Prepiska sredom: Majstori, odmori, sinani

Ox nedelja 14:59

Dobri moj Gručo, najpre hvala što si prihvatio da se sredom prepisuješ sa mnom umesto Arijela kojem je politika (privremeno, verujem) dokurčila i planira da se u narednom periodu detoksikuje od vesti iz zemlje i sveta, što bi se reklo. Ko bi mogao da ga krivi.

Pošto sam ja dodijao i čitaocima i sebi svojom zlovoljom i poslovičnim pesimizmom – a i neskrivenom zlobom prema predstavnicima domaće političke kaste i globalnog kapitala – ovog puta bih ja više da pitam, a ti da odgovaraš svojim jednopasusnim stilom, kao David Albahari, samo što je on dosadan, a ti nisi.

Odmah da te pitam, kako si?

Mora da se osećaš sjajno jer je Premijer rekao da smo toliko daleko od bankrota da nam je i malo neprijatno. Inače, nije ništa nenormalno da jedan šef države ili vlade poruči svom narodu kako neće bankrotirati. Angela Merkel to radi jednom nedeljno, uključi se uživo u ZDF iz svoje kuhinje gde švapski revnosno već peče božićne kolačiće, voditelj joj postavi samo jedno pitanje: „Gospođo kancelarka, jesmo li blizu bankrota?“, a ona kaže: „Ma kakvi, daleko smo“ i tu se minijatura završava. Šta ima normalnije nego obavestiti pučanstvo da neće biti bankrota i ko bi sada uopšte mogao i da pomisli da nepostojeći privredni rast, skok cena i nezaposlenosti, pad plata i penzija i divljanje javnog duga znače nešto loše za Srbiju kad Premijer lakonski kaže da neće biti bankrota? Predlažem da malo proširi vidike, i sledeći put kaže kako neće biti rata, kiše meteora niti invazije vanzemaljaca.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]freska prikazuje vanzemaljce nad Srbijom u potrazi za recepturom Vinjaka[/typography]

Gručo nedelja 18:44

Dragi moj Oksaro,

Ljudski je i potpuno razumljivo što je Ariel rešio da se odmori. Imao sam svojevremeno legendarnog majstora Temelka, vodoinstalatera poreklom iz Prilepa, postojbine Prilepske Braće čije melodije samom svojom pojavom prolepšavaju prostorije i žene, dobro, iz Prilepa je i Marko Kraljević, ali u poređenju sa Ejupom i Jašarom on je go kurac i nije nikada otpevao „Moj bagreme beli“. E, taj Temelko – čokalija i bugaraš doduše ali fin čovek – svoj život posvetio je govnima. Neko bi mogao da kaže: pa dobro, jebemumater, bilo je toliko finih zanimanja, recimo, mogao je da bude advokat, lekar, da lepi deklaracije ili da bude promoterka jegera i pičke, zašto bi neko odabrao da mu posao bude siloviti prodor u cev sajlom kroz zapekli đuveč od prošlog petka? Tako bi mogao da kaže i da otpiše Temelka kao govnara koji se bavi stvarima koje čovek inače ne treba da pipa jer ih se gadi, bez obzira na to što ih celog života drži u sebi, konkretno u debelom crevu; za takve, Temelko – bez obzira znaju li ga ili ne – nije čovek sa kojim se rukuješ niti se pozdravljaš na ulici, jer jbg, blamčuga. Tako su mi ga predstavili kad su mi ga preporučili, tako sam i ja (budala) mislio dok ga nisam upoznao: na vrata mi je došao gospodin namirisan nenametljivom kolonjskom vodom i savršeno čistih ruku, skoro pa Dragan Nikolić, samo što nećeš videti Gagu kako vadi klupko od stidnih dlaka iz šolje. Obavi čovek posao profesionalno, odbi rakiju, nije čak ni prokomentarisao moju debelu cimerku kojoj su iz podmuklih pobuda na prevaru navukli helanke (nije bilo čak ni pitanje: „Prkiš ti ovo, a?“ mada sam imao spreman odgovor). Kakav kontrast, ko bi rekao! E tako ti je to kod nas: svako ko se dohvati da sredi malo septičku jamu u kojoj živimo, da sredi malo ovu Augijevu štalu, odmah postaje govnar i nije za društvo. Kad se kod nas barata sa govnima, tj. kad se odvodi zapuše do nepodnošljivosti tako da cveće vene, a obrve se kovrdžaju, postoje samo sledeće solucije:

A) To nije tačno, govneta uopšte nema, ništa ne smrdi.

B) Smrdi malo al izdrži se, nego da smo mi živi i zdravi.

C) To nije govno, TO SU LJUBIČICE, TO MIRIŠE MAJKU TI JEBEM.

Kao što vidiš, Temelko ne dolazi u obzir, jer ako Temelko dolazi u obzir, to znači da problema ima, a ako problema ima, on mora da se reši. Rešenje problema se plaća, a „plaćanje“ je čarobna reč na koju se proizvoljnom Živadinu naježi koža, tako da je Temelko isključen kao rešenje a umesto njega uleću A, B i C. Ovo je zemlja sirotinje u svakom smislu, ovde se izbegava plaćanje ne samo novcem nego i elementarnim poštovanjem civilizacijskih normi. I kad se podvuče crta, ispostavlja se da je Temelko u odnosu na ono čime se bavi higijenski savršeno ispravan i čist – baš zato što se time bavi i zna sa čime ima posla, ali ne samo to: on svojim radom doprinosi da makar malim delom svet bude čistiji. Kao što vidiš iz ove male parabole, Akiju – koji je hteo da razgrne sranje koje je opasno počelo da kandi za račun ljudi kojima ono miriše – nema se šta zameriti, on je prosto uzeo svoj zasluženi odmor. I majstori imaju dušu.

Inače, hvala na pitanju, dobro sam, što i vama želimo, a pored blagostanja kojim nas milosrdna ruka premijera milog Saše obasipa toliko da mu je neprijatno iako nismo zaslužili pa je i nama neprijatno, imam i debelog razloga: POČO MI GODIŠNJI ODMOR. Kao i svaki svesni građanin ove zemlje, odlučio sam da dam svoj doprinos razvoju domaćeg turizma i da uzmem vaučer ne bih li ga utrošio pomažući Otadžbinu. Otišao sam, raspitao se, daju pet hiljada, odbiješ od para za smeštaj pa eto dva boksa cigara i dva pruta čajne. „Dobro“, natočiću ulje iz trafoa u golf šta kurac, prvi vlasnik mi se kune da je na njega preterao porodicu, dnevnu sobu i temelj od kuće iz Doboja, sve lepo ukalkulisao i preračunao, podneo zahtev – i ispostavilo se da Crna Gora nije u Srbiji! Mogu ti reći, dragi moj Okse, da sam u trenutku bio šokiran! Kako se to desilo?! Zašto nisu javili na televiziji?! Dobro, kažem, nema veze, kažu da je Makarska lepša i da se strankinje praskaju pravo, jbg nema se za Dubrovnik, daćete mi za Makarsku, ili gde god je slobodno do Karlobaga. Pogleda me ona žena nekako čudno, poćuta malo pa reče: „To nije moguće, ali možete recimo na Srebrno Jezero! Ili u Đavolju Varoš!“ Da ne dužim, ništa se specijalno nije desilo: malo smo se raspravljali, malo sam joj ulubio čelo heftalicom ali ništa strašno dva šava samo, da bih na kraju saznao da nijedno od mesta koja me interesuju nisu kod nas! Dragi Okse, znam da si – kao i ja – pošteni građanin ove naše lepe zemlje, bisera Jadrana, i da svom snagom i svim srcem podržavaš našeg premijera. Znam da i ti veruješ da našom mediteranskom državom rukovodi čovek kome je istina u srcu i koji je sva svoja obećanja ispunio. Znam da i ti znaš za onu priču iz njegovog detinjstva kad je posekao šljivu pa naišao Maks Veber i pitao ga: „Ko iseče ovo, greote!“ a on rekao: „Ne umem da lažem, ja sam!“ Okse – znam da je grešno i pomisliti – ali govori li nama mili Saša punu istinu? Sećaš li se kad je obećao gde će biti srpske granice? Postoje samo dve mogućnosti: ili me šalterska službenica laže – ili je to mili Saša. Ako je to mili Saša – ovo sad samo pričamo onako, hipotetički! – to bi značilo da ako on obeća A, ispašće B. E sad, budući da bankrot o kome si ti govorio nije ni blizu kao što je Saša lepo rekao i jasno obrazložio rečima „nema bre bankrota nego sve lažu!“, to bi onda značilo da su i srpske granice drugačije nego što mi ih šalteruša predstavlja! To me dovodi do sledećeg zaključka, dragi moj Okse: PREMIJERU RADE O GLAVI! To je očigledno zavera velikog formata! Infiltrirali su se svuda! I na šaltere! Sigurno i očitavaju struju! Rade kao avon dame! Je li slučajno, pitam ja tebe Okse, da vest o sigurnom bankrotu donese globalistički i konzervativni Gardijan? Pa se koji dan kasnije otkrije pakleni plan Britanaca da premijera ponize na teritoriji njegove rođene zemlje?! Znam, dobri moj Okse, i tebi je prva misao posle svega ovoga bila: JAOOOO, ŠTA NAM RADE! Ali dok je nas, prijatelju, svesnih građana ove zemlje maslina okupanih suncem, nas koji ne verujemo belosvetskim lažima nego čoveku koji samo istinu govori, mogu da najavljuju bankrot dokle hoće, mi znamo da nam je svakog dana sve bolje i zato ne treba da nas interesuje ništa što nam kažu! Mi idemo svojim putem a svet svojim; špijuni i ubačeni elementi mogu da rovare koliko hoće, ja ću svoj vaučer iskoristiti u Budvi, a planiram da posetim i Cetinje, taj mondenski gradić đe su srpske sve svetinje. Kažu, zapevaš neku našu pesmu, ono „Đurišiću mlad majore“ i gostoprimljivi Cetinjani počnu da te grle na ulici od sreće.

Srpskim pozdravom te cjeliva

Gručo.

Ox nedelja 19:21

Zahvaljujem, ali pitam dalje: misliš li da je ljuta sirotinja – svi oni „nesnađeni u tranziciji“ i kvalifikovani za dečiji dodatak od moćnih tri hiljade dinara – sada presrećna jer je ministar Vulin sa svojim nevidljivim prijateljem Perom najavio da će taj dodatak biti ukinut ako deca beže iz škole? To je primer odgovorne socijalne politike i neće država bacati cela tri soma dinara takoreći u bunar na nekog švrćana koji ne uči revnosno Venov dijagram, mitozu, mejozu i poprečni presek vodokotlića iz OTO. Predlažem da Vulin i njegov nevidljivi prijatelj Pera ne stanu tu, već da izgrade čitav sistem bodovanja. Recimo švrćan koji zna rušljoribe, ali je bežao kada su se predavale košljoribe, može dobiti pola dečijeg dodatka. Ako zna ono ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će onda dobija 200 dinara ekstra, što mu opet može biti oduzeto ako ne pročita Tihi Don.

Šta ti, kao pedagoški radnik, kažeš na to?

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]da sam srećan ne bih pio[/typography]

Gručo nedelja 22:34

Moram da primetim nešto, Okse: imaš izvesnu dozu malicioznosti kada govoriš o uspesima naše vlade, možda grešim, ali tako mi se čini. Nije da ti sad nešto prebacujem, ali nije lepo da se tako nešto priča, ti si moj ortak, ali kreneš li krivudavom autostradom pakla i stradanja, za tvoje dobro ću se obratiti drugovima u stranci da te izvedemo na pravi put, a samo ti znaš koliko ti je rata ostalo za stan i šta je državni posao. Ali dobro, nisu svima legle ove mere štednje koje naša vlada tako uspešno sprovodi: recimo, ti govoriš o Vulinu kao da je on neki trošadžija, a ne kapiraš da je on prvi vidljivi rezultat mera štednje! Ministar Vulin, kao praktičan čovek, prepoznao je potrebu da svoju baroknu ličnost rascepi na više delova kako bi kvalitetnije ispoljio svoju svestranost i to mu je savršeno uspelo, prosto, čovek više nije ministar nego ministarstvo. Ako i ima mesta za pošalice, to treba da bude neke lagane, o različitim ličnostima u njegovoj glavi, znači situacija kao u „Prijateljima“: jedan ume da kuva, jedan je sportista, trećem smrde noge al je dobar čovek, četvrti je poslovni čovek, peti opušteni bradonja, šesti je trudna žena i tako dalje, i sve tako upadaju u komične situacije ali se sve lepo završi pa pevaju i smeju se. Dakle, čovek je živi primer i treba svi da se povedemo za njim, a naročito deca koja na vreme treba da usvoje prave vrednosti i da se rascepe na više ličnosti. Dakle, jedan da bije profesora, drugi da kupi diplomu, treći da drka na Putina, četvrti da sklapa radapcigere u Minhenu, peti da rađa, šesti da brani i tako dalje. Na taj način, rađalo bi se manje dece, pa bi se izdvajalo i manje sredstava za dečiji dodatak. Zamisli to: deset ljudi živi od jednog dečijeg dodatka! Hraniš jednog, raste deset! To je ona čuvena misao: „Što više sira, više rupa, što više rupa, manje sira“ iz kalvinističke Švajcarske, kojoj i mi težimo iako nije u EU ali ko da jeste, sve je to isti kurac.

I zato, dragi moj Okse, oprezno sa rečima, ono što tebi izgleda nelogično možda nije ni najmanje tako.

Pozdravlja te Gručo.

Ox ponedeljak 15:48

Maliciozan sam, nego kako, zloćudan kao rak testisa. Hajmo zato na vedrije teme: Sinan šmrče kokain! Ti si otperjao u Budvu – mada možda si u Čanju ili Sutomoru pa lažeš da si u Budvi – ali i tamo možeš da ukradeš ono govno od Informera (to ima i crnogorsku varijantu) pa da čitaš sablažnjavanje čestitih Srba nad činjenicom da najveći sin srpske estrade, eto, ponekad voli da se opravi uz malo čudotvornog praška koji pretpostavljam u skladu sa svojim renomeom nabavlja nesečen. Oh, uzdišu Srbi skidajući u znak zaprepašćenošći svoje polucilindre, damice belim rukavicama brišu suze prekornice, pa zar jedan umetnik da se drogira, zar i toga ima pod kapom nebeskom? „Pa to je strašno, gde mi to živimo i kakva je ovo zemlja“, poverava se jedna komšinica drugoj dok ispijaju čaj uz kolačiće sa cimetom, „a baš sam evo mislila da napredujemo i da je sve u najboljem redu.“

Ne, sad ozbiljno – ko god čita one govnjoide što će do detalja ispitati šta Sinan radi u slobodno vreme naprosto nema nikakva prava da se sablažnjava. Ti si, čitaoče Informera, govno što sa 20 dinara dnevno podržavaš govna, Sinan je car, kralj i prvak u skoku u dalj. Ali malograđanština mora nečim da se zanima, prvo je Vilijams duvao pred utakmice sa Partizanom (Tepića bi driblao sve i da je na teren izašao sa iglom u veni), strašno, strašno, a sad još i Sinan. Ne moraš biti liberalan kao ja (što bi rekao Varufakis, libertarni komunista) i smatrati da je kokain do jaja i da ga treba prodavati na svakom kiosku, ali ne moraš ni biti malograđansko govedo i gurati nosinu u stvari koje nisu od baš nikakvog javnog značaja. A da pri tome verovatno ni dva minuta nisi posvetio prethodnim dvema temama o kojima smo u ovoj prepisci debatovali, a koje su od vanrednog javnog značaja.

Znam, Gručane, da ti već sunčaš potrbušinu na nekoj šljunkovitoj plaži svijetle Crne Gore i odmeravaš okruglaste Nemice što vole onu tangu kao pertla. I znam da mi nećeš odgovoriti više ove nedelje, ali morao sam ovo da napišem zbog sebe, kokaina i Sinana.