Otišao je Sokrates
Ekipici iz ćoška raja, koja igra partije pokera od nedelju dana, puši najbolje kubanske cigare i pije najljuću domaću rakiju sa Tare (osim četvrtkom kada je open day i za samoubice pa Hemingvej insistira na viskiju), od juče se pridružio i Sócrates Brasileiro Sampaio de Souza Vieira de Oliveira, odnosno Sokrates, kapiten najboljeg tima koji nije osvojio svetsko, Brazila sa početka osamdesetih. Za stolom su mu već pripremili čipove, čašu i pikslu, Oldos Haksli, Toni Montana, Buda i naravno Karađorđe.
Neki bi se zapitali, zašto i kako ekipa koja simultano uživa sve moguće poroke čovečanstva bleji u raju a ne recimo na jutarnjem futingu sa bukagijama na rukama i mišolovkom na jajima, na koji Lucifer iz gasa tera Hitlera, svakog Mongola ikada rođenog i Staljina.
Zato što ta ekipa, u pauzama između ruku, ne razgovara o novim metodama kako sabiti što više ljudi u što manji gulag, o novim načinima kreditnog zarobljavanja ljudi i o tome kako da mleko koje sipaš u neskafu gostima svog kafića odmereno razblažiš sa vodom, kako bi na svakoj čaši bio dobar 10 dindži.
Toj ekipi je jasno da je svet bio jedno gadno, teško i prljavo mesto za život. Da su ljudi vrsta kojoj je u genetskom kodu zapisan prvo sopstveni interes, pa sve ostalo. Ekipa koja je to prihvatila i svoj život uspela da provede tako da u najmanjoj mogućoj meri iskompromituje ono što obično oslovljamo kao ljudskost, poštenje, dobrota… Toni Montana se u ekipu kvalifikovao onog momenta kada je rekao “No fucking kids” i razneo mozak onom pacovu iako je znao da će mu Sosa za 24 sata na gajbu poslati delegaciju Latinosa sa dugim cevima da popričaju.
Sokrates se kvalifikovao onda kada je završio medicinski fakultet i pored toga što je počinjao karijeru vrhunskog fudbalera, čoveka koji daje golove sa 30 metara na svetskom i daje štikle Ziku. Kada je za vreme vojne hunte u Brazilu nosio majicu “demokratija” na tekmama Korintijansa. Kada je na ponudu da mu se ganc nova jetra da preko reda, pošto je staru razvalio kašasom (ništa spektakularno, brazilska radža) i koječime još, rekao: “Ne, ne želim specijalne uslove zato što sam bio najbolji fudbaler na svetu u jednom momentu.”
Doktor Sokrates celu svoju karijeru, osim jedne sezone u Fiorentini, proveo je u brazilskim velikanima. Botafogo, Korintijans, Flamengo i Santos. Najveći pečat ostavio je u Korintijansu gde je za 6 godina dao 172 gola sa pozicije veznjaka. Svakako najelegantniji i tehnički najbolje potkovan visok igrač ikada (1, 93 m) sa mogućim izuzetkom bivšeg Partizanovog Brazilca, Vašingtona.
Shodno svojoj reputaciji fudbalera intelektualca, koji je posle kraja fudbalske karijere često znao da napiše kolumnu u novinama na temu politike, ekonomije i socijalnih nepravdi, igrao pametno, video sve, birao najefikasnija rešenja. Osim prelepih asistencija bio poznat i kao jak igrač, ali i bombarder iz daljine, blizine, svih pozicija. Naravno uz to je bio i prirodni vožd na terenu, kapiten.
Pošto je ekipa Brazila 1982. elimisana sa Mondijala jednom klasičnom žabarštinom Italije 3:2, stekli su status najbolje ekipe koja nije osvojila prvenstvo. Sokrates, Ziko, Eder, Falkao, Seržinjo, manje više svi matorci su saglasni da je to bila najbolja ekipa tada na svetu. Sokrates je još jednom dokazao svoju kuloću u jednom intervjuu posle te utakmice. “To je fudbal, igra. Neko mora da pobedi, neko mora da izgubi. Često pobedi onaj ko manje greši i to je tako. Optuživati nekog drugog za taj poraz je ludilo.” Bez visoke trave, bez umora od puta i teorija zavera iz centra moći, bez “ovo je neiskusan tim, pun mladih pojedinaca osim Saše Ilića, Zvonimira Vukića i još njih petorice u prvoj postavi koji imaju 25+ godina “.
Pošto je završio karijeru, Sokrates je nastavio da radi kao doktor i da uživa u velikoj porodici od šestoro dece. Ipak, nastavio je da uživa i u dve pakle pljuga dnevno i boga pitaj koliko rakije. Priznao je javno da ima problem sa alkoholom ali je stvar izložio ovako: “Cigarete i alkohol nikada nisu uticali na moju igru. Nisam zavisnik od alkohola, moj odnos sa alkoholom je kao sa partnerkom. Puno pijem ali nemam siptome alkoholizma.”
Poslednjih 12 minuta na terenu u svojstvu igrača proveo je 2004. godine, pošto je ušao kao zamena za amaterski klub iz Jorkšira, Garfort Taun. Kapiten Brazila sa Mondijala 82, sa 50 godina, ulazi da igra kraj tekme Garfort Tauna u jebenom Jorkširu. Ako vam do sada nije bilo jasno kakva glava je napustila svet…
Sve najbolje preko, Sokrates.
