Početak NBA sezone

Ne znam da li je Lebron Džejms najbolji igrač svih vremena, iz prostog razloga što nisam gledao većinu igrača koji se još spominju u vezi te titule, ali i zato što su takve klasifikacije u sportu uglavnom besmislene.

Ono što sigurno znam, jeste da je Lebron Džejms najbolji igrač u NBA ligi danas. Najbolji u nečemu uglavnom privlači mržnju na sebe. Mada je “mržnja” jaka reč u Lebronovom slučaju… Zapravo, najbolja je srpska redakcija engleskog – “hejt”,  jer većini ljubitelja košarke nije bilo milo kada je Majami, sa svojim grozno jakim trojcem, osvojio prvenstvo prošle sezone.

Predviđano je da će nova sezona biti sjajna, a početak je opravdao očekivanja. Timovi su zarolali prvih 5-6 utakmica i pokazali da nas čeka nova odlična sezona najbolje košarke na svetu.

NAJVEĆI FAVORITI

Branioci titule su i ove godine najveći favorit za prstenje. Niko ne savetuje da se na titulu Hita stavi kuća i okućnica, ali jesu za koju nijansu veći favoriti od svih ostalih.

Kao što su prošle godine malo zategli deo tima koji čini podršku velikom triu, u odnosu na pretprošlu, tako je i ove sezone deo Majami Hita koji se ne preziva Džejms, Vejd ili Boš,  jači nego prošle godine.  Rej Alen nije potrošio previše vremena na prilagođavanje ekipi. Igra malo manje u Bostonu, ali uglavnom ubada svoj racionalan broj šuteva i tokom sezone će dodatak nekih njegovih 10 poena u proseku puno značiti Vrelini. Pogotovu što je Rej čovek koji bez problema može ubaciti i 25, u sedmoj utakmici plejof runde.

Sezonu su otvorili malo lenjo, imaju 5-2 i dok pišem ovo igraju tesnu utakmicu sa Hjustonom. Pogotovu je Vejd počeo loše, no sve je to manje više razumno, NBA sezona je veoma duga i nema neke preke potrebe da Majami kotrlja preko svojih protivnika od samog starta. Sadašnji nivo igre je sasvim ok za početak a formu će dizati kako se bude primicao plejof.

Oklahoma je, kao i prošle sezone, drugi favorit za titulu. Možda su smanjili razliku u kvoti ka Majamiju za par procenata ali i dalje treba mnogo da pokažu i dokažu. Za razliku od Majamija, njihov trio je između sezona okrnjen odlaskom Džejmsa Hardena Brade u Hjuston. Harden je možda sebe isključio iz šampionske generacije Gromova ali je njegova odluka za razumevanje. U Hjustonu će biti neosporno prvi čovek tima, verovatno će postati budući igrač franšize a ko zna, kada Rakete u svoj roster pored Brade i Lina privedu i neka eminentnija imena od Omera Ašika, možda nešto i napravi sa tim klubom. Naravno, u Hjustonu će zaraditi i količinu para kojom bi mogao mene i sve vas koji čitate ovo da kupi i da mu ostane kusur u vrednosti od par desetina miliona dolara.

Čovek koji treba da ga zameni je Kevin Martin, upravo Hjustonova bivša zvezda. Kevin to i radi dobro na početku sezone, daje Hardenovih 15, 16 poena po utakmici kao vođa druge linije. Durent je godinu dana stariji, iskusniji, bolji, Ibaka najavljuje opasnu sezonu. Ono što ostaje kao žuto svetlo u Oklahomi jeste odnos Durenta i Vestbruka. Kada je delovalo da ovi mladi igrači stvaraju dobru saradnju, Vestbruk je ponovo počeo sa praksom uzimanja 17 šuteva u prvom poluvremenu, od kojih pogodi 4. Od toga trpi Durent, trpi ostatak ekipe, jer podsetiću vas, Vestbruk igra plejmejkera, odnosno kreatora igre u prevodu.

Međutim, i kada ne funkcionišu super, Durent i Vestbruk su dva igrača ekstra klase a svejedno mislim da problem među njima nije nerešiv i da će se to ispeglati tokom sezone.

LEJKERSI

Lejkersi nisu zasebna kategorija jer sam ja neki specijalan navijač Lejkersa (nisam navijač nijednog NBA kluba, sezonski navijam za tim u kojem igra Radman) već zato što nisu u top favoritima za titulu – ali za tim u kojem igraju Brajant, Hauard i Neš, ne možemo ni da kažemo da je favorit iz senke.

Onako, subjektivno, tim Lejkersa mi je “nije mi, nije mi.” Možda je to posledica lošeg početka sezone 3-4, uz pobede nad novim najgorim timom lige, Detroitom i  slabim Sakramentom, možda je to do ipak neizbežne doze animoziteta koji se većini klinaca u Srbiji urezao posle krađe u plejof seriji Lejkersi – Sakramento sa početka prošle decenije. Osećaj sigurno nije promenjen dolaskom Majka D’Antonija za trenera. Majk Braun mi nije delovao kao trenerčina, ali tako mi svakako ne deluje ni beli Majk. Ali, to je samo moj osećaj koji je možda potpuno pogrešan.

Ono što jesu činjenice su godine Brajanta i Neša. Brajant i Neš zajedno imaju više godina od Zvezde ili Partizana, a prednjači Neš koji ako ima sina i ako mu je sin u fazonu “de ste pičke, Neš mi ćale, s kurtonom mi nije dobar osećaj” uskoro može da postane i deda.

Činjenica je i da nijedan od ostalih velikih konkurenata za titulu nema najjače oružje na centarskoj poziciji, što će donekle devalvirati defanzivno prisustvo Hauarda, iako će ono i dalje biti moćno. Hauard je još jedan čovek koji ima puno da dokaže. Da li je samo zvezda ili veliki igrač. Tu je još ono “da li” – poput da li Brajant može pod stare dane da podeli vođstvo sa nekim drugim? Dosta upitnika ali ako Lejkersi daju zadovoljavajuć odgovor na dovoljan broj njih, može biti svašta.

FAVORITI IZ SENKE

Iz potaje se prstenju, manje ili više stidljivo, nada nekoliko timova.

Četvrti favorit je sigurno San Antonio. Mamuze nisu mnogo dirale sastav. Manje više je isti kao prošle sezone kada su ispali u finalu Zapada, 4-2 od Oklahome, osim što je doveden jedini belac iz francuske reprezentacije, Nando de Kolo. I ove sezone provejava taj glas, da je to ta sezona kada Popovićevi glavni igrači postaju prematori. Ali tako se i prošle godine pričalo i za njih a pogotovu za Boston, pa su oba tima zamalo izbacila Oklahomu i Majami u finalima konferencija.

Sezonu su počeli odlično, 6-1. Ako ostanu zdravi, sve je moguće. Nisu u uskom krugu favorita, ali ako sledećeg leta vidimo brata Grega Srbina kako meće peti prsten na šake, nećemo pasti u nesvest od iznenađenja.

Za već pomenuti Bostonvaži manje-više isto. Za razliku od San Antonija, oni jesu izgubili jednog bitnog igrača, Rej Reja, ali takođe za razliku od SA imaju i jednog mladog superigrača, Ronda. Rondo je prošle sezone probio barijeru između obećavajućeg odličnog igrača i ozbiljnog NBA igrača oko kojeg se planira budućnost franšize. Pirs je tu, Bas je tu, krvava odbrana koju će igrati ako uđu plejof – tu.

Klipersi prošle sezone nisu imali dubinu za dalje od druge runde Zapada. Ove sezone su se još malo ojačali, imaju najboljeg plejmejkera sveta sa celom sezonom u Klipersima iza sebe. Ove godine možda mogu stepenik više.

Ekipe iz dva ogromna američka grada, Čikaga i Njujorka, takođe spadaju u ovu grupu. Za Nikse je to korak napred a za Bikove korak nazad. Ali, jednostavno, bez Dereka Rouza, ovaj tim postaje samo solidan plejof tim. Ako se Rouz vrati, i učini nešto da se brzo vrati u formu, možda urade nešto, ali jako teško. Niksi su odbacili najboljeg mongoloidnog basketaša danas, Džeremi Lina, i pojačali se paketom kečeva, Kid, Felton, Priđoni. Odluka koja se, uprkos negodovanju, može pokazati kao pametna na kraju.

Konačno, najstidljivije snove o tituli možda imaju i Memfis, Dalas i Indijana. Zapravo, Dalas je napravio jako skladan novi tim sa Kolisonom, O Džej Mejom, Kejmanom i Brendom. Čeka se povratak Novickog da se vidi šta taj tim stvarno može. Memfis i Indijana su ipak i dalje samo dobri plejof timovi.

ZLATNA SREDINA

U lov na plejof svakako ide Denver. Za Denver će neko reći da može i kategoriju iznad, ali mislim da je tim ipak neozbiljan za to. Tu su i Juta, spominjani Hjuston, Atlanta… Plejofu se nada i Minesota, koja bi definitivno bila klub izbora za počivšeg Adolfa Hitlera da je živ i da gotivi basket. Imaju 10 belaca i potencijalno ubitačnu petorku gde nikom predak nije iz predela sliva Konga. Dobro su počeli, a kada se vrate Lav i Rubio, mogu da budu veoma opasni. Peković izrasta u jednog od najboljih centara na svetu, a Kirilenko i Šved predstavljaju dozu ruskog ludila.

Nju Džerzi je izgubio tim Mrežica, i sada su one stacionirane u Bruklinu. Imaju dobar sastav, Deron Vilijams, Džo Džonson, Bruk Lopez ali utisak je da im za ovu sezonu fali roster sa malo više mišića i možda malo više sportskih muda.

Osmu poziciju na kraju će ove sezone juriti i Golden Stejt, Milvoki, Portland, Feniks i Filadelfija, sa Filadelfijom kao najverovatnijim učesnikom plejofa od ovih ekipa.

DONJI DOM

Šarlot Bobmačke nisu više najgori tim lige. To ne znači da će završiti sezonu sa više od 20 pobeda, jer 90 posto neće, već da je Detroit postao još gori od njih.

Detroit je otvorio sezonu sa osam poraza, najnoviji je bio tesan, od Oklahome. Ali većina ostalih je bila sa više od deset razlike. U meču protiv Hjustona nisu ubacili loptu u koš 12 minuta, raspodeljeno na dve četvrtine. Fanovi Klipova po netu kukaju kako je za sve kriv Miliča i ko ga izabra, ne toliko zbog samog Miličića već zbog toga što je umesto njega dres Detroita te godine mogao da zaduži mali Vejd ili Boš. Ali problemi Detroita sežu mnogo dalje od Darka i nadamo se da će ih Miliča zakucati par puta kada Boston poseti jedan od gradova Amerike u najgorem stanju.

Svojom “nismo Bobketsti ali ćemo svakako ostati bez teoretske šanse za plejof krajem zime ” rolom u ligi, su izgleda već par sezona zadovoljni Toronto, Sakramento, Klivlend, Vašington, Nju Orleans. Ovi timovi svake godine pokupe najbolje sa drafta, ali džaba. Ili je mala oseka opasnih rukija, mada Irving igra strašno dobro u Klivlendu, ili su ovi timovi takav čemer da je dozirani unos rukija u užasan sistem svake godine, nedovoljan za definitavan zaokret. Orlando je posle odlaska Dvajta pao u ovu klasu.

NAŠI

Od nekada moćne kolonije Srba u NBA spali smo na par imena koja uglavnom dobijaju šansu u “smeće” terminu. Doduše, ako bismo malko zaobišli političku korektnost, mogli bi da kažemo da je naš čovek trenutno jedan od najboljih centara u NBA. Nikola Peković. Već prošle sezone je pokazao veliki napredak a ove sezone ga više niko ne tapše po ramenu kad ubaci 20 poena i uhvati 10 lopti. To je Pek, to su njegove brojke, ništa neočekivano. Miličić je promenio još jedan klub, Boston, videćemo. Niko ne treba da očekuje bogznašta, Miličića je dosta sjebao Detroit na početku karijere, a stvarno je moglo bolje jer je Darko opasan igrač kad stane pod libelu.

Radman je prešao u Čikago. Ulazi minimalno, ali o kakvom igraču se radi pokazuje sledeća epizoda. Oklahoma vodi protiv Čikaga, kraj tekme, Bulsi moraju da prave faulove pa da pucaju trojke. Poslednjih 20 sekundi, trojku za produžetak ulazi da šutne jedan čovek. Radman. 20 sekudi, šut 0-1, skokova 0, asistencija nula, jedan faul.

Pavlović je u Portlandu ove godine, isto može da očekuje pola sata minutaže na nivou sezone, Jarić je nešto probao u kampu Čikaga ali su mu rekli “no pasaran”. Sa ovih prostora, Teletović je u Bruklinu, ako ga puste da igra možda i bude ok i Vučević, još jedan crnogorski centar, u Orlandu. Pred njim je, deluje, sasvim korektna budućnost.

Ako sam zaboravio nekoga od naših, slobodno me dopunite, kao što su uostalom dobrodošli vaši komentari inače. Malo spavanja, malo gledanja, malo klađenja, recept za uživanje u najboljoj košarci sveta.