Otisak nedelje #12: Neću, neću dijamante…

Vreme danas govnjivo, kiša kao za inat pada samo kad izađeš iz kuće, ali opet dovoljno da sve bude mokro i blatnjavo. Ko ima decu zna da će se iz škole vratiti kaljava do butina. Duva neki ladan vetar pa je alkoholičarima neugodno da spavaju na klupi zbog bubrega. Napokon je stigla jesen, imamo sva opravdanja da do aprila dišemo kroz cigaru i izbegavamo svež vazduh. Nedelja za nama je bila vremena promenljivog, ali su se pizdarije kao što smo uostalom i navikli dešavale konstantno.

Mrzeli smo: Džejmsa Hardena

Brada je nekad bila oličenje inteligencije i mudrosti, danas je nose Pahomije i Džejms Harden. Ovaj prvi zaslužuje bešenje budakom u glavu u gasnoj komori, a drugi zaslužuje da ga do kraja života Durent i ekipa prozivaju da tviteru kako je pičkurina. Naime, buljavi bradonja je, pazi sad, odbio ponudu doskorašnjeg kluba da za četir godine dobije tričavih 54 miliona dolara naspram ponude Hjustona, koji je ponudio neverovatnih 60. Neko bi se jebo za dinar, a Harden za 10 posto. E sad, ako se neko pita „šta koj moj oćete, vi kao ne biste prešli u firmu koja nudi 10 posto veću platu“ da pojasnimo. Oklahoma je jedan od 3 najbolja tima u ligi, Hjuston će plej of da gleda na TV-u. Oklahoma je Monika Beluči koju ostavljaš jer ne da u dupe zarad Suzane Mančić (Hjustona) koja je voljna da primi u anale (verovatno i da objavi na red tjubu pa posle da plače, al o tome nećemo sad). Ukratko, lik je pobegao u drugi klub zarad sujete, zarad činjenice da će igrati 3 minuta duže u proseku i da će biti br 1 u ekipi a ne br 3. Prošle godine se javnost zgražavala kad je Ron Artest laktom nokautirao Hardena, sad žale što ga nije zunuo jače.

Sapunjali smo na: Katiu Winter

Zašto tek ove nedelje, a ne ranije? Odlično pitanje – nismo imali vizuelnog materijala. Katia je, naime, kao i sve žene istaknute divnoće na ovom svetu, po nekim zabačenim Amerikama prekraćivala dane vijajući posao, pušeći nekom idiotu i pijući kafu sa drugaricama kad stigne od joge. A onda je zaigrala u našoj omiljenoj seriji o psiho-pato-manijaku protagonisti koji ne voli da jebe i stalno nešto vezuje pertle. Da stvar bude bolja – zaigrala je kao striptizeta ukrajinskog porekla! Ali da se vratimo problemu: niđe po netu nemoš slike iskopati. Pa pošto em ne znamo da vadimo skrinšotove iz video fajlova, em nije to to kao kad izguglaš… čekali smo da i drugi prepoznaju njenu vrlu desetkost. I dogodilo se, u poslednje emitovanoj epizodi Dekstera prošle nedelje, čim se Katia pojavila u malo krupnijem planu. Protiv Šveđanke rodom retko ko ima kontraargumente. Zahvaljujući nerd fanovima koji su iskopali i šerovali slike, danas Katji želimo dobrodošlicu na google images i predviđamo joj svetlu budućnost i veoma gledan kućni video za godinu-dve.

Šarada nedelje: Primirje u Siriji

Šta ti se sve desilo od marta prošle godine? Diplomirao? Naterao ribu da abortira? Ipak postao ćale? Pao 500 tiketa? Svo to vreme se u Siriji ljudi međusobno ubijaju. Odvratno zapadno uprošćavanje da „režim“ ide protiv svog „naroda“ je nebitno – na kraju su to samo ljudi koji kolju druge ljude. Drugo primirje po redu je u tim uslovima teška koještarija – kao do sada smo se klali, došli su stranci, lepo nas zamolili da stanemo i mi smo stali jer smo u sebi pronašli mrvu ljudskosti i čojstva – ne ide to tako. U međuvremenu se došlo u savršeni status kvo: „opozicija“ nije blesava da pregovara sa režimom, dobija teško naoružanje i ima sve jače karte u rukama; režim nije blesav da napusti vlast jer će ih sunitska većina obesiti za muda usred Damaska. Rusi neće pustiti Asada niz vodu, kao što su pustili nas 1999, vojna intervencija je malo verovatna, tajne službe rovare gde god mogu. Naša prognoza – moš se oženiš, dobiješ dete, već počneš da ga vodiš kod frizera i insistiraš da ga ošiša stepenasto – primirja će se i dalje sklapati, a Sirijci će se i dalje klati.

Pravna država nedelje: Kina

Ksiao Julong je u školi nešto između domara i tetkice. Postao je poznat zato što je slučajno opalio zvono 4 minuta i 48 sekundi ranije dok je hiljadu malih Kineza u znoju lica svojih štrikalo prijemni za faks. To je, kako obično biva, presudno uticalo na rezultate jer su svi baš namerili da u poslednjih pet minuta briljiraju. Julong je osuđen na godinu dana ćuze, a mi smo ostali uskraćeni za informaciju da li je bio nalizan nekakve tastovače pa je pomešao malu i veliku skazaljku. Uglavnom, čvrsta ruka sistema još jednom je udarila po ološu koji krši pravila. Čvrsta ruka, čvrsto vođena partijskom elitom čiji je deo i premijer Ven Điabao koji ima tri milijarde dolara na računu, što ga verovatno čini najbogatijim političarem i svakako najbogatijim komunistom na svetu. U istoj toj Narodnoj Republici narodu je smesta blokiran pristup svim vestima koja su govorila o bogatstvu premijera. Ispravno. Šta ima to da gledaju, neka prate kako je država efikasno kaznila zločinca Julonga i kako sistem funkcioniše.

Tarzan nedelje: Gospođa Margaret

Izvesna navijačica Mančester Junajteda je osamdesetogodišnja dama zarobljena u telu dečaka koji ostavlja komentare po sportskim portalima u nadi da će tim putem uspeti da prezentuje svoje neupitno poznavanje fudbalske igre široj javnosti. Postoje dve razlike između tih dečaka i gospođe Margaret. Prva je što takvih ima koliko hoćeš, a baba od 80 godina koje to rade… ne vredi trošiti reči. Druga i ključna razlika je u tome što klince niko ne jebe ni 2% – doduše, verovatno ni Margaret u bukvalnom smislu, ali njen glas se čuo. Pozvala je televizor kao svaka brižna domaćica i protivila se “dijamant” formaciji na kojoj SAF insistira ove sezone što rezultuje grdilom primljenih golova, nakon kojih se dijamant raspičkava, uspostavlja se tradicionalna postavka sa krilima i onda stiži dva gola minusa, jebi mater svoju. Prekaljeni strateg Junajteda je čuo gospođine kritike, vragolasto ih prokomentarisao na konferenciji za novinare, i poslušao je. Junajted juče protiv Čelzija ni u jednom trenutku nije stao u “dijamant”. I to je odmah dalo rezultate. Dobro, da se ne lažemo, dalo bi kitu od godzile a ne rezultate da sudijama u jednom trenutku nije potpuno vrisno mozak i dao signal telu da se ponaša kao budala.

U svakom slučaju, ako Junajted ni u sledećem kolu ne stane u “dijamant”, to će nas konačno ohrabriti da nazovemo gospodina Fergusona na fiksni, direktno i bez uvijanja mu kažemo šta mislimo o Keriku. Onako najiskrenije, k’o brat bratu i stručnjak stručnjaku.