Pet razloga zašto treba da živiš sa roditeljima zauvek
Prestanite da slušate glasnogovornike inostranih medija, kvazipsihologe i sociologe koji vele kako je za razvoj kompletne ličnosti neophodno da se od roditelja odvojimo čim završimo srednju školu. Prema njjihovom mišljenju, individua tad dobija novu komponentu – samostalnost. Al čemu to u Srbiji, pitam ja vas? Evo nekoliko tvrdih argumenata u prilog ideji ostanka pod roditeljskim okriljem dokle god je to moguće – preferabilno zauvek.
Sirotinja si
Stavi prst na čelo, ubogi čoveče. Ili još bolje zavuci ruku u džep. Prazno kao i glava tvoja koja želi da se maksimalno iskurči i renta gajbu samo da bi živeo sam. Odakle, decxko? Kirajdžija je zao, ne zanima njega što tebi i onako bedna plata kasni. A tu su i računi, sve ono što dosad nisi plaćao jer je imao ko za tebe to da radi. Ono što treba da znaš da je tvoj sirotinjluk nezavistan od vremena, jerbo ćeš sirotinja zanavek i ostati, pre svega zato što si nesposoban, a nesposobnom je bolje da ga neko drugi za ruku vodi. Stoga ostani na gajbi kod svojih i ne talasaj previše, biće ti skroz ok jer ćeš u protivnom završiti mrtav od mraza ispod kakvog mosta a to je svakako gora varijanta.
Ješćeš kašikom
Odgajanje muškarca u patrijarhalnoj sredini povlači posledicu da ovaj nikad ne nauči da koristi šporet jer ga posmatra kao nuklearni reaktor a sam proces termičke obrade namirnica kao podvig ravan razumevanju tajni kvantne mehanike. Stoga, muški matrijarhalni isprdak dođe do nivoa „salama i majonez između dva parčeta hleba“, u najboljem slučaju „pržena jaja sa ljuskom“. Kao što znamo, brza hrana loše utiče na skoro sve parametre zdravlja organizma a ne može ni da se kenja bez osećaja da porađaš osmijumske kuglične ležajeve. Uzgred, ovaj vid prehrane nije baš ni jeftin jer kulinarski nesposobnom čoveku je lakše da kupi neki kereći pimpek na kiosku, što je skroz ok kad se ima keša. Pošto ti nisi taj slučaj, negde devetog u mesecu ćeš potrošiti sve pare i onda ćeš dugo umirati od gladi. Patnju eventualno možeš da skratiš jedući brabonjke koje si iskenjao. Bar se otruj ko čovek.
Nikad nećeš otkriti zla samačkog života
Tako je, to što nećeš deliti stambeni prostor sa matorcima ima i svoju cenu i to ne samo materijalnu koja je obrađena u tački jedan. Nedaće samačkog života su mnoge i bolne. Za početak, skontaćeš da se tvoj krevet više ne namešta sam od sebe. Mada, to realno nije problem jer ona stara kaže „zašto bih ga ujutru nameštao kad ću uveče opet da ga sjebem“. Ali zato će te sigurno jako neprijatno iznenaditi činjenica da toalet papir nema moć regeneracije i kad se potroši rolna ne izraste nova. Takođe, glupo đubre ne ume samo da izađe i da se baci u kontejner, brdo neopranih sudova u sudoperi ne nestaje tako što ga ignorišeš maksimalno a wc na volšeban način poprima izgled i miris klozeta na autobuskim stanicama.
Nikad se nećeš oženiti
Ovo je jedna od najvećih prednosti habitata sa roditeljima jer je opšte poznato da današnje mlade imaju gas da ne žive sa svekrom i svekrvom jer ih ovi šatro kinje, nisu dobri za brak mladenaca i ostala liberalna proseravanja, a pošto je brak jedna velika pošast, samim tim što si sprcao 35 u bulju i živiš s ocem i majkom ti, nijedna te neće hteti što je do jaja. Ako se pitaš zašto je to dobro, ti si onda veća debilčina nego što izgledaš. Pa zato, neuki čoveče, što je potpisivanje bračne pristupnice prolog Danteovog Pakla. Ulaskom u ovu demonizovanu zajednicu izgubićeš i tu trunku integriteta koju poseduješ i postaćeš golo govno. U roku od šest meseci žena će početi da kenja kako nije zadovoljna, kako ona ima prohteve koje ti nisi u mogućnosti da ispuniš, krenuće da te vara, ti ćeš da popizdiš, prebićeš je, onda će ona u sigurnoj kući da shvati da je trudna, pa iako je dete od onog probisveta, ti ćeš najebati i ostati doživotno stigmatizovan sve dok ne umreš od gladi jer si poslednji dinar dao za alimentaciju. Kad taj mali bude porastao doći će i popišaće ti se na humku u groblju siromaha.
Izaći ćeš u novinama i postaćeš selebriti
Doći će i tvojih pet minuta slave, druye. Potrebno je samo da budeš strpljiv i pustiš da drugi zakon termodinamike odradi posao. Izolovani sistemi vremenom teže haosu. To će se desiti i simbiozi u kojoj ste ti, tvoj otac, tvoja mater, tvoja sestra (koja se razvela od muža) sa dvoje dece (jedno je bivšeg muža, za drugo se samo nagađa čije je), tvoj ujak, njegova žena, tvoja strina s Kosova i njen muž koji nije tvoj ujak i još jedan rendom lik za koga niko nije siguran u kom je rodbinskom svojstvu s kim ali on obitava tu već godinama. Harmoničan život će poremetiti skroz trivijalna stvar a onda će sve da ode u pičku lepu materinu. Lik sa neregulisanim statusom će u jednom trenutku da kaže strini s Kosova da je Kosovarka koja se udala za čoveka pod imenom Redžepi što znači da je on sigurno povezan sa Žutom kućom, a to znači da je ona izdajica roda srpskog. Onda će njen muž Redžepi da odvali u glavu ovog lika, ali pošto je lik jači, oporaviće se od udarca i prebiće Redžepija. Umešaće se tvoj otac kao vlasnik kuće koji želi da zavede red i nožem će da iskasapi lika. Majka će da vrišti i da kuka kako se udala za ubicu i skočiće kroz prozor. Suočen sa smrću majke i činjenicom da će i otac završiti u zatvoru, uzećeš skriveno oružje iz rata u Vukovaru i pobićeš sve preostale ukućane.
Narednih dva meseca bićeš razvlačen u dnevnoj štampi i po internetu i dobićeš najpitoresknije nadimke koje novinarski um može da smisli. U zatvoru niko neće smeti da ti priđe jer ko ne zenta od nekog ko je zbog sitnice ubio osmoro ljudi, a bio je divan momak u četrdesetim godinama koji je skladno živeo s roditeljima i uvek se ljubazno javljao komšijama.
