5 filmova koje si sigurno gledao
Šetaš ulicom i kroz izlog knjižare vidiš knjigu ”100 filmova koje moraš da pogledaš pre nego što umreš”, na koricama Odri Hepbern u ”Doručku kod Tifanija”. Već odavno ne gledaš film koji nije dobro ocenjen na IMDB-u, i bez kritike primaš da je ”Bekstvo iz Šošenka” najbolji film ikada. Ili si drugi ekstrem… Pratiš preporuke sa nekih andergraund foruma gde se fura rumunska kinematografija u saradnji sa holandskim džanki rediteljem, scenarista avganistanski disident, ratnik-pesnik.
Ovo je malo drugačija lista, a opet ista kao i sve druge . Evo, sad sam zažmuri i nabroj 5 filmova koje bi gledao da te sutra bese, filmova koji su te najviše naučili i učinili boljim Tarzanom. Ova lista će sadržati makar 4. Bez jeftinih, polu-hipsterskih skandinavsko-marokanskih dodataka u vidu nemog-filma i sa porukom da su se ljudi otuđili. Ne želim da budem originalan praveći ovu listu, samo da te filmove gledam iz drugog ugla.
1. Kum
Nesvakidašnji izbor, a? Niko se ovoga ne bi setio, primećuješ cinično. Postoji razlog zašto je ovaj film na svakoj listi. Tom Henks u filmu ”Dobili ste poštu” kaže da je ”Kum” Biblija za muškarce. Govori nam mnogo. Prvo da na svadbi svoje sestre možeš da tovariš debelu deverušu u špajzu. Da su naplatne rampe zajebano mesto. Da kad javiš šefu da si prehlađen možeš da popiješ otkaz jer misli da mu radiš o glavi. Da je Tatalja običan svodnik, da Barzini vuče konce. Da ne uzimaš za ženu Sicilijanku sa razrokim sisama, jer prvo neće da nauči ni engleski (Maundej, Vendsdej, Satadej), em neće da nauči da vozi. Dosta sprdnje! Ovaj film treba da te nauči da kad pređeš jednom granicu… Da kad učiniš jedno loše delo, svako sledeće radiš mnogo lakše. Da je moć droga. Ali, koliko god ti svestan svog zla bio, moraš da nastaviš, jer to je potrebno porodici. Bilo da si boss jedne velike sicilijanske ”porodice” pa moraš da rokneš pola Njujorka, bilo da ti je puk’o kondom pa sad svom dvogodišnjem sinu ne možeš da objasniš da ne stavlja tvog jednogodišnjeg sina u rernu… Za njih jednostavno SVE moraš da uradiš.
2. 12 gnevnih ljudi
Zlatno doba Holivuda. Frizura Henrija Fonde postojanija od tvoje erekcije kad vidiš novu kasirku u Maxiju. Početne predrasude: ”Jebem ti crno-belo govno, šta seru ovi, film nema radnju, sede samo u nekoj prostoriji, hoću eksplozije i Džesiku Bil prelivenu želeom”. A onda…koliko god nedotupavan tvoj ukus za filmove bio, film te uvuče u sebe. U onu vrelu, znojavu, smrdljivu sobu, gde dvanaestorica zauzetih, ljutih, ciničnih ljudi, treba da odluče o životu ili smrti jednog, naizgled krivog klinca. Ljudi su došli samo da otaljaju pos’o, odrade društveno-korisni rad porotnika. Svi su užurbani, ne žele da budu u ćumezu bez ventilacije na najtopliji dan u godini. Ovaj film sam gledao posle polaganja jednog ispita gde sam morao da pregledam pacijenta. Bio sam arogantni kurčeviti medicinarčić, šaltao sam ga čas na leđa, čas na stomak, govorio mu da diše duboko, pipao stomak, posmatrao sam ga samo kao sredstvo za polaganje jebenog ispita. Nisam mu se ni nasmejao, niti častio čokoladom kad sam položio. Odgledao sam film i osetio se kao govno. Moraš jednom da zastaneš, u trenutku najveće žurbe i da se povremeno zapitaš: ”Moja gujsca je namirena… A tuđe?” Ovaj film govori upravo o tome. Pogledati i rimejk Nikite Mihalkova ”12”, ako si hard-kor rusofil.
3. Veliki Lebovski
Džef Bridžis u ulozi najsimpatičnijeg anti-heroja ikada. Svi znamo da je preteško završavati fax, tražiti posao, ženiti se, voditi musavce kod zubara, hendlovati švalerke i kockarske dugove. Ali niko od nas nema muda da zajebe sve i da radi ono što stvarno hoće. Samo The Dude. Batica kugla sa vijetnamskim veteranom sociopatom i likom kog glumi Stiv Bušemi (ovaj jazavac nema loš film, da ne veruje čovek), vari, jebe konceptualne umetnice… I jednostavno želi nov tepih, jer mu je stari greškom upišao neki Azijat. Film nas uči da je smisao života u malim stvarima i da su one zapravo ono za šta se treba boriti. Lik je prešao crtu dok je kuglao, uperi pištolj u njega. Ne sviđa ti se muzika u taksiju… Jednostavno napusti taksi ako vozač neće da promeni. Protraćiti život i nije tako loša stvar. Naravno da život koji Batica vodi nema mnogo smisla i niko ga se neće sećati, ali ima nečeg spokojno lepog u saznanju da si mediokritet i da ti jednostavno puca i kol’ka ti je plata i kol’ki ti je pritisak i prosek na faksu i što ne jebeš i što si jeb’o pa ti Boban pocrveneo. A Batica je tamo negde, kulira u ime svih nas.
4. Petparačke priče
Kultni film. Karakteriše likove kroz neobavezan dijalog, daje im dimenziju više, kao i neku ljudskost i pristupačnost, iako su gangsteri. Jer, ako si profi hitmen i ideš na zadatak, sa kolegom ne pričaš o ”Zločinu i kazni” i o ispravnosti tvog dela, već o tome da je staviti majonez na pomfrit jednostavno svetogrđe. Da je masaža stopala jedan dvosmislen i ne tako beznačajan čin. Film te uči da je zabiti iglu sa adrenalinom u srce lakše nego što se čini na prvi mah. Da u pogrešnoj radnji u pogrešnoj ulici Los Anđelesa mogu da te dočekaju svakakva čudovišta obučena u lateks koja imaju južnjački akcenat. I naravno, lik Semjuela Džeksona. Koji prelazi put od hladnokrvnog ubice koji pre no da te upuca govori kul rečenicu iz Starog pisma (Ezekilj 25,17) do čoveka koji taj psalam počinje da shvata. Postaje ”pastir” koji vodi ”bližnjeg svog kroz doline mračne” uprkos ”tiraniji zlih ljudi”. I da, umalo da zaboravim…Kristofer Voken drži sat u čmaru…To je prilično epski.
5. Umri muški
Jel’ se sećaš kako si se dojajno osećao kad si prvi put gledao ovo? Ne možeš da objasniš zašto gledaš svaku reprizu ovog filma na Tijanić TV-u? Odgovor je lak… Ovaj film ima sve što treba da ima dobra akcija. ”Predator” ima previše vanzemaljaca sa dredovima i nabildovanih Austrijanaca, Sigal je za retardirane, Rambo vozi tenk i puca iz njega, a The Expendables su lejm. Ali Džon Meklejn, heroj koji to nije hteo da bude, jezivi Hans Gruber, FBI agenti Džonson i Džonson (posle počeli da prave šampon), Japanci, Holi Mekl… Đenero?! Zašto je promenila prezime? Vratiće se ona na Meklejn posle hiljade popucanih prozora, ispucanih metaka i eksplozije na krovu. Sve puca od testosterona, tarzanštine i duhovitih doskočica Brusa Vilisa. Poenta? Nema poente. Jednostavno, pusti film i vrati se u dane kad je sve bilo jednostavno. Kada je jedno ”Jipi-ka-jea madafaka” moglo da ti ulepša dan. Ma koga lažeš? Ulepša ti ga i sad.
