Prepiska sredom: ružičasta prisećanja

Ariel, ponedeljak 16:41

Ogrezli moj O,

Malo su se ove nedelje stvari usporile, što je valjda normalno jer je u prethodnu bilo strpano toliko događaja, kao da je neko pustio film četiri puta ubrzano pošto nam je sipao svima kvalitetnu mokru spidaru u vodovod. Nismo čestito mogli ni da odemo do klonje ili da malo izgrajndujemo zubima, a već je zaplet stigao do dela gde je napetost na vrhuncu, a zlotvor deluje kao da će pobediti. Samo što je ovo jebiga realan život u hiperrealnoj Srbiji, te ne vidimo nigde nekog glavnog junaka koji će pomrsiti konce Sauronu i pojebati vilenjakinju na kraju – a bogami ni ta odjavna špica se ne zna kada će, pa da svi odemo da radimo nešto konstruktivno.  Doduše, prilično je diskutabilno i to ko bi u ovoj priči bio vilenjakinja.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]NOPE[/typography]

Saga o tome ko štiti zaštitnika građana se nastavlja nesmanjenim intenzitetom smrada. Sašu Jankovića je sada opleo i onaj grozomorni namrčeni gnom što arči vazduh i pare poreskih obveznika kao glodur Politike. Majke mi, ta žena je savršen primer toga kako je ono “nomen est omen” masna glupost, mislim ko takvom cvetku zanovetku dade ime Ljiljana, a pitam se da li su joj roditelji mogli pretpostaviti u kakvo će antitezu hihotavog prezimena Smajlović izrasti. No, njen specifičan vid intelektualnog balegarenja je poznat svima koji su iole pratili medije poslednje decenije (a ko nije, nek nam veruje na reč), ali ne prestaje da iznenađuje koliko je lako i daleko spremna da u svom uvlačenju autoritarnoj vlasti ode žena koja se navodno postavlja kao da ima integritet i da je “neutralna”.

Dakle, i dalje je u javnosti u fokusu priča od pre 20 i kusur godina, koja očigledno služi da skrene pažnju sa nekih bitnijih priča kao što je skandalozni ugovor o BGH2O ili pad rejtinga ili nešto treće. Gazi se Janković uporno, uprkos tome što dobija podršku međunarodnih institucija, samo se sada vadi i snajper, pored teške artiljerije oličene u govnetu ružičastom (Mitrović) i govnetu graorastom (Vučićević). E da, po Vučićeviću smo dosta kenjali u poslednje vreme, jer je tako sav orkški ružan i golumovski gadan jako zgodan za hejt – možda je baš zato i isturen u prvi plan. Ali o Mitroviću kao da se u poslednje vreme mora ćutati, još od kada je ovaj osvedočeni prijatelj svake vlasti spojio kombo od dva nezgodna “incidenta” koji bi mu u GTA doneli jedno 7 pandurskih zvezdica: ubistvo devojke džipom koji je vozio njegov naslednik, plus “samoubistvo” ribe koja mu je krajnje očigledno bila švalerka, i to overdozom u faking Hajatu.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Poslednja fotka Mitrovićeve ljubavnice [/typography]

Znaš da nisam kultur-fašista niti pobornik previše pojednostavljene teze da je Pink “šundom” uništio “građansku Jugoslaviju” i proterao plemeniti rokenrol i uzvišenu kulturu te opšte obrazovanje Slagalice sa televizije. Mogu da neki drugi put pišem o tome šta su kompleksni uzroci propasti te i inače u Jugoslaviji prilično tanane antropološke opcije. Ipak, to što imam razumevanja za ono što korifeji građanizma, ako ih uopšte još ima pored Bogoljuba Pančića i Kristine Popkonstantinović-Belomarković, tako komično anahrono nazivaju “pink” ili “turbo-folk kulturom”, ne znači da imam razumevanja za gonoreični sluzavi komad menstrualne izlučevine ispale iz smrdljivog tampona koji dele Mira Marković, Marina Tucaković i Maca Diskrecija a koji se ako dobro zapušimo nos ima nazvati Željkom Mitrovićem.

Ox, utorak 13:28

Mnogouvaženi A,

Spora je nedelja, bez ijedne egzotične sednice Vlade i svečano otvorenog lifta, pa umesto bogzna kakve replike, evo jedne pričice: negde krajem veselih devedesetih, ambiciozni novinar što je svršio odgovarajući studij Fakulteta političkih nauka sa prosekom jačim od devet, bavi se prilično opasnim poslom. Radi u „Glasu javnosti“, novinama svakakvim, no sa jasnim predznakom – antimiloševićevskim. Gleda mladi novinar kakvu tiransku cenzuru sprovodi ministar informisanja ondašnji A. Vučić, tek tri godine stariji od našeg žurnaliste. Mladi novinar uživa u tom adrenalinu, ništa se više od profesije poželeti ne može nego da se boriš protiv diktature i držiš glavu u torbi. Fraza postaje bukvalna kada jednog dana u redakciju upada M. Milošević, po funkciji sin diktatora, sa repetiranim pištoljem i čvrstom namerom da ubije našeg junaka – tu priču će sam novinar više puta ispričati. Da li se tada u mladom žurnalisti, indukovan strahom, pokrenuo biohemijski proces kojim se ćelije pretvaraju u fekalije, a bolest napreduje rapidno, sve dok i ceo čovek ne postane jedno veliko šetajuće govno? Nije poznato, tek ime tada mladog žurnaliste je Dragan, srednje slovo mu je J, a prezime Vučićević.

Nekoliko godina pre opisanog događaja, 1994, jednako mladi propali muzičar, ali političar u usponu Ž. Mitrović lansira Televiziju Pink i sa njome ružičastu imperiju čiji monopolski položaj i izuzetost od poreskih pravila tera vodu na usta čak i medijskim mogulima poput Ruperta Mardoka i Silvija Berluskonija. Uspeh Pinka mladi Mitrović mogao je da zahvali svom njuhu za biznis, spremnošću da gazi leševe, ali pre svega izvesnoj M. Marković, svojoj politčkoj mami, a biološkoj mami raspištoljenog M. Miloševića iz prethodne priče. Nije mogao Ž. Mitrović ni da sanja da će kroz dvadeset godina morati da služi nekoliko režima, da bi se konačno vratio uz skute svojim omiljenim gazdama, onim istim iz devedesetih. I nije mogao ni da sanja da će delovati u tandemu sa budućim žurnalistom, tada tek studentom Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koji će posle potucanja po raznim tabloidima i glumljenjem korisne budale svih vlasti konačno stati na čelo hunte što progoni nepodobne. Mirno spavaju njih dvojica, nesvesni da su odavno prešli crtu iza koje više neće moći da se pritaje kada dođe neka sledeća vlast.

Ovde se pamti dobro i po potrebi priziva u kolektivno sećanje činjenica da je turski zavojevač stigao 1389. Ali je davno zaboravljeno ko su, šta su i odakle su Premijer i njegova pretorijanska garda beskičmenjaka. Zar čovek nema pravo da se menja, pitaju oni. O da, ali oni koji su zaglibili svesno i namerno ima da se menjaju u svoja četiri zida. I da, u pravu si, ta četiri zida biće nemalterisana, a na jednom od njih stajaće teške rešetke. Biće tamo dosta vremena za unutrašnju refleksiju. Radujem se memoarima koje će potpisati duet DJV-ŽM.