“Pametne” devojke i zašto ih izbegavati

Tmurno beogradsko vreme poslednjih dana ne donosi ništa dobro osim povećanog priliva provincijalki u moju lokalnu kafanu. Letos bile kod svojih po središnjoj Srbiji, pa malo u Stefan Braunu, al ćaletova smanjena vojna penzija i početak školske godine primorava na skromniji budžet za opijanje i samim tim sužava izbor na pravljenje koktela u kućnoj varijanti po receptu mnogo soka malo rakije ili SUR „Miško“. Naravno, bira se opcija broj dva, jer pored vozača šlepera na relaciji Dortmund – Zaječar – Sofija – nepovrat, i bezobrazno jeftine šljive, mogu da vide i veliku gospodu poput Šikija i mene.

Baš tako neki dan, sedimo moj ružni drug i ja u samom ćošku kafane, i uz najveće hitove Zuhre Ramizaj, u narodu poznatije kao Seka Aleksić, pokušavamo da predvidimo fudbalske rezultate diljem Balkana i da se tako otrgnemo opštem sivilu i nemaštini, zapalimo za Cirih, tu i tamo krademo radkapne i šaljemo našima, Bog da ih vidi. Drugi plan je bio da dobijemo makar nešto, jer kako tvrdi većina prodavaca uličnog buvljaka, Đole zelenaš se opasno raspituje za nas i pominje neke bejzbolke i noge. Teme su se menjale kao gledaoci na vezi u utisku nedelje, i konačno dođosmo do stvari koju smo obijica magistrirali – ribe. Ovog puta nije bila u pitanju klasična igra „jebo bih je“ i „ pre bih da mi puštaju Masima Savića 7 dana“ već dal su bolje pametne ili da kažemo, one malo manje pametne devojke. Naravno, ne pričamo o ženidbi, već o trenutnom zadovoljstvu i to me podstaklo na neko sećanje…

* Klik, klik, klik, FLEŠBEK.

– Ćao, ja ovaj nisam baš najbolji u startovima devojaka, pa sam se pitao..
– Pa šta tražiš onda ovde?

U jebote, ova neka predrkana… lepo mi Coa rekao da startujem debelu iz Prnjavora, smeška mi se celo veče…E moj glupane kupiš štap čajne i jebeš mesec dana, a ovako…

– Ma ništa, nego vidiš onog mog ortaka tamo?
– Onog klempavog ili sina Ivice Dačića i Josipe Lisac?
– Hehehe
– ??
– Pa klempavog rekao bih… Ovaj, on je kao nešto stidljiv, ma neam pojma, pa me zamol…
– Koliko vi degeni imate godina?
– Pa ja sam apsolvent, a njih dvojica su završili.
– Vidi, ne sviđaju mi se tvoji botovi dugari, al ti možeš da me častiš koktelom.

BRAVO majstore. Od svih riba u ovom podrumu ti si startovao najnadrkaniju, PLUS jedinu koja pije tečni bankrot. Pa bilo koja druga bi se udala za čašu Baltik vodke sada… Treba mi „sudbino moja prokleta“ od Olivera Dragojevića pod hitno…

– Naravno, šta piješ, koji koktel?
– Pivo i rakiju.

Opaaa, idemoooo…Pa dva ta „koktela“ prijateljice, dva citata Mike Antića i ti me moliš da se popenjem u tvoju malu studentsku sobu boje Kragujevca na kratko piće..

– Pa čime se ti baviš?
-Razmišljala sam danas malo o postmodernizmu, pravo da ti kažem…
– Hmm, meni je modernizam nekako bolji, ima tu neku notu koja mi je…..modernija.
– Na šta misliš, arhitekturu, književnost ili filozofiju?
– Na… književnost naravno.
– Pa koji ti je omiljeni modernista?

Ako hoćete da smršate, kapiram da je ovo mnogo učinkovitije od trčanja na traci ogrnuti ćaletovim skafanderom i šatorskim krilom. Znoj sa mene je krenuo da izlazi u vodopadima.

– Daj bre, jel ti uređuješ rubriku pitajte čitaoce? Jel ti Ivan Zeljković ćale?
– Ne, nego volim da prodiskutujem o tome… Nebitno, mnogo sam se iznervirala kada sam pročitala da nam BDP pada. Pa ova država stvarno…
– E jeste, Dinkić lopov. Nego oćemo do mene?
– Šta ćemo kod tebe?
– Alo bre kelner, daj još jedan ovaj koktel ovamo!

„Šta ćemo kod mene“, da slušamo ploče i igramo Lore…Pa šta mi ova pametuje ovde, a pita ovakve banalnosti….A vidi dembelicu par metara dalje, još se smeška, možda nije kasno….

– Jel živiš mnogo daleko?
– Ne odmah sam tu, Borča 3.

————————————————————————————————–
Hiljadutristasedamdeset dinara vožnje taksijem dalje, i stigli smo pred moj skromni dom. U liftu je bila neka atmosfera, napeto – neprijatna pa sam odlučio da joj čitam grafite tipa „Nik Sloter – najveći je doper.“

– Eeee, znaš da sam čuo da se svest o vakcinisanju kod građana povećala.
– Stvarno?
– Da, vakcinišu se Peka pajdoman i ekipa svaki dan tu iza zgrade, hehe
– To je ozbiljan problem društva i nije toliko za šalu…
– Izvinjavam se Svetlana Bojković, nisam vas prepoznao…

———————————————————————————————————–

– Šta ti je ovo?
– Ma neki tegovi…Kao što vidiš, ne vežbam baš pret…
– Više volim momke koji dižu knjige, a ne tegove.

Pa i ja više volim devojke koje dižu kite a ne pritisak, pa nikom ništa.

– Ovaj, hoćeš da popiješ nešto?
– IJU!
– Šta bi?
– Šta OVO radi ovde?
– Ček da vidim: „Va…šingtonski….seksualni manijak Bil….Klinton i kurva Del Ponte“. Haha, pa da, Šeki kralj!
– Bože koji si primitivac.
– E pun mi je viš kurac i teb….Šta to radiš?
– Skidam se kretenu. Ostavi svetlo, tako više volim i dolazi…
– Evo me, evo me
– I možeš da pustiš bilo šta od Hajdna ili od Čajkovskog?

Ma može i Beki Bekić da mi svira nad glavom ako hoćeš, sad kad te dohvatim…

– Puštam klasika megamiks.
– Jaoj nisam mobilni ugasila, možda mi bude zvoni podsetnik da pročitam jedno poglavlje, imam ispit za par dana.
– Ma veruj mi, ništa nećeš čuti sada.
– Ako čujem podsetnik moraću da ustanem da pročitam, grišće me savest. Saću ja za sekund…
.
.
.
.
.
.
– Jaooo, pa vidi ti si pustio ovaj najgori megamiks… Čekaj, saću a da nam nađem nešto bolje… Joo…zeeef…Haaa…jdn… vauu, jesi znao da je on bio Betovenov učitelj? E, dođi da vidiš ovo na vikipediji samo… Jao, pa ovo su dopunili!

Slaven Belupo prima gol u devedesetom minutu, a ono govno Endi Rodik, gubi od nekog četristopedesetog igrača sveta i obara nam tiket. Šiki je odavno mrtav pijan i konstantno pokušava da poruči piće devojkama za susednim stolom. Prvo smo mislili da su strankinje, al smo na kraju skapirali da su iz Leskovca, jer su nam pantomimom nekako objasnile. Moj ružni prijatelj i ja krećemo u novu avanturu  u nadi da ćemo bar izbeći “pametne”.