Pesme za samoubistvo (prvi deo)

Svi ljudi teže samoubistvu, neki manje neki više. Samoubistvo nekad deluje kao jedini izlaz, a i jeste kad bolje pogledaš. Tarzanija ti pomaže da sa ovog sveta ne odeš u tišini, nego veličanstveno i sa pesmom na usnama. Takođe dajemo predlog metoda za vaše cenjeno samoubistvo, iako on u biti treba da se shvati samo kao predložak kako da što prijatnije i s više užitka napustiš ovo govno od planete. Tarzanija je sve ove metode isprobala i verifikovala na Institutu za samoubistvo “Vuk Drašković-Bojović” te se osećamo kvalifikovanim da te pozovemo da nam se pridružiš u daljem istraživanju.

SINAN SAKIĆ – UMREĆU S OSMEHOM (kolima kroz nasip)

Tjuningovana džeta, nikad spremnija da zaore asfalt. Ostavio si ženu kući, a ona tebe zauvek. Sve što ti je ostalo u životu je tvoj jedini prijatelj Sinan i koja kap goriva. Lampica za rezervu svetli li svetli, a ti sečeš krivine i vataš prečice kako bi izbegao da te moćna džeta ostavi živog na samoj litici nasipa, pa da moraš da sečeš vene zarđalom limarijom, pa još i da preživiš zapatiš tetanus pa da ti odseku ruku pa da ne moš ni jebati ni drkati ni ručati. Moliš boga da te murija takvog uplakanog i pijanog ne zaustavi, još da provedeš ovu svetu noć u stanici, da ti slome ruku pa da ne moš ni jebati, ni drkati ni ručati. Zaobišao si sve ove prepreke, nadomak si reke, refren trešti, džeta vrišti na 3 ipo hiljade obrtaja, prolećeš kroz betonski nasip ko u GTA, a lavina muških suza zajedno sa prednjim branikom se
kotrlja niz padinu.

ROĐA RAIČEVIĆ – TAKO JE SUĐENO (vešanje)

Stolica je spremna. Ona ista stolica na kojoj te je deka ljuljao kao malog derana i pričao priče iz Vukovara. Ista ona stolica na kojoj si sedeo ispred sege i igrao Aladina. Pun krug se obrnuo, vreme je da se s ovim sranjem završi. Dok praviš omču, misliš kako bi bilo lepo da zablejiš s Rođom (a pošto je umro, naruči majicu s njegovim likom) na nekom koncertu ili derneku i srećan si što ćeš imati priliku da upoznaš ovog velikog umetnika veoma brzo. Nogice se već klate, a majka, ne sluteći ništa, zove na večeru. Ulazi u sobu, a ti visiš upišan, usran i plav od vrata nagore. Šta si to uradio ženi pička mu materina, sad kad ste konačno otplatili kredit za stan.

SIMON & GARFUNKEL – THE SOUND OF SILENCE (sečenje vena)

Sediš u kadi, praviš sebi bradu od pene ko Deda mraz, igraš se sa svojom pišom Skituljkom i patkicom Radivojem. Oni su ti jedino društvo ceo život, ali ti do danas nisi video nikakav problem u tome. Iznenada, iz sobe ćale pušta ovu numeru. Život ti prolazi pred očima. Od onog dana kad ti je kamion na magistrali razvuko po asfaltu kera Flokija koga si voleo više nego majku, preko onog dana kad su ti u školi potapali ranac u wc šolju i pišali u patike pa sve do onog događaja od pre neki dan kad su ti na poslu potapali aktovku u wc šolju i pišali u cipele. Uzimaš ćaletov žilet kojim mu briješ kurac i vučeš preko ruke onako kako je bog zapovedio – uzduž, a ne popreko, da govna iz hitne pomoći ne bi mogla da te zašiju.

BOŽA NIKOLIĆ – LAŽEM SEBE DA MOGU BEZ TEBE (skok sa zgrade)

Predsednik kućnog saveta ti je naivno dao ključeve od krova da NEŠTO
ZAMENIŠ, a ti xexe nevaljalče maleni, sačekao sumrak, poneo na krov kasetofon, litar loze, peškir i svoj omiljeni kačket. Peškir je tu da brišeš znoj da se ne usmrdiš, litar loze da se jebiga napiješ i kasetofon da pustiš ovu hitčinu. Izmerio si brzinu vetra, pogledao dole ima li parkiranih kola jer ako su dole kola od komšije Velinka mogo bi i njih zakačiti da naplatiš govnetu što ti nikad nije vratio 50 eura koje si mu dao da servisira klimu. Staješ na ivicu, a stil kojim želiš da skačeš je isključivo daska i to ciljaj tako da ti faca padne na bankinu a trup da ti padne na put, da se onako malo salomiš unazad ko kakav štapić frikomov (PAŽNJA, PRODAKT PLEJSMENT) i da te niko više nikad ne skupi u jedan komad.

SINIŠA VUCO! – KADA ODEM JA (trovanje alkoholom)

Izbor alkohola morao bi da bude jednostavan – isključivo komovica, isključivo gadna i namenjena samo za obloge starih nogu. Kao što se komovica pravi od otpada, tako je i tvoj život kolaž sastavljen od sve samog otpada, smeća i govana. Došao je momenat kada si to konačno shvatio. Sedneš u dnevnu sobu, upališ KCN2 (KaCeNapiješ TV xexexe), staviš na mjut i odvrneš Vuca! do kraja. Otvaraš balon rakije, i sasipaš u sebe preko točira koji još uvek smrdi na dizel, imao si drugi točir ali ti je sudskim putem oduzet od strane tvoje žene i njenog advokata s Kosova. Završavaš balon, kreneš da zapevaš NEBO ZOVE ME MEĐU OBLAKE, ali uspevaš tek da izgrgoćeš povraćku koja ti se vraća na usta, pa se onda spušta opet dole u dušnik. Nekako preživljavaš komade džambo indeksa u respiratornom sistemu, ali si sad usran, ispovraćan i ispod svakog ljudskog dostojanstva. Ipak, alkohol u krvi lagano raste do nivoa od 2 ipo posto, i u momentu kad imaš više alkohola nego vode u organizmu, okončavaš svoj pseći život na ovoj psećoj planeti.

BEKFLEŠ I VOLVOKS – AKO HUMREM DANAS BEBO (trovanje lekovima)

Za razliku od Sinana, ovo je stvarno umiranje s osmehom. Sediš u fotelji i shvatio si da je bilo dosta, da si sve postigao u životu, i da je vreme da se zahvališ ovom svetu. Napraviš sebi koktelčić, malo rivotrila, malo bromazepama, malo artana, ksalolčić jedan, zolofta pola šake, cipraleksa samo mrvica, i kao glazura jedan mali apaurinčić. Blejiš ko gospodin čovek u fotelji, pritisci se polako sastavljaju a ti iz ovozemaljskog blaženstva pravac u večni spokoj. Bonus ako nagovoriš i ribu da pođe s tobom, a ako te kučka odbije samo zapevaj PRIDRUŽI SEAAA PRIDRUŽI SEAAA i šrafciger u karotide, jer ne želiš da ti kvari tvoj posebni dan.

VRATIĆE SE RODE – SVAKO IMA SVOJU MARINU INSTRUMENTAL (pucanje u slepoočnicu)

Nova Godina kuca na vratima, a ti si dežurni u policijskoj ispostavi Donje Suhotno, sediš sam, piješ kolu i igraš pasijans. Gledao si neke klipve iz Roda i ostao autoplej da vrti. Kreće ova kompozicija. Počinješ da misliš o Marini. Isprva ti ta misao izmami mali osmejak na lice kad se setiš kako ste se prevrtali u livadi nadomak Aleksinca i jurili biciklovima po okolnim atarima. Zatim se setiš da je od tada prošlo 13 godina, da ste se od tad čuli dvaput i to tako što si je ti zvao pijan sa skrivenog broja, da je izrodila troje dece gazdi kafane “Pešikan” i da ima para ko šaše, te da se dosta i proružnila od tad. Numera odmiče, a ti preispituješ svoje opcije. Maziš utoku, jedinu koja te nije izneverila sve ove godine, zato što nisi ni pucao iz nje jer nema kriminala u Donjem Suhotnu, jedino je tvoj otac pijan krljao neku babu (krljanje – lomljenje kostiju pokojniku koji je umro u neprirodnom položaju pa se skvrčio od protoka vremena, prim. aut.) u tuđoj vikendici pa si morao da intervenišeš i da je staviš u kadu da se malo otkravi. Shvataš da nemaš vremena da čekaš da se pesma završi, da se neke stvari moraju odmah završiti, stavljaš pištolj na slepoočnicu, a pasijans ostaje nezavršen da broji vreme i kvari ti prosek u jedinoj stvari u kojoj si bio dobar za života.