Prepiska sredom: Pesimisti u septičkoj jami
Ox, petak, 15:29
Dragi A,
evo konačno se nakanih da počnem našu već mesecima dogovaranu, ali onda nesnosnim pucanjem mog spolovila uvek sprečavanu prepisku. O aktuelnim društveno-političkim događajima, je li.
Inspirisao me je glasoviti Austrijanac Johanes Han, trenutno uposlen na poziciji komesara za susedstvo Evropske unije kojoj mi nezaustavljivo stremimo. Han reče da o cenzuri u Srbiji postoje samo glasine (neprovjerene, što bi rekao onaj pisac u pokušaju), a on oće dokaze. I nije više stvar u Hanu – on video čovek da su Kosovari u desetinama hiljada nagrnuli do germanskih zemalja, pa kao konta da malo pogladi našeg vrlog premijera ne bi li ovaj do kraja obrisao iM iz KiM – nego u nizu režimskih urednika što su jedva dočekali kvazi-potvrdu iz Evrope da, eto, nema cenzure. I da nikad bolje nije bilo. Na stranu što su iz Brisela to posle delimično demantovali – ko će, jebiga, sad da piše dva dana o istoj stvari. I opet je podteksts vučićevića i ostalih lukovića da su svi novinari (osim njih koji i nisu novinari, ali tvrde da jesu) govna onako sui generis, da rade u idealnom okruženju, ali su sami nesavesni i autocenzurisani. A ta priča o autocenzuri mi tek ide na gangliju – to je oprilike kao ono: nismo mi ubili Tatona, nego smo ga samo razulareno jurili da ga linčujemo, a on je sam skočio pa je i sam kriv. Jesi li ti cenzurisan ovih dana?
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Ponovo možete da gledate televiziju, drug Han je rekao da je Vučić u pravu![/typography]
Ariel, ponedeljak 2:21
Dragi O,
Mozak mi ne dozvoljava da ga opterećujem mađarskom amaterskom pornografijom u koju se pretvorila domaća medijska scena, a nije mu bogami lako ni da prihvati ovo megagej obraćanje „dragi“ koje si nametnuo za našu korešpodenciju, al ajde da ne kažu posle da nismo otvoreni za nove forme i seksualne poze.
Srpske medije sve manje konzumiram i moram ti priznati da mi uopšte ne „hvale“, kao što bi rekla neka glavata muflončina iz Agencije za privatizaciju pre neki dan na jutarnjem Pinka. Da iskoristim ovu priliku da te pitam nešto što sam oduvek želeo: da li bi ti dao istaknute pozicije u agenciji za privatizaciju ili bilo kojoj jebenoj agenciji ljudima koji se na teveu furaju sve nešto „merdžer“ i „kros sekšn“ ali ne znaju za razliku između „fali“ i „hvali“? Da li me čini elitistom ako na osnovu takvih penala i/ili muflonske face procenjujem nekog kao govno? I da li se tripujem da nesposobnih govana ima više nego ikada na odgovornim pozicijama? Brine me sve to, a posledica toga je svojevrsna cenzura koju namećem sam sebi, u smislu sadržaja koje ću pustiti da mi prođu do mozga. Rekao bih da je i autocenzura slična: manifestacija želje da se „ostane normalan“, što u stvari znači da se ne talasa u ovom maelstromu moronizma koji nas guta jer kao gledaš svoja posla i šta će ti to u životu pusti vidi lopta vidi pička. Dakle, ima nečeg u tome što pričaju Vučićevi glavni balegari koje pominješ, znaju gde da udaraju kao Antonio Inoki protiv Muhameda Alija. Poznaju sebe i svoju sortu. Kao što izgleda da Vučićev celokupan marketinški i PR mašinen poznaje everidž srbendu tako dobro da će da vlada još 20 godina. Moja skromna prognoza po tom pitanju: hoće kurac. Samo je zajahao na talasu niza razbijenih iluzija, čije krhotine je složio u neki nebulozni mozaik i viče „vidi što je lepo“! Ali to je talas koji traje kratko osim ako pokažeš neke rezultate za raju, a on i njegovi to prosto ne umeju. Nije u Srbiji na snazi banalnost zla nego banalnost gluposti to jest banalnost banalnosti uz dodatak bahatosti.
U svakom slučaju, naprednjačka ekipa će da gleda da raspiše izbore pod nekim izgovorom najkasnije iduće godine da bi se obezbedilo još par godina na vlasti, i to pre nego što zavaljaju Telekom ako imaju neuron pameti kao što nemaju. I opet bi mogao Dačić najviše da profitira jer su tek ovi iz opozicije degeni koji ne prestaju da daruju darove degenstva. Kakve su tvoje prognoze?
Ox, ponedeljak 16:05
Nažalost, nimalo se ne varaš – ovoliko nesposobnih govana po metru kvadratnom direktorske fotelje nigde i nikad nije bilo. Naivno je sada biti iznenađen. Devedesetih si znao na čemu si – sve iole pristojno i sa nešto sive mase bilo je u ovakvom ili onakvom frontu protiv Miloševića; a onda su im guzice srasle za tapacirung pomenutih fotelja u kojima su sedeli u svim matematički mogućim neprincipijelnim grupnjacima, zasnovanim na famoznom koalicionom kapacitetu. Kako ovde vreme teče unazad, potpuno je logično što dosovska govna nisu najurili neki zaista pristojni i nepotkupljivi ljudi, nego stara i još veća govna: oni što su teška srca sklonili Vojvodin portret na tavane, prišili dvanaest evropskih zvezdica na revere, četiri godine išli na partijske sastanke da bi konačno zajahali; ako su im reprezentativni eksponenti Neša Stefanović i Nikola Selaković – možeš misliti kakve su onda intelektualne kreature zasele po agencijama i lokalnim preduzećima. Dobro si zapazio – da su bar pismeni. Pismenim i duhovitim ljudima može se progledati kroz prste.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Džo Bagerista za Tarzaniju: „Bolje da ga nisam ni palio“[/typography]
Kažeš da ovi neće još dugo. Po alavosti njihovog anusa, kojim su krenuli da usisaju svako portirsko mesto do poslednje vukojebine u Srbiji i to što pre – reklo bi se da si u pravu. Ali ja ipak nisam optimista. „Neki rezultati za raju“ koje, u pravu si, moraju da pokažu uskoro svešće se na nebitno i folklorno, ali gromopucatelno. Kao onaj veštački indukovan ponos jer se u „srpskoj“ aviokompaniji služe topli obroci, dok slepci u Lufthanzi ima da gule sendviče od odvratnog ražanog hleba što ne može da se ubajati. Tako će ponosno mlatiti falusnim tornjem što će – izgleda da je vrag odneo šalu – nići u Savamali. Već vidim prosečnog disciplinovanog birača Naprednjaka kako mu se smeši brk jer imamo Burdž Kalifu i najveći šoping-mol na Balkanu. To je, bre, prava stvar. Konačno se nešto radi i gradi! Evo Vučić napisao (on je, recimo, solidno pismen) u Blicu da će i sa vanzemaljcima da priča o radu i investicijama ako treba. A ove smanjene plate i penzije – a jebiga. Mogućnost pobune i prave opozicije ne vidim. Nema razloga da se ne nastavi stara dobra tradicija da se glasa za onog ko najviše hvali sam sebe i najglasnije se dernja preko medija koje ionako sve drži u anusu. Ili misliš da ide neki Peti oktobar?
Ariel, utorak 2:51
Sve uspele revolucije – u smislu uspešne smene vlasti, šta je bilo posle bolje da ne pitamo – odlikuju se između ostalog i time što su nevidljive za one protiv kojih su usmerene, inače se ne bi nikada ni dogodile. Tako se sve nešto mislim, možda sam ja sada u toj povlašćenoj mehur klasi, jer ne vidim odakle će da se digne kuka i motika, ne vidim ni na horizontu, možda treba da mi čestitaš što sam uspeo u životu pa tako možda ima nade za neki prevrat ovde. Pesimistično gledanje bi bilo da stvarno i objektivno nema odakle da dođe crveni oktobar, da je narod iscrpljen, sluđen, sveden na golu egzistenciju bez obzira na to koliko zarađuje jer se od tebe očekuje da radiš ceo dan. Izgleda da je kod Srba, kao kod malo koga drugog, uspeo eksperiment „normalizacije stanja“, koji je započet pre trideset godina na Zapadu kako bi kao normu namentuo vrednosti zrelog neoliberalizma. Samo je kod nas to nakalemljeno na neku sortu nezrelog nihilizma tako da je sada srpska konsenzus-realnost da su svi oni isti, da ništa ne šljaka i da ne može tu čovek ništa, ćuti gledaj svoja posla ccc šta nam rade sve je sranje zauvek.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”] i vidi kako Srbin jebe Kolindu ne vadi hehe[/typography]
Plus sad imamo da tvitujemo i šerujemo, što uopšte nije zajebancija, luči se endorfin od tih akcija kao što je klik na lajk, mozak prevariš da si nešto uradio i on ti izluči loma transmitera koji reguliše zadovoljstvo i svima super. Navlačimo se na internet, a kao nacija smo podložni takvim navlakama i sad u suštini imaš Prvu Srbiju ispred TV-a i Drugu ispred monitora, ali ujedinjene su kao nikada do sada: niko da izazove srž sistema, nazovi ga partokratija, propala tranzicija, recesija, kriza kapitalizma. Ideologija je skrajnuta na marginu. Šta da ti kažem, bio sam na skupu podrške Sirizi na Trgu i bilo je obeshrabrujuće na četrnaest načina, od broja ljudi do broja arafatki. Ne znam odakle bi se pojavila neka Siriza kod nas kada pogledam domaću levicu, kako ne ume da priča s narodom i da se postavi kao deo naroda što suštinski mora biti. Možda je to danas postalo i nemoguće, vidi gore pod (auto)cenzura, kao jedan razlog, ali šta je alternativa? Ko to može da izroni iz ove opšte septike na nekim budućim izborima?
Ox, utorak 12:48
Eto, sada si sam od optimizma (hoće kurac ovi da vladaju još dvajes godina) došao do realnog pesimizma. Hoće, „ovi“ će da vladaju dok svi ne pomremo i naša deca i unuci ne pomru i vanzemaljski feldmaršal Bonzes VIII ne naredi da se hemijskim oružjem istrebi ljudska rasa. Zapanjujuće je kako u jednoj ekstremno neuspešnoj državi sa predizbornih bilborda već 25 godina streljaju iste njuške, opet hoće naše glasove i opet ih dobijaju. Što bi menjali taktiku koja šljaka? U situaciji kada jedan čovek de facto ima despotsku vlast možda je pomalo neumesno pljuvati DS, to mu dođe kao šutiranje mrtve krave dok u dvorištu imaš razjarenog bika. Ali DS nam je najviše kriv. Jer je imao dovoljno ljudskog materijala da napravi nešto, a nije napravio ništa nego se izljubio sa socijalistima, pocepao sto puta, potpuno aranžirao sa omnipotentnim lopovlukom. Pominjem ih jer oni i sada, kada hoće da se prodaju kao „jedina prava opozicija“, i dalje čvrsto sede u foteljicama koje su im preostale, beže od katarze, neće da priznaju jesmo jeli smo govna, delili smo funkcije po partijskoj knjižici, krali smo šta smo mogli. Tako oni ostaju samo manje zlo, ali na tu foru su pobedili dva puta i više neće upaliti.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]a realno mladi smo, možemo još dvadesetak godina da se menjamo[/typography]
Alternative su na dugom štapu i prebrojive na prste – kad isključiš čuvare srbske kolevke, fašiste koji napadaju one jadne Pakistance i Somalijce po Banji Koviljači i ove što se bore protiv HAARP-a – ostaje tačno šta? LDP koji nudi sve telesne šupljine Premijeru iako nije prešao cenzus? Tadić sa principijelnošću hamburške lučke kurve? Jedini o kojem može da se piše bez mrve cinizma ostaje Radulović sa svojom skromnom ekipicom – prvo, on nije bio na vlasti (znaš na šta mislim, ministrovanje u kojem je bio blokiran pa najuren ne računam); drugo, on je i ovako neoliberalan najveći levičar u Srbiji jer se zalaže protiv ortakluka biznisa i politike i burazerskog zapošljavanja i jer je jedini matematički dokazao da je moguće da u Srbiji svaki nezaposleni prima pristojnu socijalnu pomoć ukoliko se partije odseku od budžetskog kazana. Izgledi su mu inače sjajni – možda dobije i čitava dva odsto sledeći put. Takvi su otprilike i izgledi za pristojnu Srbiju.
Ariel, utorak 16:14
Čekaj, a Vojvoda? Mislim, on bi mogao realno da uđe u parlament i da opet radi ono što najbolje ume tj. da bude režimski opozicionar, a nije baš 100 odsto nijedna kategorija koju si naveo. Inače, jesi provalio kako Šešelj uopšte ne proziva Vučkoustog od kad se vratio iz kazamata, samo poliva Tomu i okolne satrape u ovo malo nastupa što je imao (iako naš HugoCavez kaže da Šešelj iskusno samo čeka priliku da se pojavi negde uživo, strepnja mi je dublja od nade po tom pitanju, mislim, ko mu brani da napiše nešto i pusti na netu)? Šešelj jeste zabavan kao kamion bonobo majmuna na kristal metu, onako fenomenološki gledano kada treba nekome jebati majku, ali je jebiga dijabola, onako ljudski gledano kada treba zapravo voditi neku politiku i imati neku odgovornost. Dao bih mu da nastupa na stendap večeri ali ne bih mu dao kiosk u Zemunu da njim upravlja. Zato nema poente glasati za njega, čak i ako si srpski nacionalista, čak i kada bi on bio nešto zapravo novo, neki slobodan igrač koji uleće u priču, a ne predstavnik iste govnarije koja se vrti na bilbordima već dvaes godina. A sad se niko više ni ne seća da je on jedini „opozicioni“ lider devedesetih koji je vojnim helikopterom obilazio ratišta, koji je vršio smotru dobrovoljačkih jedinica JNA i koji je u režimskim medijima dobijao ubedljivu najveću minutažu od svih drugih opozicionih lidera, ma važi što nije od 1990. do 2000. bio prilepak i oportunista plaćan od strane režima – pa će tako biti i sad, što se evo već vidi, nema teorije da zucne nešto protiv Vučkosutog.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]e to su bili dani, kažeš ustaša i šiptar kad oćeš[/typography]
A kao za kurac, Premijer nam je sa svoje strane tolika debilčina beslovesna i psihopatska, da se stalno namešta na zicere – koje eto, niko da eksploatiše od „opozicije“. Što govori dovoljno, dakle ili su nesposobi ili se nadaju hvatanju u kolo-kolo a najčešće oba. Evo, pa sad je na „srpskom Davosu“ rekao da je budžet ova dva meseca 2015. u plusu (normalno mamu ti jebem bezobraznu da je u plusu kad legnu pare od tromesečnog PDV-a i kada ne računaš deficit iz decembra jer je to „prošla godina“) i naravno da je uz to po deseti put u poslednjih mesec dana rekao „prvi put u istoriji“ pa sad nastavak koji ti odgovara „Srbije/savremene Srbije/sveta/neuropsihijatrije“. I još kaže da imamo pare ali da ne znamo gde da ih uložimo jer „nemamo projekte“! Pa koliko možeš da budeš budala ili bahat ili oba? Ne znam, ovaj čovek postavlja neki rekord, zovite Ginisa i Mitbasterse. Elem, imam ja jedan projekat s kojim mogu pred Vladu da predložim kako da se pametno potroše te nepostojeće pare, planiram da ti ga detaljnije izložim uživo, za sada ću samo reći da uključuje kanal Dunav-Tisa-Dunav, čekrke industrijske veličine i Vulina. Ne smem detaljnije da ti pišem jer mislim da gosn Miljanu iz DB-a sada počinje smena, pozz gosn Miljane.
Disklejmer:
Čitateljko te čitaoče ovo je bila prva lična prepiska između Oxa i Ariela u kojoj se osvrću na aktuelne teme, političke, društvene, sve koje ih interesuju i koje ih gone na zlostavljanje tastature, da ne bi zlostavljali ženu i decu od muke. Nazvali smo je „prepiska sredom“ da bi makar tako obavezali svoje lenje guzice da ćemo svake srede objaviti nešto, što ne znači da ćemo se toga i pridržavati. U skladu sa tim, svi koji potpisuju stav da Tarzanija mora da bude smiješni klaun, šega živa te da ne sme da se bavi politikom neka lepo sredom preskoče tekst koji u naslovu ima, logično, „prepiska sredom“. Ovo naše baljezganje ne odražava stav redakcije Tarzanije, pod jedan jer redakciju ni nemamo, a pod dva jer pre svega odražava činjenicu da Oksa muči višak slobodnog vremena, a da se Ariel drogira.
