Pomoć prijatelja: Kad žensko dete odraste

– Orem njive povoljno – jebem ženu zlovoljno, kuća Matića, izvolite?

– Sredoje, ti si? Jes’ to opet jeo ja’njetinu prljavih ruku od azotnog đubriva pa te opalilo umozak?

– Ma opalim ti ja svastiku. Tovari magare, opaaa! Šta ‘oćeš?

– Imam veliki problem, prijatelju.

– Imam i ja, veruj mi. Dođe Brondbi sinoć iz keca, decu mu jebem, jesi vid’o? Izbiše mi pare iz džepa i sad nemam za poker sa seljanima. Daš 50 evra na zajam, a?

– Ama nemam, čoveče, i čuješ li ti mene uopšte?

– Slabije, zuji nešto, a i ne zanima me preterano.

– Ih kako tako nemaš osećaja. Bolje bi mi bilo da sam se prerušio u žensko dete i otiš’o kod vatikanskog biskupa. Brinem se mnogo.

– Šta je, dogur’o ti holesterol do kvote na pobedu Troickog? Smršaj čoveče, butine ti se trljaju preko farmerica k’o tinejdžerka kad dobije, nije to zdravo. ‘Oće jaja da nastradaju u svakom slučaju.

– Ma jok, nije to. Sređivala žena Nađinu sobu i sa nekakvom vibrirajućom mašinom našla i šarene tablete i vazelin.

– Pa isključi tu mašinu, nije sigurno masažer za slepoočnice i stimulator korena dlake.

– Šta će meni taj stimulator?

– Ćelaviji si od moje mišelinke na spačeku, pomiri se s tim i ne motaj više kosu preko potiljka po pet puta, pomisliće ljudi da je Sulejman iziš’o iz televizora pa će da kriju decu po podrumima.

– To nije tačno. Za šta je ovaj aparat, Sredoje? Duguljast i reljefne površine.

– Da nije Nađa preobličila one Homoljske planine što smo joj davno pravili od plastelina na šperploči, za tehničko beše?

– Ma šta je preobličila, ne zna pogaču da umesi, a ovo ima i ugrađenu elektriku, na baterije radi.

– Ima li verno dočaranu nabreklu venu?

– Ima, k’o one vratne u Ervina Katone kad vuče kombajn pod ručnom.

– E moj, prijatelju, možda tvoja ćerka ne zna da gnjecka testo, al’ tom spravom riba genitaliju k’o tepih posle slave. Kako gnječi prava spolovila ne smem ni da zamišljam. Prijatelj sam ti.

– Šta to pričaš, Sredoje?!

– Istinu. To od čega si ti očekiv’o da te napravi na Jašara Ahmedovskog prevashodno služi kao zamena za pravo muško. Nešto poput dodatne opreme za druga pedera.

– Aaaa, k’o mali Mare. Ma nije moguće!

– Ne znam, mor’o bih da ga dovedem ženi na skener.

– Koga?

– Tog Mareta.

– Ma on jeste peder, bio članak njegovog oca u novinama, nego nemoguće da to moja kćer koristi.

– U njenim godinama ti ga nisi gur’o samo u crevo od veš mašine, šta te sad ovo čudi?

– I ti si u sulundar.

– Svako prema mogućnostima.

– Nije ni važno. Nego ja sam tebe zvao zbog druge stvari.

– Šta, nestalo baterija na vibratoru pa ja da ti pozajmim? One male od voltu i po, je l’ da?

– Jok, zabrinuo sam se zbog tableta.

– Mirotvornih?

– Kakvih?

– Za prevenciju lomljenja ukrasnih saksija i izbegavanje bliskoistočne krize u kući ti. Ama onih što sam ti dao kako bi unapredio genitalnu hidrauliku.

– Ma ne, one su super, kantu Jupola okačim na njega kad krečim, ne treba da silazim sa merdevina non stop. Nego mi sumnjive ove Nađine.

– Droga?

– Stopostotno.

– A i ti gledaš?

– Šta gledam?

– Ovu azijsku Ligu šampiona. Odigr’o čisto da se povadim. Saaaam sa golmanom i promaši, stoka švercerska!

– Ma sto posto je ono droga. Čuo sam da imaju neke šarene tablete od kojih omladina ‘oće po vasceli dan da rkće, neće da jede, priča sa zmajevima i glumi moćne rendžere, pa rekoh tebe da pitam, ti si iskusan sa tim.

– Misliš zato što sam onog mog posl’o na lopatanje u Crnu Reku, al’ u funkciji objekta?

– Više zato što si učio za apotekara 9 godina i na kraju otvorio kafanu i diskont pića, ali i to porodično iskustvo bi moglo biti od pomoći.

– E tu grešiš, moj mali se nije zajebav’o sa tim bombonicama, već junački, odma’ u venu, krv Sredojeva!

– Samo mi je sumnjivo št…

– I meni je, ne javlja se po’ godine, al’ izaći će to na dobro. Hrabar je on, pljačk’o piljaru goloruk.

– …sumnjivo mi je što ove tablete nemaju nikakve sličice po sebi, a kažu da je taj elcede oslikaniji od Sopoćana i Raula Meireleša zajedno.

– Je l’ to upakovano?

– Jeste, u plastiku, sve po propisu.

– Nije droga jafa napolitanka pa da je pakuju po fabričkim standardima, opet si ti nešto pomeš’o. Šta piše na pakovanju?

– Montue vedthu…

– Kako si ga pročitao zvuči mi da je neki Francuz koji je izumeo grilonke, rendu ili saft za faširane šnicle, aj’ polako.

– Mooon tuuueee vedddd thuuuu fri… i tako nekoliko puta.

– Jao Tomislaveeeeee… to su ti dani u nedelji na, očigledno ti jako stranom, engleskom jeziku, a te tablete se zovu kontraceptivne pilule.

– Šta je to, nešto za koncentraciju?

– To ti je eliksir bezbrižnosti; lek za spore reflekse i bugarske kurtone.

– Pa nema Nađa spore reflekse. Onomad polagala za moped i čak su je pohvalili kako brzo reaguje kad džukela krene da pretrčava ulicu van pešačkog.

– Al joj očigledno đuvegije reaguju k’o Turčin za volanom Fapa nakon 19 sati vožnje.

– Ja tebe ništa ne razumem.

– Ove tablete su i za tvoje dobro. Automatski te oslobađaju rizika od dvadesetogodišnje robije zbog raskomadavanja nesuđenog zeta. Dok ih pije nemaš brigu da će se jednog dana pojaviti sa stomakom k’o da je progutala bovu ili papirni luster iz Ikee.

– Hoćeš da kažeš da se moja ćerka…

– Intenzivno, raznovrsno i poprilično kvalitetno. Po mojoj slobodnoj proceni.

– Njoj je tek šesnes’ leta, pa ja sam u njenim godi…

– Znam, pit’o mene je l’ prava sisa mož’ da pukne ako je stisneš malo jače, al’ druga su ovo vremena.

– Preteruješ.

– A šta ono reče da ste još našli?

– Vazelin, ali sad mi za to ne treba dodatno pojašnjenje. Jadan ti sam majko mila!

– Znači jasno ti je da je vazelin za zgušnjavanje trepavica i ispucale usne? Čudo od masti.

– Ček čas, neko zvoni… Mali Mare doš’o da uče.

– Ajde idi nareži mezetluka i vrati tablete detetu, to je sve normalno. I nemoj mnogo da veruješ novinama, ‘oće da slažu, Đilas mafijaš.

Tekst poslao verni čitalac Hiosciamus. Piši i ti zaboga pa šalji u inboks naše FB grupe ili na citaoci@tarzanija.com.