Poslovi ljudi kojima uspeva da ti se useru u svakodnevicu

Oduvek sam želeo da radim u seks šopu. Tamo dolaze obični ljudi da traže neobične stvari, a ta kombinacija fabrikuje najzanimljivije priče. Zaulareni su tabuom pa dolaze retko, tako da u međuvremenu na radnom mestu možeš da baviš i nečim kreativnijim, kao što je čitanje knjige, varenje ili ubijanje muva ogromnim ljubičastim kurčevima od plastike. To je lep posao!

Poslovi ljudi o kojima ću da pišem su drugačiji. Zasnivaju se na spemovanju i ničim izazvanom optimizmu zaposlenih da ih oni kojima se obraćaju neće oterati u milion ciganskih šupaka jer ih prekidaju u nečemu svakako bitnijem.

Član stranke koji na ulici skuplja potpise

Nema para! Radi za obećanje da će posle par godina sumanotog povlačenja za rukav ljudi koji ga zaobilaze dobiti posao na održavanju kotlova gradske toplane. Šljaka visokog rizika jer nikad ne može znati kad će recimo startovati gladnog navijača Rada kom se pritom i piša, da potpiše peticiju LDP-a za legalizovanje homoseksualnih brakova.

-Stani, Srbine, junače junački, trebaš svojoj zemlji i Šešelju u ovom teškom trenutku!

-Trebam i ćaletu, zaujelo mu se izgleda dupe, zvao da mu donesem Jekoderm. Žurim jebiga!

Uvaljivač bojanki

Ljudi imaju potrebu da pomognu deci iako znaju da će ona kroz dvadesetak godina izrasti u iste naivne kretenčine kakvi su i oni sami.

Organizovana grupa nečoveka, navigovana tom činjenicom, došla je na ideju da odštampa milionski tiraž bojanki i utrapi ih naivčinama za bar jednu njihovu radnu satnicu. Novcima koji se nakupe kasnije refinansiraju kockarske dugove i u svojom podrumima talože kile i kile droge i jeftinih uvoznih kurvi. Pravo je čudo kako jedan od njih svojim umiljatim glasom i patetično tužnim pogledom već nije iznervirao nekog i time zalužio batine koje bi ga plasirale na naslovne strane svih štampanih medija u zemlji.

Donosilac flajera na kućnu adresu

Najomraženija ličnost gradskog prepodneva. Samofinansirajući student koji putem interfona insistira da ustaneš iz kreveta, povratiš mamurluk u bide i pustiš ga u zgradu ne bi li ti poštansko sanduče nafilovao papirčinama koje ne možeš da iskoristiš ni za brisanje dupeta.

Ne javljam se na interfon. Svejedno mi se gade ljudi koji smatraju da njihova telesina nema potrebe da se najavi pre nego što naruži enterijer nečijeg stana. Ne smeta im to, oni i dalje zvone.

Prodavac parfema

Ganfer koji levitira po gusto naseljenim baštama kafića u nadi da će neko biti dovoljno pijan ili prirodno malouman da kupi smešu telesnih sokova njegove žene iz devetog braka i kora lubenice. Za razliku od poštenog ciganina koji prosi da pare prosledi poslodavcu, ovaj se neće okrenuti i otići čim mu zapretiš pepeljarom. On počinje sa cenom od 50 evra po parfemu, ali će na kraju ipak pristati na jogurt i dve bufle sa viršlom u pekari preko puta.

Dosadan je i smrdi. Doduše, malo manje od njegovog parfema.

Kirbi prodavci

Kakav pregovarački genije moraš biti da bi nekome iznudio tolike pare za usisivač? Tim parama možeš da platiš čistačicu da ti jednom nedeljno pet godina pincetom vadi mitisere iz taburea i štapićem za uši glanca cevi od radijatora.

Ovi ljudi nisu geniji. Oni dođu, usisaju ti pola kuće, ženine gaće i papagaja. Pokupe se i odu. Oni znaju da ti od početka znaš da nema šanse da kupiš prokleti usisivač i da koliko god razmišljao nećeš im se ponovo javiti. Jedino, možda, da ženi vrate gaće. I papagaja.

Jehovin svedok

Najvažnija sporedna stvar na svetu za svakog dobermana, šarplaninca ili neku drugu zajebanu kerinu kojoj su domaće mačke odavno postale nedostojan izazov. Ne znam šta ovi ljudi prodaju niti čime se bave – niti me posebno zanima. Znam samo da je njihov proizvod očigledno lošeg kvaliteta čim ih toliki ljudi tuku čim im kroče u dvorište.

Jednom sam došao kod kuma i video momka u odelu. Popeo se na drvo. Udostojio se sići tek kad me je kum uveo u kuću. Čudan čovek.

Telefonska agencija

Ne znam koja je svrha postojanja ovih ljudi? Po kom modelu biraju brojeve fiksne telefonije i šta, koju pičku materinu, u stvari žele? Da bi te ubedili da im odmah po predstavljanju ne spustiš slušalicu, nominuju te kao potencijalnog dobitnika putovanja na more, krupare ili polovnih aluminijumskih felni za golfa dvojku. Nakon što im uljudno objaniš da je ovo peti put ovog meseca da te zovu i još uljudnije im prokuneš sve živo i mrtvo u kući i okućnici, oni ti se zahvale i prekinu vezu. Ne brini, zvaće ponovo iza nedelje.

– Dobar dan, ovde agencija ne-dam-ti-da-spavaš-jedeš-drkaš iz Beograda. Da li biste uradili anketu o kvalitetu bugarskih najlonki i time postali potencijalni dobitnik dve tone leblebije?

– Bolje da uradite anketu o tome koliko ljudima ide na kurac kad ih neko nazove na fiksni u sedam ujutro da ih pita žele li da rade anketu.

– To smo već uradili. Mnogo im ide na kurac, kažu rezultati.

Napomena: Ovi ljudi su mene smarali u prethodnih par meseci, ali ne zameram im mnogo – pos’o je pos’o. Mada mi nije jasno zašto ne probaju u seks šopu? Ako je i tebe neko davio, a nema ga u ovoj listi, javi da dopunimo.