Groucho, ponedeljak 17:30
Dragi moj Oksaro
Čudni su putevi Gospodnji, čudni kao crvenokosa devojka u starkama što studira istoriju umetnosti i pije zaječarsko na platou: na prvi pogled čini ti se tajanstvena i neobična, ima šta da ponudi štošta osim sise koju nema, učiniš napore da je upoznaš i privedeš k poznaniju prava, kad ono – posle prcanja ili dva – vidiš jasno bulju prekrivenu strijama, njenu želju u očima da ti rodi sedamnaestoro dece šest muško dva žensko i da ostavljate kupus do kraja života. Banalno, Oksaro, banalno, kao i sve što nas okružuje: možda zvučim kao mizantropčina ona najgora, ali imam tako malo vere u ono što ljudi vide kao uzvišeno (ili barem takvim žele da ga vide). Sve te naše svečanosti i poleti rezultat su ljudske potrebe za čudom, potrebe tako primarne kao što je potreba za vodom, hranom i pičkom, potrebe uvijene u šljašteći ukrasni papir monumentalnih pojavnosti. Mogućnost čuda je temelj nade. Ovih dana namestilo se tako lepo: oluja je prohujala sa vihorom, a za njom je došlo svijetsko prvijenstvo u vodometu, kojom prigodom su srpski vaterpolisti postali prvaci sveta, a srebrnu medalju ponele su komšije/susjedi. Kako ti se čini ova priča, Oksaro? Apsolutna dominacija u vaterpolu par dana nakon proslave apsolutne dominacije u ratu, je li to adekvatna nadoknada za pad Krajine? Hoće li se opet rasplamsati ognjišta, nejač i čeljad hoće li biti osvećena? Je li sport adekvatna zamena za ratove? I je li sport mirnodopski rat?
Pozdravlja te Gručo
Ox, ponedeljak 18:03
Ne znam, Gručane, koliko je čudno da se u finalu svetskog prvenstva u ubacivanju napuhane sfere kroz oborena vrata što plutaju na vodi sastanu baš dve najbolje ekipe, pogotovo što se tom viteškom veštinom u bazenu predano bave tri, četiri balkanske i još tri zemlje u svetu. Takođe ne znam koliko je čudno da u tom finalu prilično jača ekipa pobedi – istina, 11:4 jeste rezultat zgodan za pošalice, te delfini udavili barakude, te nisu barakude nego girice, te jebemo vas ko da nismo rod, te otkad ste se pokatoličili ne znate ni da plivate xexe. No ispod pomalo infantilnog, ali u suštini bezazlenog radovanja što su naši bolji od njiovih, vidim oči zacakljene od pravedničkih suza koje govore samo jedno: e sad smo vam jebali mater u pičku ustašku, pa slavite sad Oluju. Blesavo je to, dragi Gručane, kako oni koji se pozivaju na Božiju pravdu zamišljaju tog svog čiku Boga kao velikog dokoličara koji prvo – svojim čudnim putevima – dozvoli pokolj i etničko čišćenje Krajine e samo da bi dve decenije kasnije režirao prigodan revanš u kojem će mladići u smešnim kapicama jedne boje razguziti mladiće u smešnim kapicama druge boje. Baš je vrag taj Bog, takoreći šarlatan.
Odgovor na tvoje pitanje je da ako sport baš i nije zamena za rat, a ono makar jeste katalizator sličnih emocija kod većine primeraka ljudske vrste. Kao što u ratu retko kad bude reč o vojnički najefikasnijem putu od tačke A do tačke B, tako je i kod navijanja malo kad samo reč o uživanju u činjenici da tvoja ekipa igra bolje od neke koja nije tvoja. Jebeš ti i rat i sport ako se mi njima nismo temeljno usrali u život, ubili, zaklali, da Hrvat/Šiptar ne postoji, ako nije nož, žica i Srebrenica, ako Srbi nisu na vrbama i tako dalje i tome slično. Najsmešnije je što su oni nabildovani momci – najbolji vaterpolisti sveta – toliko izvan tog sranja da bi takozvanim navijačima moralo da bude malo neprijatno. Ti vaterpolisti po tim sveckim ligama, regionalnim kurcima i prvenstvima sreću hrvatske kolege češće nego rođene majke i nekad pobede, nekad izgube, i šta sad. Za njih nijedna utakmica nije the final countdown, u njihovim ušima ne zvone baje male knindže i tompsoni. Kako bi lekovito bilo da to uvide i ovi što sportsku pobedu slave kao ratnu i time sami rado uskaču u koš pun idiota gdje ih dočekuju susjedi što su pompoznim mimohodom slavili etničko čišćenje kao najsvjetliju ratnu pobjedu.
Nego jesi čitao na Blicu, kažu da se priprema, pazi sad, „montažni grad“ za 400.000 potražilaca azila negde na jugu Srbije. Onda su pozvali neke dežurne političare da upozore da to ne može tako, jer bi to bio problem bezbednosni em finansijski. Misliš li da u Blicu rade idioti ili samo govna? I zašto za sagovornike biraju sebi slične?
Groucho, utorak 18:16
Dragi moj Okse,
Sećaš li se kad je vaktile Blic bio ugledna novina? Ni ja, to je bilo ihaha, još u ono vreme, a tad je bilo dovoljno da budeš protiv Slobodana Heroja i odma ti prišiju etiketu da si normalan. Dakako, za to se fasovalo nežno milovanje preko bubrega, i to ne ovim pederskim pendrecima koji se zovu palica za suzbijanje žive sile, nego brate bila slobodanka od metar, pa to kad oplete po grbini, usta sama pevaju Vidovdan i traže carstvo Dušanovo. Danas kada smo odrasli ljudi, fala kurcu, znamo da nije dovoljno biti samo protiv zla, nego i pogurati u smeru dobra, inače dolazi do šizofrenih situacija. Npr: „Govno nije zdravo! Nemojte jesti govno! Jer nije zdravo! Jer je govno! A ono nije zdravo! Jer izlazi iz dupeta!“, „Sve reko čovek tačno, bravo, bravo, istako štetnost govneta!“, „Svi treba da budemo ko jedan protiv jedenja govneta!“, „NIKOLIĆU, DAJ ORDEN PRAVOM ČOVEKU JEDAMA U ŽIVOTIĆU!“ i Toma, kućeštaće, odlikuje, ispravan čovek, treba podržati stav antijedenja govneta. Dakle, u nedostatku moralnog kompasa i jasnih vrednosti, dobro je sve ono što nije zlo, pa makar ne bilo ni jedno ni drugo, nego nešto između, bljutavo i nepotrebno od čega ljudima bude neprijatno, kao recimo „Legende“ (i to konkretno kad onog Ivana pevača pogodi pesma pa krene da se loži). Tako je svaki dan kad Srbin/Hrvat ne prebije Hrvata/Srbina preljep dan, ko ono kad je Lenjin blago prekoreo decu da ne galame pod prozorom. A mogao je sve da ih postrelja.
Blic, koji misli da njegov ugled treba do kraja univerzuma da se drži na lovorikama borbe protiv Cobeta, postao je jedno abnormalno sranje od novine puno poluinformacija, laži i senzacionalizma; čak i kad par posvećenih novinara (kojih ima) donesu priče koje bi javnost trebalo da zna (a što je osnovni zadatak medija), glodar ih uzme pod svoje i prigodno ih debilizuje u cilju pravljenja kratko- i srednjoročnog hajpa eda bi se krezuba masa pujdala na ono što se kaže i što prodaje novine. I sad, čovek da pomisli da je to naš izum i ko poslednji izađe da ugasi svetlo i tako to, a onda se setiš da je vlasnik Blica grupacija Axel Jerry Springer, te da je tako Blicu rođeni brat Bild, najveće govno od novine u univerzumu koje u disciplini pljuvanja po random osobi eventualno mogu da prejebu The Sun i Daily Mail. Hoću da kažem: ovo što je Blic postao nije nikakav endem, nego je deo šireg evropskog trenda tabloidizacije i debilizacije novina. Jbg, repromaterijal je skup, neobrijane i smrdljive spodobe koje za sebe kažu da su vegani ječe za amazonskim prašumama, doba je interneta, novine niko i ne čita, jbg brate, treba na svaki način očuvati mašineriju. Uostalom, Newsweek je elegantno prešao na online izdanje kad je video dokle je došlo, a Huffington Post je prilično respektabilna novina. Nego, krčka se ovih dana da će Švabo da uvodi vize, i to tradicionalno produhovljena bavarska hrišćanska desnica? Hoće li opet – Bože zdravlja – vreme berićeta kada se mesto u redu pred austrijskom ambasadom prodavalo za 20 židova?
Poozdravlja te Gručo
Ox, utorak 22:20
Ne znam ti ja ništa o slavnim godinama Blica, kacmo ono rušili Slobu svršavao sam osnovnu, sećam se jedino da su moji kupovali Našu krmaču i Bre, a meni bilo smešno to. Ali nije poenta u Blicu, nego u vesti. Matrica je nenadjebiva: izmisliš opasnost (pretnja regionalnoj stabilnosti/neposredni bankrot/napad IS) kako bi političari mogli da je junački demantuju i stanu na branik svoje prćije. Ovo sa MONTAŽNIM gradom lep te jebo je najveća izmišljotina u istoriji novinarstva, zamisli ti samo montažni grad za 400.000 ljudi, to je veće od Niša i Novog Sada, pa još zamisli da je zla EU smislila da to bude baš u Srbiji, pa ako si uspeo u to da poveruješ onda ti nije teško ni da poveruješ u spasioca Vulina koji revolucionarno levičarski stupa pred briselske tehnokrate i kaže: Srbija nije konc. logor, no pasaran, bratijo! Tako lobotomiran lažnim vestima i lažnim moralistima sigurno si onda već zaboravio da je taj isti antifašista Vulin uveo prinudni rad socijalnim slučajevima i oće dukine dečiji dodatak za švrćane koja beže sa OTO i muzičkog.
Što se tvog pitanja tiče, ma jok, kakve vize. Od toga nema ama baš ništa osim praznih pretnji, koje se za Rome ovdašnje možda baš i ne ispostave kao prazne, eno gde tastatura mudroseri već optužuju prljave cigane što nas ovako divne brukaju po svetu, idu tamo i traže neke kurčeve azile, a vidi kako im je dobro kod nas! Mada, ako Vulin nastavi da smatra i „levičari“, možda uskoro budu vadili građane tamnije kože iz autobusa da nas ne blamiraju tamo. Doduše, ne bi bilo zgodno ni za tu EU da uzme balkanskim gologuzanima bezvizna putovanja – jedino što im je konkretno dala (dala je ona i milijarde neke, nije da nije, ali ništa od toga ja nisam video), posebno u vremena rastuće rusofilije koja nema baš nijedno racionalno obrazloženje, samo ono: Putin reko njet, evo ti kurac Merkelova. Tako da ne brini, u dogledno vreme ćeš moći i na Crveni trg i na Aleksanderplac bez vize i čekanja pred ambasadom, mada, realno, koj ćeš kurac tamo, a i odakle ti pare.
Zdravo mi ostaj do sledeće prepiske.