Noć na zemlji – balkanska petparačka priča

Novembar. Plato ispred železničke stanice. Ladno u pičku materinu…

– Jebo me pas u gu’zcu kud ne krenuh avionom. TAKSIII! Zapelo mi uštedit para jebo ćaću svoga u šupak. TAKSI! Ima li neko ovdje da vozi?

– Vozim ja. Dokle?

– E fala ti prijatelju. Aj mi pomozi ubacit ove torbe u gepek i vozi do autobuske što prije.

– ???

– Što me gledaš tako jebogati, pa nisam te pitao da me voziš u Mrkonjić grad. Aj života ti, žuri mi se. Koliko ima do stan’ce?

– Matori imaš sto… zapravo ima… kad bolje razmislim ima dosta. Sedi, sedi brate, sam bog te poslao po ovoj košavi.

– Vako ne duva u Klagenfurtu, tamo jes zima al ono, nema vjetra. U Beogradu ko na Romaniji hehe.

– A ti si, prijatelju gastarbajer a? Lepo, lepo. Šta te dovodi u rodnu grudu? Si možda rešio da digneš čardak od 12 spratova, da ga ukrasiš lavovima i patuljcima i sagradiš mauzolej gde ćeš da smestiš kosti kad umreš, a koji vredi kao trosoban stan na Vračaru?

– Ne brate moj, idem tetki u Bajinu Baštu. Nijesam je vidio 27 godina, a bolna je, umire. A ja htio uštedit šta para pa krenuo vozom do Beograda pa da hvatam koji autobus za Baštu.

– Vidi matori, žao mi je tetke tvoje, al Beograd je bre sveta zemlja, ona nije prolazna tačka na putu od Klagenfurta do zapizdine u provinciji. Mora malo respekta, ej bre, pa Fantom, Prele, paket aranžman, kaldrma, Duško Radović, Zvezda, Tri šešira  jebote… ono, kao. Kapiraš?

– Jarane, poštujem sve to, kostiju mi brata moga, al molim te sad kreni ka stan’ci, zakasniću na autobus.

– Vidi, matori, em je noć, em sam baš sad planirao da idem kod jedne prijateljice, znaš, muž joj radi treću a ona alava na onu stvar ko Ronaldo na izvođenje slobodnjaka. Plus je autobuska u tri lepe a taksimetar neizbaždaren… 30 evra jebiga, je l ok?

– Ma u redu je jeb’ga. Mislim, nije u redu, al šta ću, nit se znam snać nit vatat gradski… vozi u pičku mater’nu, nijesam dolazio u Beograd od sedmog osnovne, kad su nas vod’li na ekskur’ju, pa gledali one lavove i krokodile.

– E mamu vam seljačku jebem… i ovaj, kažeš u Klagenfurtu živiš?

– Jes, dvades i četri god’ne. Tamo mi žena i troje djece. Njemački pričaju, neće srpski progovorit pa se sve zaplakivam ponekad. Izrodih strance.

– PA ŠTA ME SEČEŠ, SELJAKU, IDI KOPAJ KROMPIR. Nema, brate, sve sam go seljak došao da mi prlja Beograd, pre 20 godina su skidali Paraćinske table kod Bubanj potoka, a gledaj sad. Matori, autoput je nešto u blokadi, moraćemo preko sajma i Brda, pa na Košutnjak. Je l ok?

– Ma ne znam ti ja brate, tis taks’sta, znaš gdje je najkraće i najbrže, samo tjeraj.

– Znam, znam… I šta radiš u tom Klagenfurtu, što nisi u Beču ko svi gastosi?

– Ih u Beč idu samo seljaci i cigani.

–  Da, a ti završio Sorbonu, ljomberu bosanski… Da bre, mamu im jebem, samo nas brukaju, zato ste vi iz Klagenfurta tu da osvetlate obraz.

– E da vidiš sliku žene mi. Upozno je u vozu, otad se samo vozovima vozim, evocira mi uspomene. Na.

– Tih što bi te karo… Lepa, lepa, deluje fino i pošteno.

– Majka Tereza joj nije do članaka.  Gola i bosa bila, htjela da emigrira, ja joj pomogao, sredio joj papire, sve. Posle otvorismo taj klub gdje dolaze pjevač’ce iz Srbije, poso kreno…

– Ja sam nešto čitao kako u tom Klagenfurtu ima najviše javnih kuća i da ih mahom drže ljudi sa ovih prostora.

– A nije to baš tako, buraz’ru, vole ta djeca kurac više neg ljeba da jedu, ne tjera ih niko, same dolaze.

– Pa im ti uplatiš penziono i socijalno, hohštapleru?

– Nemoj me vrijeđat, mora se od nečeg živjet, misliš da bi ti bolji bio da si odrasto u govnima ko ja, da ti je ćaća pravio podlive ispod oka kad god pijan dođe iz čaršije, da ti se mater objes’la u štali kad si imao 7 godina, da su ti sestru silovali ćaćini prijatelji na tvoje oči a ti moro ćutat? Nemoj brate, plače mi se kad pomislim na to. Vozi, molim te.

– Mamicu ti jebem, saću u Košutnjaku tupim nožem da te zakoljem… Aj platiš neku večeru, red je, ionako nemaš prevoz još dva sata, ta linija kojom si hteo je ukinuta još pre 2 godine, znam ja, ortak mi glavni dispečer u BAS-u.

– Pa ne znam, jebogati…

– Ajde ajde, šta si se se stiso, nije valjda da si sirotinja neka?

– Matori, ovako nisam jeo još od Raletove sahrane. Ona mućkalica je sabila, a ćevape bolje u životu jeo nisam.

– E šta vi ovdje znate, nijes bio u Banjaluci da probaš ćevape, mrtva usta da ih jedu, samo staviš luka i tucane, joooj, kad se sjetim, još dječak bijah pa…

– E u redu je, opšte je poznato da su ćevapi autohtona organska hrana majke Bosne, da ćeš pre dobiti felacio od Naomi Kembl nego burek sa sirom u Zenici. Teraj se bre, nego da častiš koji vops, saćemo da stanemo na pumpu, radi jedna mala, guta kitu očima.

– Buraz’ru, voz’me nastan’cu, molim te, evo daću ti još toliko, samo požuri, propustiću i ovaj autobus, ako tetku ne vidim živu, ub’ću se očiju mi. Ona me odgajla kad mi se mater objesi.

– Pa pizda ti materina, 27 godina nisi hteo guzicu da pomeriš da je vidiš, sad si se setio, garant ima da ti prepiše neku nekretninu koju ćeš odma da utopiš i uložiš keš u neke patuljke od platine u dvorištu. Nema da ideš do ujutru, sad idemo malo na splavove da gledamo pičiće, dečurlija se danas više obraduje iskusnoj kiti nego studenti oktobru 2.

Sabajle…

– STOOOOJ JARANE, KUD SI BOLAN KREEEEENOOOO! Pa kaže… ZA PUTA SE TI SADA NE SPREEEMAJ…blaaaaaaargh, bem ti vinjau.

– A moram ići buraz’ru, vrijeme je…

– NIGDJE VIŠE TAKVE ZEMLJE NEEEEMAA, dođi bosanac da te poljubim, mamu ti jem, pa ti nemaš pojma ko je Milan Mladenović bre.

– A jebo tog narkomana, Hal’d leči tuberk’lozu. Joj dobar si čovjek, al stvarno moram ić, sve pare potroših, neću imat nazad u Austriju za put.

– Matori, nije frka, samo što nismo došli od stanice, ti platiš još burek sa… u izvini, platiš samo BUREK. I Jogurt, dabome. Telefon ti zvoni.

– Bem ti ove ekrane, ne mož moj radnički prs ubos a da ne stisne 5 tipki odjednom. Molim?

– Je l te to žena zove da proveri natačinješ li po Beogradu, a? Ili zove makro da kaže kako je struja visokog napona ubila maloletnu kurvu koja je pokušala da pobegne preko ograde tvog jebarnika, ahaha?

–  Tetka… Umrla prije po sata. Vozi me na most, hoću da se ubijem, jebem ti život.

–  E jeb… koji sam kreten. Ne seri, kakav most, upadaj, vozim te u Bajinu Baštu