Portos lupež, a Vernon šonja
Većina međumužjačkih sukoba zadržava se na verbalnom nivou zato što okolnosti ne dozvoljavaju prelazak na fizičke argumente ili, češće, jer su ljudi sisice pa ne smeju da se dohvate kao pavijani. U svakom slučaju, u pičkaranju nema srebrnog metka kojim pobeđuješ, ali postoje neke stvari koje nikako ne smeš da kažeš da ne bi ispao smešan kao princ Čarls. U najkraćem, ako ti neko saopšti da bi ti „majku na govnavi konjski palamar natakao“, ne ide da mu kažeš da je „podli lupež“ ili „nevaljali šonja“. Evo izraza koje treba da izbegavaš:
Podlac
Može biti da se vredni prevodilac „Čiča Gorija“ strašno vajkao da li da, prevodeći Balzaka, koristi negde reč „podlac“. Da nije previše oštro? Da neće vojvođanske frajle očima kolutati, a vaskoliki nobles prevodioca perverznjakom imenovati? Možda je nekad podlac i bila teška uvreda, ali danas je podlost kao burek, svakodnevna i podrazumevajuća, a podlaca ima pod svakim kamenom – samo ih je u skupštini 248 (izuzimajući Velju Ilića koji nije podlac nego ljakse i Čedu koji je… jafu ćeš mi dati jednu).
Lupež
I dalje smo u Francuskoj gde se Portos standardno nalio merlota pa psuje D’Artanjanu majku buržujsku. „Vi ste običen lupež, Portose“, odvratio bi četvrti musketar, izvijajući brk u lagani osmejak. Lupež je – piše u Rečniku – nepošten, nečastan čovek, kradljivac ili varalica. To danas umesto „dobar dan“ može da se kaže direktoru kombinata ili razrednom starešini bez opasnosti od odmazde. Uostalom, nije li moj jedva punoletni brat još u šestom osnovne pitao nastavnicu biologije „što jede govna“? Jeste, nego šta je, ljubi ga bata.
Klipan
Sada smo u Nišu, kraj 19. veka, kujundžije i hitroprelje divane o budućem ravnjenju Bugarske sa zemljom, dakle standardna spika, Zamfir sa ćerom ide niz kaldrmu kad mu priđe neki lik i traži tri groša za fijaker, brate, nemam da se vratim, tu sam iz Vranja, brate, nije za pivo, tebe mi i to. „Sikter, klipane nijedan!“, rekao bi autoritativno Zamfir i čvršće stegnuo Katarinu Radivojević pod ruku. Klipan!? Da se posvađam sa nekim i da mi to kaže, ja bih njemu opsovao miša pa nek vidi šta će. Da budemo kvit.
Šonja
E tu će neko opasno da se skenja. Ti njemu majku, on tebi po spisku, ti njemu krvavo dete, on tebi lozu do sedmog kolena, ti njemu da je šonja, on plačući kao šiparica ode pod majčin skut. Nije izvesno ni da li bi se reporter Kanala 6 Vernon Fervik skenjao ako bi mu Ejpril O’Nil rekla da je šonja što druka šefu pod kojom šahtom žive Nindža kornjače. Verovatnije je da bi se grohotom (koliko mu njegov tenor dozvoljava) nasmejao i otišao da oralno zadovolji Kranga i Oroku Sakija.
Nevaljalko
Jedini čovek koji koristi tu reč je moj rođak Duško iz Kravljeg Dola koji me već dvajes godina istrajno pita da li sam valjalko (šta koj kurac!?) ili nevaljalko. Nikada mu nisam odgovorio jer, jebiga, nije gastos pa ne može da me podmiti devizama mada je moja cena prilično razumna. U ženskom rodu ovo nekako i može da se svari, s tim što je nevaljalica u mojoj glavi Lolita (punoletna – ovih dana nije popularno biti pedofil) u kariranoj škotskoj suknji, belim čarapama do kolena i lilihipom među nestašnim usnama. Isto važi i za bezobraznicu, samo što ona ima čipkaste čarape.
