Pivo, tiketi i Bundesliga!

Kada se večeras zakotrlja na Vestfalenu, počeće jubilarna 50. sezona Bundeslige. Kao i u prvom meču savezne lige ikada, sastaće se Borusija i Verder. Ovo je sezona u kojoj će Bajern vratiti titulu, a iz lige ispasti oni koji su u nju nedavno ušli surovom igrom sudbine i vlaške magije – Auzburg, Grojter Firt i Fortuna. Uopšte, verujem da će se tabela malo unormaliti, odnosno da će biti manje iznenađenja nego prethodnih sezona.

Gubitnik prošle sezone

Krenimo od vrha, na kojem će se ponovo naći Bajern – ako se to ne desi, kotrljaće se glave minhenskom kaldrmom, a pijani Bavarci će od Robenove lobanje napraviti kriglu za mutno pivo. Evo dijaloga koji su pred prelazni rok vodili sportski direktor Rumenige i predsednik Henes:

Rumenige: Debeli, postali smo bahati, Mandžukić 13 milki, pa onda Pizaro, opaaa…

Henes: A gde ćemo njih sve da nabijemo, na kurac? Znaš da igramo sa jednim špicem, a to je drvena mašina za golove Mario Gomez.

Rumenige: Ma šta ima veze, nek sede na klupi.

Henes: A da možda dovedemo nekog u ono… kako se zove onaj deo tima gde nam igra stameni mada neuračunljivi Van Bujten?

Rumenige: Odbrana, xexe? Ma daj, znaš da tradicionalno tu držimo izdanke svoje škole pre nego što ih pošaljemo na kaljenje u Ercgebirge Aue, poput Brena, Kontenta i ostalih mađioničara fudbalske igre.

Henes: Karle-Hajnce, prekini da kenjaš i dovedi mi nekog u tu… kako se kaže… odbranu!

I doveli su Dantea iz Gladbaha, brazilca sa Sideshow Bob frizurom, a ako Atletik iz Bilbaa pristane na 40 miliona evra i napravi najbolju prodaju u istoriji fudbala, Bajern će u štoperskoj liniji imati i Havija Martineza. E onda imaju sve. Koliko su se usrali da ne padnu u senku Dortmunda, pokazuje i činjenica da su kupili čak i rezervnog golmana, Štarkea iz Hofenhajma. Sada samo ostaje da odu u katedralu i pomole se za kolena najboljeg i najsvilenijeg krilnog dua na svetu Riberi-Roben. Kada su R&R zdravi, treba povesti računa samo o jednom – da Arjen Roben nikako, ni pod kojim uslovima, ne šutira penale. Neka šutnu Lam, Nojer, redar ili random navijač, samo ne Roben jer zbog veličine njegovih muda Bajern nije prvak Evrope i Nemačke, a bajkopisci nameravaju da u sledećim izdanjima čuvenu bajku prekrste u „Princeza na Robenovom mudu“.

Šampion

Možda je glupo dvostrukog aktuelnog prvaka zvati izazivačem, ali kvote su neumoljive – iako je pet puta u prethodne dve sezone nalupala Bajern, Borusija je uvek autsajder. Ta uloga je još pojačana odlaskom najboljeg fudbalera lige, otkrovenja milenijuma, Šinđija Kagave u Junajted. Dok će genijalni samuraj izbegavati pogibeljna uklizavanja pripitih Velšana i Iraca, njegovi bivši drugari odradili su prelazni rok iskusno – glava za glavu. Umesto Kagave, doveden je skupoceni Marko Rojs, a umesto Lukasa Bariosa je stigao talentovani Julijan Šiber iz Štutgarta – tako će Borusija imati najnemačkiji i najmlađi tim lige.

Jirgen Klop sada ima samo da vidi ko će mu igrati u ofanzivnoj trojki iza Levandovskog – tipujem na Rojsa, Gecea i poljsku haubicu Kubu Blaščikovskog, mada su tu i Groskrojc i Perišić. Drugde dilema nema, a najveće pojačanje Borusije je ostanak odbrambenog zida Humels-Subotić, koji ozbiljno počinje da liči tandem Ferdinand-Vidić iz najboljih dana, sa bitnom razlikom što ova dvojica klinaca znaju i da igraju fudbal. Dortmund ove godine ima obavezu više, da posle pokusne sezone u Ligi šampiona sada tamo zaista nekog i pobedi, a ne da bude naduvan od strane francuskih crnaca sa 4:0.

Štutgarti i hamburzi

Osim što je u proseku gleda 43 soma ljudi po tekmi (10.000 više nego u Engleskoj), Bundesligu volimo i jer liči na opšte orgije gde se ne zna ko koga jebe. Niz timova koji pretenduju među četiri, ali ne bi bili razočarani ni da budu peti, šesti ili sedmi i zabodu Ligu Evrope. Tvrdim da će najbolje među njima proći Verder, i to iz tri razloga. Prvo, ekipa je oslobođena Klaudija Pizara, najvećeg golgetera u istoriji kluba – Pizaro je alfa-jebač, on je duhovit, šarmantan, zgodan, kad treba sirov, on konfiskuju sve ribe. I to je lepo. Ali nije lepo što ostatak društva onda ništa ne jebe – u prevodu, Pizaro je super, ali Verderu je u proseku išlo loše u poslednje dve godine i zato je dobro što se koncept ekipe menja. Drugo, novi koncept obuhvata dobre igrače koji će u ovoj sezoni dostići zenit poput Eljera Elije koji se u nemački fudbal vraća iz Juventusa, De Brujna koji je uzajmljen od Čelsija, češkog crnca Gebre-Salasija ili Grka Papastopulosa. Treće, Verder je, uz ManU i Arsenal, jedini klub na svetu čijeg trenera niko ne pomišlja da najuri. Šta god uradio. Tomas Šaf je u Verder došao sa 11 godina, 1972, a tu je i danas. I imaće slobodu da ukomponuje svoje klince kako hoće.

Visoko će biti i Štutgat, koji je najveći štutgart među štutgartima. Jednostavan prelazni rok, Kuzma na sredini, Kakau napred i molim lepo. Šalke je dosta menjao, senjor Raul više nije tu, a najveća briga biće kako nagovoriti Džefersona Farfana da ne ide svako malo u Peru i da se ne dernja na saigrače kada mu ne doture loptu na desno krilo. Doveli su i Barnetu iz Bajera, imaju 20 dobrih fudbalera i očekujem da prođu grupu u LŠ bez problema, kao i da ponovo izbore nastup u istoj. Leverkuzen je ispao peder prema Erenu Derdijoku, švajcarskom Turčinu koji im je hiljadu puta vadio guzu iz procepa, iako ga drže na klupi i uporno forsiraju večitog talenta Štefana Kislinga. Prodali su Derdijoka u Hofenhajm za pet milki, istovremeno su glatko odbili 20 Čelsijevih miliona za Širlea. Nevoljno priznajem da ipak imaju timčić za vrh, ali kao mali intermeco evo jedne navijačke pesme koju kopovi sa zapada Nemačke pevaju jedni drugima, ali ovde je posvećujemo Leverkuzenu:

Leverkusen, Stadt der Liebe
da fickt der Vater seinen Sohn
und die Mutter leckt die Tochter
ja, das ist dort Tradition!

U drugoj turi štutgarata i hamburaga, je logično Hamburg – posle horor sezone HSV je preduzeo niz izuzetnih poslovnih poteza – pustio je dva najbolja špica, Petrića u Fulam, Gerera u Korintijans, a uspeo je da zagrebačkom Maminju da 4 miliona evra za Milana Badelja. Ako nekim čudom menadžment nađe mrvu razuma, oprostiće Rajkoviću što je tukao saigrače i zamoliti ga da igra kako ovog puta ne bi zaista i ispali iz lige. Tu je i Volfsburg, predvođen najogavnijim trenerom u istoriji sporta Feliksom Magatom. Čovek je uzeo titulu sa Vukovima, otišao u Šalke i za dve godine potpisao pristupnice i ispisnice za oko 80 fudbalera (!), vratio se u Volfsburg gde je na krilima finansijskih špriceva Folkvagena napravio to isto, samo još gore. Trenutno na platnom spisku ima 42 prvotimca, kao da vodi srednje preduzeće, a ne fudbalski klub. Među igračima su i gospoda poput Hrvoja Ćalea ili Slobodana Medojevića, ali i Brazilca Dijega – kontam da je Magat njega zadržao samo da bi imao sa kim da se pičkara i da ga drži na klupi zinat! Kosmička pravda traži da usled uspona Tojote padne prodaja golfova u Evropi, Folksvagen zavrne slavinu, a Volfsburg ispadne u Oberligu.

Bolji od onih gorih

Ako se gorko ne varam, Borusija iz Menhengladbaha će se vratiti tamo gde joj je mesto – nekoliko stepenica iznad crte da u bezbrižnom loptanju tradicionalno ulazi u 7+, pobedi kad joj treba, izgubi kad nekom drugom treba. Menhengladbašani su odradili zanimljiv prelazni rok – otišli su Rojs i Dante za velike pare, ali je potrošeno mnogo više na Luka de Jonga koga je tražilo pola Evrope, a on odmah na debiju dao gol – doduše svom golmanu, al šta sad, onda na štopera Atletika Alvara Domingeza i na gnjilansku kobru Granita Džaku inače Albanošvajcarca. Dobili su tri komada kod kuće od kijevskog Dinama i otreznili se – igraće Ligu Evrope što će ih dodatno razvući i shvatiće da im je bolje da vode bitke za opstanak sa večitim rivalom Kelnom, kada se ovaj, na krilima Miša Brečka, jednom vrati u Bundesligu.

Tradicionalno mali, ali večito prisutni klubovi konačno su dobili neki karakter. Dok ranije nisi mogao da popamtiš ko igra za Frajburg, a ko za Nirnberg, sada se ovi timovi etabliraju i bezobrazno drmaju strukturu lige. Hofenhajm više ne iskopava talente poput Luisa Gustava ili Karlosa Eduarda koje onda za bezobrazno mnogo kinte uvaljuje diljem Evrope – dobro su se oparili za Sigurdsona koji je otišao u Totenhem, ali nisu mnogo trošili. Frajburg će recimo i dalje uredno primiti šest komada u Minhenu, ali će kod kuće pobediti isti taj Bajern. Majnc je dovoljno dobar da ne mora da brine, slično je sa Nirnbergom, dok je Hanover već zajeban igrač – dve godine su pri vrhu tabele i možda je vreme da se malo smire. Ovoj grupi dodajem starog-novog člana lige Ajntraht iz Frankfurta – ogromni klub, ogromne tradicije sa mnogo navijača – samo ime bilo je dovoljno da pokupe ono što valja iz drugoligaških klubova i skrpe timčić.

Ispašće…

Zato što moraju, kao što sam gore napisao, Auzburg, Grojter i Fortuna Diseldorf. Poslednja dva kluba sto posto – jer nemaju sa čim da igraju prvu ligu. Jedina šansa im je da se neko žestoko oklizne, da osam fudbalera Majnca pogine u požaru u folkoteci tokom gostovanja Mileta Kitića (Mile se volšebno izvlači živ) ili tako već nešto. Auzburg je pregrmeo prvu sezonu u Bundesligi, da bi pregrmeo drugu neće smeti da igra baraž. Jer, druga liga je jača nego ikad, tamo su ozbiljna imena poput Herte, Kelna, Lauterna i Paulija, a oni čak i nisu među favoritima za povratak u Ligu. U svakom slučaju, Bundesliga će i ove sezone pičiti u pet različitih termina, napuni frižider nemačkim pivom i igraj 4+ na sve tekme u sistemu.