O klasama srpskog društva – pare idu gore, a sranja se slivaju dole

Krojači kroje, a šivači šiju. Prosvetlio nas je zaista tom prilikom simpatična, pajdomanska razjebotina Pikac. Živeli mi u najelitnijem društvu, ili u plemenskoj zajednici Mikronezije, uvek se zna ko kosi, a ko vodu nosi. Šta da se radi, neko je poglavica, neko je vrač, a neko jednostavno mrači i biva izopšten. U našem tranzicionom društvu, surovom i izopačenom, lako je razlikovati velmože od paora, ali ništa nije crno ili belo. Tarzanija vam ovom prilikom predstavlja osam statusnih kategorija našeg korumpiranog društva, zajedno sa pojedinačnim potkategorijama.

Kurtončina

Kurton

Lik

Njuška

Glava

Preglava

Lobanja

Prelobanja

Sa svim navedinim kategorijama ste kao čitaoci zasigurno ostvarili  željeni ili neželjeni  kontakt, pa i da ste čitavog života radili duplu smenu kao portiri na železničkoj u Makišu. Ovom prilikom napominjemo da je tipologija sastavljena na osnovu puke opservacije, i da nisu korišćene nikakve sociološke ili psihološke studije, niti konsultovani ljudi koji se bave ispitivanjem ovakvih fenomena. Osnovni izvor ove “studije” predstavlja limitirano životno iskustvo autora, ali i njegovo bogato iskustvo sa pripadnicima nižih, kurtonskih kasti kojima i sam pripada. Pa počnimo od dna kace…

Kurtončina

Kurtončina, talog ili po vranjanski golča, predstavlja najnižu kategoriju ljudi u već unapred čemernom i razorenom srpskom sistemu. Nekurtonsko okruženje na kurtončinu gleda kao nafrakana sekretarica generalnog direktora Srboleka na ciganče u pedeset šestici, kada joj ono zatraži novac nakon izvođenja numere “Nisam te se nagledao”. Dakle, sa prezirom i gađenjem, bez i najmanje primese sažaljenja. Kurtončine su ljudi bez duha, mane, unutrašnje energije. Najčešće bez ideje, a ukoliko ideja postoji, nedostaje snage za njeno sprovođenje. Kurtončina će ćutati jer ga je stid, jer se boji da iskaže svoje mišljenje, ali najčešće jer nema šta da kaže. Vodi nesadržajan, isprazan život, podmazan ponekim sirotinjskim porokom kao jedinom šansom za razbijanje monotonije. Kako bi bilo jasnije o kojim ljudima je reč, navešćemo neke najzastupljenije tipove.

Klasična kurtončina – prvo neobrijano, ispijeno lice koje zapaziš kad uđeš u kladionicu. Posmatra sebi sličnog umornim očima, poluotvorenih usta iako ne govori, obučen u sportsku, šuškavu Kappa jaknu model iz 2004. jer je tada poslednji put uzeo neke veće pare na kladži. O finansijskoj situaciji ove protuve ne odlučuje on, već rezervni tim Frajburga koji se takmiči u regionalnoj ligi. Neretko iza sebe vuče jedan propali brak, sa ili bez dece koja ga se stide i više vole novog tatu koji im plaća soma i po mesečnu ratu za HTC telefon na pipkanje. Pije po periferijskim birtijama, jer smatra da nije za dragstor. Zna ga tvoj ćale, kaže da je bio okej lik, sve dok ga 1987. nisu nahvatali da na buvdži valja fabrički alat iznesen iz Jugostroja.

Krimi kurtončina – Propali kriminalac u pokušaju

1. Osoba u detinjstvu maltretirana u porodici, pred zreli period života pribegava nasiliničkoj, razbojničkoj priči u želji da se bar jednom on nekome najebe keve.

2. Lik koji je nekada možda i bio zajeban, ali se u međuvremenu navukao na dop, skinuo se sa dopa, spoznao Hrista, pa ga se naknadno odrekao.

Krimi kurtončina praktikuje kriminalni imidž, praćen tetovažama lobanja ili srpskog grba i svim ostalim detaljima koji se podrazumevaju, ali zanemaruje osnovnu poentu kriminala. Ne pravi pare. Provodi vreme sa napaljenim pubertetlijama koji ga poštuju kao boga munje, i izvlači im sitnu kintu kroz slatkorečivost ili suptilne pretnje. Vozi korozijom nagrižen trideset godina star  automobil neke od nemačkih marki koje su dobile krimi status devedesetih, kada je u svojim dvadesetim povučen atmosferom izabrao svoju profesiju. Krimi kurtončine su neizostavan deo odrastanja novih naraštaja i pripremne su tekme klincima za mnogo ozbiljnije zlikovačke njuške protiv kojih će igrati kasnije u životu. Igraju ulogu nezvaničnog vaspitača i kao takvim bi im trebalo obezbediti mesečni dohodak od deset hiljada  RSD iz budžeta republike.

Intelektualna kurtončina – najnecenjenija od svih podvrsta kurtončina. Dok klasična kurtončina u svom nazivu nosi pridev klasična, a krimi kurtončina caruje u kakvom takvom krugu nerazvijenih ljudskih bića, intelektualna kurtončina je osuđena na mučeničko, samačko bivstvovanje u svojoj kurtonastiji. Vrhunski teoretičar, ali osoba u čijem koordiantnom sistemu ne postoji realna osa, intelektualna kurtončina dopušta da po njemu pišaju kurtoni i likovi, koje pored svega i dalje smatra inferiornim. Intelektualnu kurtončinu možete pronaći u prirodnom okruženju ove vrste, klupi u obližnjem parku gde nadahnut Zaječarskim pivom popuje o suštini života, pokušavajući da impresionira učenice srednje ugostiteljske škole. Tokom hladnih meseci seli se na internet, gde dekonstruiše tuđe postove pasus po pasus i vređa korisnike koji  bi samo da pogledaju koju sliku golih žena dok se ne završi pauza.

Kurton

Ukoliko recimo, Nikolas Kejdž u vremenskom intervalu od četrdeset i pet sekundi usmrti tri osobe hitcima iz revolvera, a ne biva ni okrznut iako protivnici koriste mašinke, film je golo govno. Ne zadovoljava kriterijume čak ni da se pogleda sa pijanim društvom. Jednostavno nije realan, poput klasičnog kurtona. Najnerealniji ljudi na lestvici su upravo kurtoni, šampioni u kamioni avioni fantazijama, surovi materijalisti ili materijalisti u nastajanju. Isfrustrirani i delom svoje podsvesti pomireni sa činjenicom da će u kurtonskoj ligi igrati do kraja svog boravka na zemlji , ili nadahnuti skromnom promocijom u viši rang iz redova kurtončina, kurtoni su majstori u kreiranju fascinantnih i ujedno bolesnih laži, i polaganju nada u neostvarive ambicije. U svojim glavama kreirali su svet manekenki, skupih automobila, raskošnih zabava, dugih linija kokaina i bitnih ljudi koji sa strahopoštovanjem izgovaraju njihovo ime. U realnosti rade kao redari na utakmicama vaterpolo kluba Partizan, žive u zgrčencu od sobe na šestom spratu novobeogradskog solitera, u društvu Pentium četiri računara i lektire za peti razred koja im se kezi sa polica, podsećajući ih na vreme u kom su još imali prilike da izbegnu zastranjivanje u kurtonizam. Sa druge strane zida, ogorčeni i ispražnjeni roditelji, takođe kurtoni. Jer kurton je tek nešto više od kurtoničine, a mnogo manje od običnog lika.

Lik

– Ko ti je ovaj?

– Ma neki lik.

Osoba koja se u životu dovoljno istakla, te je uspela da upadne u  kategoriju proseka. Onog starog dobrog proseka, koji danas nažalost nije prosek. Igra školski, poštuje uputstva i taktike, ali se ne snalazi u situacijama koje ispadaju iz šablona. Šut za dva poena 5/10. Lik je dovoljno gotivan da ti ispriča po koju anegdotu sa nekog skorijeg letovanja ili jesenjeg izleta, jer za razliku od kurtona poseduje pasoš. Čuje neku dobru foru, pa ti je prepriča, upozna tu i tamo koju njušku pa te ako imaš sreće sa njom poveže, ima devojku, pa te upozna sa njenim drugaricama. Prihvaćen i potkovan sa manirima, pristojan u razgovoru dok ne popije pa pusti muda.

Klasičan lik

Lik koji će ostati lik. Završi informatiku pa radi u firmi kod teče za četristo evra. Teča mu je bio njuškica, zaradio pare na misteriozan način u Švicerlandu, kuca čovek jednim prstom, a drži IT firmu.  Priča se da je pre deset godina kupio originalni disk grupe 187, iako je bio na drugoj godini studija. Ima pet prijatelja, dvanaest drugara i petnaest ortaka. Krišom ne gotivi dve trećine pomenutih ljudi. Ide na Zvezdanu kad je džabe ufur, pa kači slike koreografije na internet profil. Misli da izgleda bolje kada stavi naočare za sunce. Kupio je Citroen C3 na lizing, i voli ga više nego devojku sa kojom je u vezi već osam  godina. Sluša Duft Punk kada vozi za more, jer voli da neka laganica piči u pozadini, a narodnjaci su samo za subotu u kafani.

Ruki lik

Najčešće mlad čovek, koji je trag svojih krampona ostavio na mnogim niželigaškim poljanama. Promocija u likštvo najčešće dolazi nakon izlaska iz sistema obrazovanja, kada  mlada osoba oslobađa svoju ličnost od mračnjaštva, prostakluka, površnosti i generalnog nezadovoljstva samim sobom. Ruki lik drastično povećava svoj socijalni krug, bez blama nasrće na sve što je žensko i opijeno pleše u ritmu napokon dostignute prihvaćenosti i tzv. normalnosti. Klasičan lik zna gde mu je mesto, dok je ruki kako mu i ime govori jedna obična nubara, te preteranjim talasanjem i kurčenjem zna da sebi pomrsi konce. Ruki likštvo sa sobom nosi opasnost da ostane zapamćeno kao najbolji period u nečijem životu, jer čontare nisu sazrele, adrenalin ih diže u nebesa, pa se lako desi da prepuknu od te silne slobode, da ih prigrle psihijatri, a decu da im rađaju rode, i eto ih za koju godinu opet u redovima kurtona.

Lik koji će postati njuška

Napredni igrač koji planira nekoliko poteza unapred. U mnogo slučajeva počeo na samom dnu, a svaku ligu sportski odigrao, uspevši da se ne saplete u đavolju zamku i ne postane popaljeni ruki. Svestan da njegova sposobnost prevazilazi trenutni status, spreman je na odricanja, prkosi iskušenjima i uticaju popaljene debilske sredine. Pijucka život dovoljno da bi smogao snage da nastavi dalje, bez opasnosti da se prepije i prokurtoniše. Hoda kratkim, sigurnim korakom spreman da se protegne i poskoči ukoliko situacija to od njega zahteva. Pojede govno kada mora, ali je takođe spreman da pokaže zube. Osoba sa kristalno jasnim ciljevima, i prilično razrađenim planovima. Opasnosti za ovu kategoriju su kod svakoga prisutna tačka pucanja koja može uslediti zbog neiživljenosti ili neispunjenih hirova, ili kompresovana, tinjajuća gordost i prezir prema bezbrižnim, ne toliko ambicioznim saigračima. Srećan kraj bi bilo troje visoke i inteligentne dece, uz poštovanje ljudi iz struke i bogato životno iskustvo. Nesrećan ishod bi se javio u liku buldoga u dvorištu i tri mačke u kući u predgrađu Toronta, uz par stotina hiljada jevreja koje više nema ko da potroši.

Njuška

Bila pravedna ili zločinačka, njuška je sablja među perorezima za sve prethodne kategorije. Dok su prethodne lige bile amaterske, njuške su već semi-pro. Ono što krasi njuške je određeni izrezbareni atribut, bila to snaga, šarm ili inteligencija, zatim upornost i lavovska čuka. Njuške su ljudi od akcije, preduzimljivi, uvek na oprezu i spremni da reaguju. Njuška je čovek na zemlji koji kad primeti da mu roditelji ostaju bez posla ode u Bejrut da pere arapska govna, pa se za godinu dana vrati i reši preostale probleme, dok bi lik jednostavno kukao i proveo narednih godinu i po dana spremajući preostala tri ispita. Razgovor sa likom sadrži komentarisanje tekmi reprezentacije, razgovor sa njuškom odiše sveprisutnim njuštvom i nepredvidivošću, uz priliku da se sazna nešto novo. Njuška nudi rešenja, dok lik nudi izgovore. Njuška, ukoliko je pravedna, iako zazuzeta, rešava tvoj problem brže nego bilo ko od tvojih besposlenih ortaka. Njuška, ukoliko je zločinačka, obigravaće oko tebe ulivajući ti nadu i poverenje, dok ne sazna kako dišeš, ko su tvoji ljudi, kako oni dišu i koliko si zaista glup, pa će da te reši za onih petnaest hiljada evra koje si hteo da uložiš u plac na Lipovici. Njuška kada igra, vidi celu tablu, i poznaje svaku figuru, iako joj je glava ispod stola. Kada postaneš spreman da izrasteš u nešto uprkos svemu onome što si nekada bio, kada pokušaš i propadneš toliko puta, ali si spreman da ponovo pokušaš, kada razumeš sve sitne detalje svoje ličnosti, i sva pravila igre koju si rođenjem primoran da igraš, tada postaješ Njuška, uništitelj i apsolutni gospodar kurtona i likova.

O mudonjama sa visokih spratova u nekom od narednih tekstova…