Nakon pojave „Sumraka“, filmovi o vampirima su, da se tako duhovito izrazim, prestali da srču krv i počeli da sisaju penise. Iz nekog meni i dalje misterioznog razloga, Holivud je skontao da isfeminiziranih svetlucavih malih govnara nije bilo dosta, te je pored milijardu nastavaka ove filmske abominacije u kojoj glavna akterka glumi kao deblo, dao zeleno svetlo još mnogim sličnim užasima naspram kojih poslednji Sendlerov film deluje kao „Zelena milja“. Iako je većina dotičnih filmova bila ispraćena kao koncert Marije Šerifović u KOMBANK Areni, korporativne krmače nikako da skapiraju da su pojele sva govna s motke, te su se odlučile da nastave da pišaju po Cepešu, i usput po našim monitorima.
Evidentno je da ovaj sada već zasebni filmski žanr već duže vreme pati od anemije i plače za pravim „mejkoverom“, pri čemu nikako ne mislim na ono što su naplatili Mikiju Rorku kao plastičnu operaciju. U spas nam je potpuno neočekivano došao Džim Džarmuš (Jim Jarmush), čovek kojeg mnogi filmofili vole više od oca i majke, i koji je šokirao je javnost kada je prošle godine najavio da kreće u realizaciju svog prvog naslova koji se bavi gore pomenutom temom.
Džim Džarmuš je još davne 1984. godine sa „Stranger Than Paradise” iskristalizovao svoj jedinstveni stil koji ga je učinio jednim od najpoznatijih i najcenjenijih reditelja američke nezavisne filmske scene. Tokom više od tri decenije koliko se bavi filmom, ovaj reditelj i scenarista pokazao je veliku sklonost ka postavljanju neobičnih narativnih struktura i specifičnih karakternih studija, koje su neretko propraćene sporim ritmom, ogromnim pauzama u komunikaciji i onim što na prvi pogled deluju kao nepovezane rasprave među likovima.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]- I kuću štaću, odem na test, reko sebi, Harvi, sve su šanse da je dete Kebino. – Aha, nego je l’ znaš da se voćni sokovi prave fazon 90% od bundeve? [/typography]
Baš zbog ovih gore navedenih elemenata, ljudi prema Džarmušovim filmovima imaju prilično ekstremne stavove – ili bacaju drkicu u svaki frejm ili proklinju dan kada mu je ćale nategao kevu. Kao neko ko sebe smatra velikim poklonikom stvaralaštva ovog izvanrednog umetnika, pomalo sam bio iznenađen činjenicom da se Džarmuš odlučio da snimi film o vampirima, ali opet, u neku ruku (u onu u koju se bodem njegovim filmovima) sam se i obradovao jer sam znao da će ovom sada već toliko izlizanom i nemaštovitom filmskom žanru udahnuti neku novu vrstu života.
Smeštena u Detroitu, priča filma Only Lovers Left Alive se vrti oko dva vampira, Eve i Adama, koji su već vekovima zaljubljeni jedno u drugo. Zgrožen stanjem u kojem se čovečanstvo nalazi u XXI veku, Adam, koji trenutno sebe predstavlja kao underground rock muzičara, počinje da pokazuje ozbiljne znake depresije koji mu neretko izazivaju razne suicidne misli, nalik onim kada shvatiš da neki ljudi imaju običaj da slušaju narodnjake neironično. Zabrinuta stanjem njenog izabranika, Eva ulaže veliki napor da oraspoloži Adama, ali situacija kreće dodatno da se komplikuje kada im u posetu dođe njena mlađa sestra koja deluje kao američki mentalni ekvivalent beogradske splavarke.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]AJMO SVI JA VOLIM SLATKU MALU RAMA LAMA DING DONG[/typography]
Banalno gledano, zbog odsustva klasičnog zapleta i raspleta, Only Lovers Left Alive više deluje kao kompilacija genijalnih post rock muzičkih spotova nego kao film, ali je, naravno, daleko više od toga. Reditelj se ovde zapravo više fokusira na stanje svesti svojih likova nego na trivijalne detalje u njihovim odnosima i upravo to čini celokupan film pre svega jednom velikom muzičkom meditacijom.
Pored fantastičnog vizualnog izraza za koji se pobrinuo genijalni Jorik Le So (Yorick Le Saux), posebnu težinu filmu donosi fenomenalna muzička podloga benda „SQÜRL” u kojem svira, verovali ili ne, intergalaktički oploditelj Džarmuš lično. Prema nekoj mojoj interpretaciji, rifovi benda „SQÜRL” zvuče onako kako bi i heroin zvučao da ima ton, što samo dodatno vizualno podcrtavaju momenti ekstaze u kojima likovi piju krv.
Kao što to obično biva, ono što Džarmuš ovde oslikava, a većinski deo publike koji pokretne slike samo posmatra ne uspeva da prepozna, jeste jedna izuzetno vešta kritiku raspuštene mladosti i kvaliteta života u XXI veku. Kao neko ko svoje filmove zida kao hramove duboke i složene misli, Džarmuš još jednom ne propušta priliku da se malo zabavi sa publikom i da nam pruži brdo simbolizma i skrivenih poruka čije potpuno prepoznavanje i razumevanje zahtevaju višestruko gledanje. Brojne reference i citati velikih mislilaca kao što su npr. Nikola Tesla, Samjuel Beket i Albert Ajnštajn govore da film krije dodatne slojeve simbolizma koji nisu toliko transparentni kao sama imena protagonista.
Kada smo već na temi protagonista, želeo bih da napomenem da je kvalitet glume u ovom filmu na nadrealno visokom nivou. Iako 20 godina mlađi od svoje koleginice, Tom Hidlston (Tom Hiddleston) je u potpunosti uspeo da nas ubedi da je deo jedne beskonačno duge romantične veze. Tom se u potpunosti izgubio u liku kojeg tumači i ovo mu je definitivno najbolje i najozbiljnije izdanje do sada. Tilda Svinton (Tilda Swinton), žena koja već godina u nazad ne prestaje da oduševljava ljubitelje filma širom sveta, još jednom je na vrhuncu svog zadatka. Pomoću svoje i ovako skoro pa neljudske fizionomije i uvrnute gestikulacije, Tilda uspeva da nas hipnotiše i s izuzetno velikom lakoćom uvuče u svet koji se krije iza očiju njenog lika. Hemija između protagonista je prilično jaka i ni malo se ne oseća ta toliko drastična razlika u godinama. Moram da pomenem i doprinos Džona Hrta (John Hurt) i Antona Jelčina (Anton Yelchin), koji su naprosto blistali u svojim epizodnim rolama.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Sisam krv, ali sisam još svašta hehehe kapirate[/typography]
Da sumiramo, Only Lovers Left Alive nije još jedan film o vampirima, već egzistencijalna drama o besmrtnom paru koji se bavi smrtničkim pitanjima kao što su ljubav, zavisnost i vera. Iako su već vekovima tu i deluju kao da su sve videli, okusili i proživeli, protagonisti ovog filma, pogotovo u sceni s crvenim pečurkama, nam ukazuju na to da priroda nikada neće prestati da nas iznenađuje i da će mehanizmi pomoću kojih ona funkcioniše zauvek za nas biti misterija.
Džarmuš je još jednom pokazao da je kompletni genije. Only Lovers Left Alive je bez rasprave najinteligeniji projekat u kojem su se ikada pojavili vampiri. Toplo preporučujem ovaj film ljubiteljima alternativne kinematografije i svim ljudima dobre volje koji umeju da mentalno zađu dublje od „Žikine dinastije“.
KUPITE KARTE ZA FEST, NE BUDITE JAJARE!
Ocena. 10/10