Petak veče
Viiiii, ja letim! Jeee, kako je extra napustiti ovo beznađe, i osloboditi se tereta realnosti. Sve probleme baciš k’o ranac s leđa, i utoneš u neki do jaja svet. Ko što neko reče, droga više pomogne čoveku, nego dojenje do pete godine. Fuj. Ali, čekaj! Pa nisam ništa uzimao? Kol’ko se sećam, popio sam dva piva u „Orlu“, i… Šta je onda bre bilo? Kako letim? Da mi nisu nešto met’li u ćepi? A jes, ko bi meni šta stavio, ko da neko ‘oće mene da siluje, nisu valjda mazohisti. Jel’ sam umro? Ma nisam umro, znao bih valjda, a i tu je onaj filmski trip da vidiš svoje telo. Hm, ja ne vidim telo, vidim samo ovo šarenilo… I tišina i mir, k’o da sam opet zaspao u podrumu. Čekaj, jel’ to ide neko? Gle pacera, navuk’o narandžastu trendžu.
– Ej narandžasti, ko si ti?
– Ja sam tvoje poniženje Aco.
– Moje… Šta?
– Tvoje poniženje. Ja sam prisutan svaki put kad grizeš usta, lomiš prste, onda kad shvataš da tvoj život ne zavisi samo od tebe. Zbog mene se saginješ, i skrivaš pogled od ljudi.
– S’ ti Baki Zelenaš?
– Ne budi glup Aco! Znaš ti vrlo dobro o čemu pričam! Osetiš ti to uvek kad se napiješ ili spizdiš pare u kladži, a shvataš da si mogao da radiš nešto konstruktivije za to vreme. Nešto što bi izazvalo makar mrvicu samopoštovanja.
– Vidi, ja… NEMAM POJMA KO SI TI! A ni ono o čemu pričaš?
– Shvatićeš. Razmisli samo zašto se bezuslovno trudiš da se prikloniš većini koja te okružuje. I zašto jednostavno ne prihvatiš da neke stvari samo pospešuju nezadovoljstvo u tebi?
– Ti si brate dileja!
Beži bre budalo, meni si naš’o da pričaš tu neke filozofije, on zna šta je dobro za mene. Pa valjda ja znam šta mi prija, naučio sam za ovih 25 godina. A prija mi svašta, hehe… U, gle cava u zelenom!
– De si mačko?
– Aco. Ja sam tvoja laž.
– Dobro bre, jel’ sam ja na Exit-u, su ovde svi navareni?
– Ti se samo bojiš, jebeno se bojiš da priznaš sebi da si izgubio pravac života. Zapao si u kolotečinu koja te vuče sve dublje i dublje, i vidiš da polako postaješ ono čega si se uvek bojao – mediokritet. Ja sam ovde zato što si lenj! Destruktivno si lenj da bilo šta uradiš što bi te pomerilo sa ove mrtve tačke. Ti tražiš pomoć u meni! Prekini da me izrabljuješ zbog sranja.
– A dobro, po koja sitna laž ne može da odmogn…
– Ne može nikom, al’ može tebi! Lažeš ljude oko sebe, te ispiti, te posao, te devojke… Plašiš se neprihvatanja! Plašiš se da ispadneš loš, a ne vidiš da ovako samo sebi namećeš psihozu!
– Šta si bre ti, pandur? Aj zdravo!
Gadan trip, gadan trip, definitivno su mi nešto sipali. Još će ona moja luda bakuta da bude u pravu: „Sipaju ljubi te baba marikuanu u pivo! ‘Oće posle da te odvedu u pedere!“.
– O Aco.
– Idi, uplaši me… Jebote, ti si u plavom? Šta si ti koji kurac, moja galopirajuća erekcija? A ne, pusti me da pogađam – ti si moja želja?
– To bi ti želeo, ha – igra reči? Ne, ja sam tvoja pamet.
– Ti si još tu?
– Na moju žalost i tvoje iznenađenje. Ili obrnuto? Ipak, činjenica je da ja stvaram sve tvoje nade. Svaki put kad pomisliš da nešto znaš da uradiš, i da nešto možeš, to sam ja. Probijam se kroz more gluposti kojima se truješ, i ponekad uspevam da prejebem sva trenutna ushićenja. Otupljuješ polako Aco. Sve ono o čemu si nekada sanjao, sada bacaš u vodu zarad nekih sitnih radosti. Zaboravljaš da sreća iziskuje vreme, a ti joj ga ne daješ dovoljno.
– Ma daj bre cupi, sreće nemam, a pameti još manje. Mislim da me brkaš sa nekim.
– Sreću bez mene ne možeš ni da imaš frajeru, a ja sam tu oduvek, samo si ti jebeno nezainteresovan da se uključiš.
Kakva je ovo bolesna noćna mora? I otkud svi znaju moje ime? Možda sam samo poludeo? Da, definitivno, mora da je puk’o neki nerv u „Orlu“, i da sam sad u ludari. Tu imam pločicu sa imenom, zato ga i znaju, definitivno. Gle ovu darkerku.
– Ej crna, šta ti predstavljaš, Grim Ripera? Si došla da me izbaviš iz ove Narnije?
– Ova Narnija si ti, mada pre deluješ k’o Mordor. Ja sam tuga.
– E, tebe priznajem, to je jedino što je realno oko mene. Tuga!
– Ne oko tebe, u tebi. Tuga zbog propuštenih mogućnosti, zbog nemogućnosti iskazivanja sebe. Ti poznato to?
– Pa, napijem se ja često, pogodi pesma…
– Ne seri! Konstantno si nesrećan, i to se vidi. Ja sam stalno tu, i već mi je dosta, treba meni odmor. Trgni se malo, uradi nešto sa sobom!
– Te keva moja potplatila, da je kopiraš? Eto na šta troši pare!
– Slušaj me, ako ne preduzmeš ništa, ja ću lako da se pretvorim u depresiju. Shvati ovo kao otvorenu pretnju.
– Ma važi…
Sekta! Onako pijan sam pristupio sekti. Ima da budem jedini koga je sekta izbacila zbog neplaćanja članarine. Al’ ima nešto pametno u svemu ovome. Stvarno mislim da nisam baš skroz srećan… A kako da budem srećan, kad mi sve stoji do pola završeno? Mrzi me i tiket da uplatim, nego šaljem ćaleta? Mamicu mu, još mi nije dao 5.000 što sam dobio? Lopina matora…
– Počeo si da mudruješ, a?
– Kako… Ko si ti? Šta će ti koji moj taj crveni plašt, se tripuješ da si Crvenkapa?
– Tvoja nada.
– Šta?
– Nada, tvoja nada!
– E, moja Nada se udala pre dva meseca za onog dilbera Jovu, eno je sadi gerbere na terasi…
– Ne ta Nada idiote, TVOJA NADA, kao kad se nadaš nečemu?
– A jel’? Šta je ovo, Pandorina kutija?
– Da si ti Pandora, bio bi lenj da otvoriš kutiju. Ne, ja sam samo došla da ti kažem da još postojim. Iako ti ne misliš tako, činjenica je da nikada nisi prestao da se nadaš nečemu boljem. Samokritika će da te razbije. Istina je da srozavaš sebe iz sranja u sranje, ali vreme je da prekineš. Razmisli o životu, i barem ispoštuj jedno nadanje. Jer ću uskoro i ja da se pretvorim u neostvarene snove…
– Ludilo, ludilo, ludilo! Ja ne mogu više da slušam ovo! Ko me je ovde doveo bre? Sveta sto posto! Sveto, Sveto majmune, gde si? Sveto!
*
*
*
– Sveto! Sveto!
– Alo klinac, za 1300 kinti kol’ko si mi dao, dobio si blowjob uz pomoć ruku. Budi srećan što te nisam gurnula iz auta i pobegla kad si zaspao, nego sam ostala ovde da smotam jednu. Ako hoćeš da ti glumim Svetu, to ti je još 1500.
U jebote, san! Koji gadan trip! A ionako ću da zaboravim do sutra…
– E Mina, da nisi kurva, sad bih te poljubio u usta od sreće!
