvujete T.T. sindromu, ali ta tragedija ipak ne spada u fenomen kojim ćemo se pozabaviti.
Kuvad sindrom
Verovatno si u slepom šaltanju kanala naleteo na film u kojem je Švarceneger trudan. Ma koliko je sama premisa idiotska, to se može dogoditi i tebi. Nećeš baš biti noseći, ali će se sve nepogodnosti trudnoće projektovati na tebe. U pitanju je sindrom saosećanja trudnoće u kojem muškarac doživljava senzacije slične onima koje poseduje trudna žena, što uključuje jutarnje mučnine, poremećene nivoe hormona, debljanje, pa čak i porođajne bolove i post-porođajnu depresiju. Drugim rečima, u startu mnogo zajebanija stvar od usvajanja džumare Džekija, kako si inače zamišljao život sa detetom. Istraživanja su pokazala da su ovakvi slučajevi uglavnom prisutni kod parova u kojima je žena dominantna. Rešenje – sasvim tarzanski, gvozdena pesnica (može i bokser).
Pariski sindrom
Kinez, Srbin, Japanac. Ko ne pripada skupu? Tako je – Japanac. Kinezi su fizički različiti od nas (imaju kose oči i crnu krv), ali su, suštinski, ista govna. Puše Klasik, uplaćuju tikete u kladionici i pičkaraju se sa taksistima. Prilagodljivi su, za razliku od Japanaca. Kult Pariza kao savršenog grada u svakom pogledu je toliko jak u Japanu, da tamošnji turisti dožive najjači mogući kulturni šok kada se suoče sa pariskom realnošću. Gomila Arapa i crnaca, debele žene, Kadinjača, ne Luj Viton – ništa kao na reklamama. Slede halucinacije, paranoja, gubitak identiteta, vrtoglavica, tahikardija. Nešto slično Paranoji u Las Vegasu, samo u Parizu, i indukovano totalnim debilizmom, a ne halucinogenima. Ova pojava je prilično retka (1 u 300 000 japanskih turista, tj. dvadesetak godišnje), ali je veoma stvarna i dobro dokumentovana.
Poskočni Francuzi iz Mejna
Iza imena koje zvuči poput najljigavije deonice najpederskijeg mjuzikla na planeti, krije se sumanut sindrom koji verovatno ima genetičke korene. U čemu je reč? Jumping Frenchmen of Maine je neurološki poremećaj koji, kod ljudi koji pate od njega, uzrokuje čudne reakcije usled naglih stimulansa. Na primer, iznenadni zvuk apdejta Avasta, koji te trgne iz katatonije uzrokovane višesatnim gledanjem u šarene mačke na internetu, mogao bi uzrokovati da Frenchman iskoči kroz prozor. Štaviše, naglo izdata naredba, može učiniti da je Francuz posluša bez pogovora, gotovo refleksno, čak iako zatražiš od njega da samom sebi razbije flašu o glavu. Međutim, najviše od svega začuđuje činjenica da ne postoji film koji eksploatiše ovaj poremećaj. Ja već zamišljam kako Vins Von naređuje Adamu Sendleru da jede govna ili ga vodi u Vegas na kurve, a ovaj je mormon.
Sindrom muža u penziji
Verujem da niko od vas nije sumnjao da će se Japan spomenuti više puta u ovom tekstu. Jebiga, čak i jedna atomska bomba je previše. I naravno, opet je u pitanju neprilagodljivost. Da ne dužimo – ako Japanac, nekim čudom, uspe da izbegne smrt na poslu, posle svoje šezdesete godine ide u penziju. I dok se on tako po čitav dan linja po kući i gleda Džej ligu, njegova žena pizdi, na japanski način. To podrazumeva – depresiju, osip, čir, povišen krvni pritisak i astmu. Jednostavno, navikla je da po čitav dan bude sama, radi šta hoće, a da joj Hirohito samo servira jedan bukake pred spavanje i kraj priče. Ovako, kako ona to gleda, mora da ga trpi njegova sranja dok neko od njih ne umre. Ovaj sindrom zahvata čak 60% starijih žena u Japanu, i predstavlja jedan od glavnih uzroka razvoda. Na kraju, napuštenom mužu ostaje samo da cirka sake i drka na dick-shitting-nipples pornografiju. To su im, uostalom, najpoznatiji brendovi.
Jerusalimski sindrom
Karl Marks reče da je religija opijum za mase. Ako je to tačno, onda je Jerusalimski sindrom predoziranje. Naime, određeni ljudi pri pristizanju u glavni grad Izraela, polude od silnog, aj da kažemo, religijskog nadahnuća. Sve počinje nervozom, odvajanjem od turističke grupe, produbljuje se potpuno bizarnim ponašanjem, a finalni stadijum dostiže se pojavom kompleksa mesije. Mnogi obriju sve dlake sa tela, ogrnu toge i recituju (dobro, vrište) psalme ulicama Jerusalima. Godišnje, psihijatrijske klinike prime stotinak takvih slučajeva. Sam sindrom se obično deaktivira odmah po napuštanju Izraela. Ako imaš tetku u Izraelu, a brineš se da te ovako nešto ne savata, ne brini, čak 97% “zaraženih” su protestanti, ali sve abrahamske religije su zahvaćene. Uostalom, nije to ni tako strašno. Ionako se bar nekoliko puta godišnje odvališ onako vernički, na slavi, pa praviš ista sranja.
