Osnuj svoju državu

Kada ti dokurči država u kojoj živiš i vlast koja njom upravlja, šta ćeš uraditi? Zapaliti kontejner? Napisati poveći ispizd na nekom forumu? Napraviti utopiju u Mejerovoj Civilizaciji? Ništa od toga nije rešenje. U prvom slučaju ćeš zajebati samo komunalce, u drugom ćeš upasti u more internet beskičmenjaštva, a u trećem ćeš se samo ušuškati u sopstvenu fantaziju. Skupi muda i osnuj svoju državu.

Mikronacija – država koja tvrdi da je nezvisna, iako je niko ne priznaje. Ovaj pojam provlači se nekih stotinak godina, a u poslednjih četrdeset uhvatio je maha. Svakakve budale proglašavale su svoje države, neki sa manje, neki sa više uspeha. Poduhvati idu od simboličkih hipi sranja koja samo nose neku jadnu poruku, do totalnog ovo-je-moja-država-imaš-tri-sekunde-da-izađeš-iz-nje ludila. Ovaj tekst će obuhvatiti nekoliko značajnijih primera, da imaš o čemu da razmišljaš na sledećem, uf… “studentskom protestu”.

Antarktik i svemir

Ako nemaš parče zemlje koje možeš nazvati svojim, uvek možeš pripojiti sebi deo neke vukojebine za koju ljude sa većim puškama od tebe boli kurac. Antarktik je većinski izdeljen, uglavnom između država koje su mu geografski blizu. Međutim, to nije sprečilo svakojake “disidente” da ga u potpunosti izlešinare. Ujedinjena Republika Zapadni Antarktik – verovatno ti ništa ne znači. Međutim, prema demografskim podacima ove države, većinsko stanovništvo su Srbi, a sedište sudstva se nalazi u jebenom Kragujevcu. Ovakvih primera ima na desetine, ali sve svodi na mlitavu simulaciju. Nešto ozbiljniji je bio Džejms Mangan koji je 1949. proglasio čitav univerzum, osim planete Zemlje, nezavisnim i postavio sebe za prvog predsednika. Štampao je svoj novac i markice, a za svako lansiranje sondi, satelita i šatlova, slao je preteća pisma SAD-u i Sovjetima, koji su nedozvoljeno prelazili granice “njegove” države.

Poludržave i neuspeli projekti

Pre četrdeset godina, poveća grupa hipika nabasala je na napuštenu vojnu bazu u blizini Kopenhagena, zauzela je, i proglasila slobodan grad, Kristijanija. Sloboda je tumačena na tipičan hipi način – dozvoljena prodaja trave, neplaćanje poreza, nepostojanje bilo kakvih oružanih snaga i slično. Levičarska vlada žmurela je na jedno oko kada je Kristijanija bila u pitanju, pa je grad-država, bez većih problema, opstajala dobrih deset godina. 1984. grupa bajkera pod imenom Bullshit je zauzela grad, ali su ih se nekako rešili. Onda je došlo do smene vlasti, uvedeni su stroži zakoni, pa je Kristijanija polako počela da odstupa od svog prvobitnog izgleda. Danas i dalje postoji, ali joj je budućnost neizvesna. Mnoge druge “umetničke” mikronacije, poput BjornSocijalističke Republike (koja se nalazi na “steni u obliku traktora”) postoje u Skandinaviji, ali njihova nezavisnost je pre svega simbolična.

Republiku Ostrva Ruža osnovao je 1968. godine Đorđo Rosa, na platformi (koju je sam izgradio) u Jadranskom moru. Država je imala restoran, kazino, noćne klubove i poštu, a Đorđo je proglasio nezavisnost, kako ne bi plaćao porez Italijanima. Napravio je markice, a za službeni jezik proglasio je esperanto. Italijanske vlasti, naravno, nisu trpele ovakva sranja i, nakon nekoliko meseci neplaćanja dažbina, grupa karabinjera se iskrcala na platformu i preuzela kontrolu, samo da bi je kasnije uništili. Đorđo, odnosno, kako sada sebe naziva, vlada u egzilu, i dalje štampa markice i prodaje ih, đubre govnarsko. Italijani imaju još nekoliko “nezavisnih” država, ali sve su pozerske, tj. odvojile su se samo da bi dobile na turizmu.

Ozbiljni igrači

Verovatno najpoznatija mikronacija je Silend. Osnovao ju je 1967. Pedi Roj Bejts, na odbrambenoj platformi Fort Rafs iz Drugog svetskog rata, odakle je vodio svoju nelegalnu radio stanicu. Nakon što je njegov sin pripucao na ljude koji su došli da servisiraju platformu, Bejts je pozvan na sud. Sad kreće zajebancija – pošto se Fort Rafs nalazi deset kilometara od britanske obale, u internacionalnim vodama, ni jedan sud nije imao jurisdikciju da preuzme slučaj. Tada Bejts proglašava Kneževinu Silend, i seli se tamo sa svojom porodicom. Dizajnirao je zastavu, novac i markice, komponovao je himnu i napravio pasoše. Nakon nezgodne situacije koja je uključivala taoce na Silendu, jedan nemački zvaničnik došao je da pregovara sa Bejtsom, što je ovaj odmah skapirao kao priznavanje suvereniteta svoje države. Od tada, dešavanja su uglavnom mirna, Britanci se klone platforme, a Bejts planira da otvori kazino sledeće godine.

Oskara za najzajebaniju mikronaciju odnosi Hat River, koji se nalazi na zapadu Australije. Nakon što ju je australijska vlada po ko zna koji put izdrkala sa svojim poljoprivrednim zakonima, Keslijevi su proglasila nezavisnost svoje poveće farme, a glava porodice je poneo titulu Njegovo veličanstvo, princ Leonard I od Hat Rivera. Ovde uleće idiotska rupa u zakonu – Hat River se odvojio od Australije, ali su naglasili da i dalje ostaju lojalni kraljici Elizabeti II, što je značilo da država ne može ništa da uradi protiv njih, a da ne umeša Komonvelt u slučaj. Kada su osnivači države zatvorenici, znaš da će zakoni biti debilni. Danas Hat River, uređen kao apsolutna monarhija, funkcioniše skoro potpuno nezavisno. Izvoze poljoprivredne proizvode u vrednosti od par stotina hiljada dolara godišnje i ne plaćaju nikakve poreze. Čak su i pasoši u pojedinim slučajevima važeći, a postoje i nagoveštaji o ambasadi u Dubaiju. Drugim rečima, uvalili su gigantskog palamara vladi Australije.