Preporuka: The Knick
Kokain, krv, neuspeli abortusi, ispala creva, alkohol, kurve, heroin, zelenaši, šibanje govnjavim motkama crnja po lobanji, klasno tlačenje, sujeta, goveda, sujetna goveda, ljudi bogovi, ljudi mravi, ljudi žene, slabosti, frustracije, smrt, kasapljenje svinja, tretiranje žena i manjina poput govana… Ne, nije u pitanju krajiško veče u Borči, već serija o začecima moderne medicine.
Za razliku od gledanja Bosiljčića koji se snebiva ko frigidna šiparica svaki put kada opsuje u seriji (te posle snimanja riba jezik četkom za govna), evo prilike da pogledate pravu seriju o medicini, zasnovanu na istinitim pričama i događajima s početka 20. veka – the KNICK.
Radnja je smeštena u bolnicu Knickerbocker u Njujorku, tačnije u sam Harlem i prati lik Džona Takera (zasnovan na doktoru Viljemu Hastedu) i njegovim naporima da unapredi tadašnju hirurgiju.
Klajv Oven, koji tumači Takera i Stiven Sodeberg, ne samo da su doneli u život jedan mučan period začetka moderne medicine, nego su ga neumivenog od porođajnih muka stavili na platno, a tome svemu pritom dodali neophodnu količinu muda i no bullshit pristup.
Doktor Taker je talentovani hirurg, ne neki prepucani genije, kao mrtvi lažni Haus koji sve zna ili kao oni prenaduvani forenzičari koji su toliko jebeno pametni da bi mogli da osvoje sav keš na Milioneru, a ipak robuju za siću po nekim podrumima i mračnim labaratorijama srčući sač koji curi iz guzica gnjilih leševa.
Mnogo napornog rada, kokaina, opijuma i neuspelih pokušaja stoji iza Takera. On je vešt, pronicljiv, istrajan. Nije recimo bilo lako po prvi put izvršiti transplantaciju krvi. Nije se znalo ništa o krvnim grupama, niti o danas sasvim standardnim procedurama, nije postojalo ni osnovne opreme neophodne za neke od danas osnovnih hiruških zahvata. Svuda je minorna greška vodila do smrtnog ishoda i nije bilo lako činiti korake u tom proboju moderne hirurgije ka najosnovijim stvarima.
Kokain je tada bio legalan lek, a Taker je naravno bio navučen na opijum i na njega. Još na početku serije ga srećete svog izbodenog (na kraju mu je jedino preostalo mesto za šibanje bilo na samoj kiti). U želji da ga skinu s koksa, Takera leče heroinom, što je tada bila legitimna procedura, pa vi vidite o kakvim se vremenima radi (mada se mnogi ne bi danas požalili na ovaj tretman tadašnje zvanične medicine).
Serija je nagrađivana, ali to je nebitno, papci koji daju nagrade često nisu objektivni. Početak prve epizode je pomalo spor za moj ukus, ali nikako dosadan. Već od narednih epizoda kreće akcija bez poštede, sa dosta sasvim vernih prikaza, tako da – ko nije klao svinju nekad, može da premotava.
Serija nije politički korektna, već prikazuje politički nekorektno vreme i sve ono što se u njemu tada svakodnevno dešavalo, ali je ipak nemojte gledati s frustriranim osobama, manjinama i „feministkinjama“ (zapravno nemojte ništa raditi s njima).
Likova je dosta, karakterizacija istih dobra, a paralelnih radnji ne manjka, te se ne vrti sve samo oko jednog čoveka. Za sada je tu desetak epizoda, dovoljno da u ovo doba Turaka i Indijaca, kao i besomučnih repriza zadovoljite svoje potrebe za kvalitetnim sranjem s tv-a.
Pičaka i seksa ima, ako neko od čudaka drka na to (lično, previše su lepe i slatke da bi ih i sam promatrao u tom kontekstu), akcije ne manjka, humora (u neku ruku) takođe.
Skinite, opičite epizodu ili dve, nećete biti razočarani, čak iako ste samo ljubitelj droga, a ne i medicine ili istorije. Možda ih eventualno treba napljuvati zbog toga što nisu pominjali Pupinov doprinos razvoju rentgena (u epizodi kad nabave taj aprat), koji je skrativši vreme izlaganja više od 12 puta i omogućio da se neko ne ozrači ko majmunčina, te da se uređaj uopšte i koristi, ali dobro, razvoj tog uređaja i nije bilo u samom fokusu te epizode, već sasvim druge stvari, pa će im za sada biti oprošteno.
Preporučujem gledanje, bilo u strejt ili kojoj drugoj varijanti.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Najbolji medikament ikad.[/typography]
