Preporuka: The Drop (2014)

Da, poslednji film velikog gospodina Džejmsa Gandolfinija. Kad su prikazali prvu scenu u ovom filmu baš sam se skenjao kad sam video koliko je omatorio tu i jebiga eto nema ga više. Mogao je Bog uzeti ovog Ešton Kučera da ne davi više svojom idiotskom facom i glumom. O Džejmsu zaista ne vredi mnogo pričati, upoznati ste verovatno svi sa njegovim radom, tako da samo jedan veliki rispekt i neka mu je, onakvom teškom, laka crna zemlja. U filmu takođe glumi Tom Hardi, po meni velika faca jer u skoro svim njegovim filmovima glumi nekog fajtera, nekog zajebanog lika (Bane – Batman, Bronson – Charles Bronson, Tommy – Warrior, ima ga u filmu Inception, u nekoj romantičnom krimiću This Means War i mnogim drugima) a ovde je odigrao nešto sasvim drugačije i pokazao da mu nije džabe ukazano poverenje i da je opravdao sve do sad. Zato se manite novogodišnjih filmova sa Dženifer Aniston, sina Dragana, i 12tog dela Montevidea, nego idite/skinite i pogledajte ovo jer s obzirom na to kolika su govna od filmova izlazila tokom cele prošle godine ovo je stvarno nešto vredno.

Kada sam pročitao ko glumi, odma mi je ta priča zvučala odlično ali očekivao sam film u kome Gandolfini diriguje šta treba da se radi a Hardi ide redom i lomi noge, ruke i vratove ne objašnjavajući zašto. Ali ponoviću, baš zato mi je Hardi još jači sad, jer ovde glumi dijametralno suprotnog lika od onoga što mu je obično uloga. Radnja filma se odigrava u kafiću „Rođak Marv“. Marv (Gandolfini) drži kafić u Bruklinu (odma plus za lokaciju) zajedno sa svojim rođakom Bobom (Hardi), a taj kafić predstavlja, kako oni kažu „the drop place“, odnosno mesto gde gangsteri i oni koji drže grad ostavljaju svoj „pošteno“ zarađeni novac i u kojem se kasnije vrši preuzimanje i razmena. Opet jaka stvar u filmu, likovi koji dolaze po te pare i koji vode taj deo priče su jebeni Čečeni. Nemilosrdni ludaci koji dolaze u treš kombijima i luksuznim eskaladama, zabijaju šrafcigere u noge, prete, gepeke leševima i kamatare.

Još jedan veliki plus ovog filma je to što se 90% filma odigrava u tom baru. Nema nepotrebnih izleta po ulicama, rafala, prevrtanja kolima i svih ostalih kliše gluposti. Bob Saginovski (Hardi), iako je vlasnik kafića on je ujedno i konobar tu. To je ona klasična priča, naizgled običan konobar koji sve vidi, sve zna ali koji ne priča puno jer ne želi ali i ne sme. Marv je klasičan lik koji je jedno vreme bio u poslu, povukao se iz nekog razloga, sada je i dalje željan para a nemilice radi to što radi – služi jačima opet ima neki taj autoritet.

Priča se zakuvava otprilike u isto vreme u dve situacije – kad jedno veče dvojica pod maskama upadnu u bar sa sačmarama i uzmu novac koji su trebali da pokupe Čečeni, i kad Bob pronađe malog isprebijanog pit bula u kanti za smeće u dvorištu neke ribe. E sad jebiga, Čečeni traže svoje pare, a što se tiče psa, ispostavlja se da je riba u čijem je dvorištu pas nađen, zapravo devojka lokalnog nasilnika i ubice Erika Didsa (Matthias Schoenaerst) koji je i vlasnik malog psa. Tu Bob upada u makaze. Ali zanimljivo, ceo film čovek igra mirnog konobara koji glanca čaše, govori malo i radi taman koliko treba. Čini mi se da sa njegove strane nema nijedna situacija u kojoj je povisio ton, i kao da ceo film čekaš da u jednom trenutku prezupči i izvuče neku poluatomatsku ispod šanka i počasti goste dugim rafalom umesto kratkim pićem. Ipak, kroz par scena u filmu ti ukazuju da on nije baš bezopasan što će se kasnije i ispostaviti, ali opet tako odmereno i odlično da te natera da sledeći put kad budeš bio crno točeno ostaviš konobaru dobar bakšiš bez obzira koliko bude ljubazan prema tebi. Kao i u većini krimi drama, policije ima, doduše samo jedan detektiv (Džon Ortiz) koji njuška nešto tu okolo, ali nisu ga upleli u priču dovoljno da prekinu bilo šta, pojavljuje se par puta, skroz realno za takva mesta.

Film ima fenomenalan dijalog, odlično prikazanu priču na takvom jednom prljavom mestu sa zajebanim glavama. Nasilja nema nešto preterano, a i kada ga bude to su kratke scene u kojima ti tačno pokažu da se ne zajebavaju i da su skroz ozbiljni u svojim namerama. Postoji i taj neki “romantični” deo, između Boba i te Nađe, mada ti momenti i nisu baš romantični jer nema ljubljenja, plakanja niti nekih srceparajućih scena. Znači lagano da ga pustiš predveče i pogledaš uz par piva. Radnja ne umara, film drži pažnju taman koliko treba da te ne optereti pa da ne trepćeš, a neće te ni smoriti pa da se predomisliš i prebaciš na Pinkove zvezdice i gledaš kako roditelji plaču dok deca pevaju. Scene nisu predvidive, lično nisam znao u kom će pravcu film da ode a opet nisu zakomplikovali priču tako da moraš da ga gledaš 3 puta da bi shvatio ko je tu kome šta uradio. Početak je lagan i naracijom te polako upoznaju sa situacijom, dok je kraj filma opet zajeban na svoj način i sasvim primeren za mesto i vreme u kom su se našli.

Da podvučemo, jako dobar film, glumci su momački odradili svoj posao, niko nije razočarao ni najmanje. Likove koji su režirali film ne znam jer me boli kurac da ih pamtim zato što nisam toliko u toj priči, ali eto, uglavnom odličan posao i šta god da sere Imdb i kako god da ga ocene, pogledaj jebiga.