Omiljene serije mogu da se porede sa najupečtljivijim ribama koje ti protutnje kroz život i učine ga manje govnjivim kad ti sent Piter odradi životni obračun. Brejking bed je recimo najveća životna propuštena prilika, realno super kul riba koja ti je u startu bila onako, pa si proveo dobar deo života varajući je s raznim ženskim marginama i poluproizvodima koji joj nisu do gležnjeva. BB je pametna, nenapadna, uvek tu za tebe riba kojoj si se posrao u usta, i koja na kraju otkriva to. Dok ležiš i u samrtnom ropcu konačno shvataš njen kvalitet kao najveći na svetu ona odlazi sa osmehom na licu jer se konačno rešila bede u životu. Gejm ov trounz je ona u koju ćeš večito biti zaljubljen i koju ćeš mrzeti jer i pored obostrane ljubavi neće biti tvoja. Nikad. Nije pametna kao BB al je prepička. Nije uvek tu za tebe kao BB al se jednom nasmeje i ti odeš peške od Vinterfela do Kraljeve luke da je vidiš. Onda te sjebe poput crvenog venčanja i ode, mada zauvek bude… tu negde, čisto da ti jebe mozak.
You win some, lose some, it’s all the same to me, jer jebiga takav je ćivot, kaže Lemi. Al život je takav i da se ona pojavi kad se najmanje nadaš. Intrigantna, zanimljiva, mistična, čak i dobre sise, a opet ti skuva savršenu krompir čorbu. True detective je zaista serija koja je pokazala da BB standardi nisu zauvek nedodorljivi u stratosferi. O seriji neću da palamudim, previše sam subjektivni seronja da bih napisao kritičko mišljenje, a koga zanima, o tome može da čita ovde i ovde.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Will you marry me?[/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]SAUNDTREK BATICE[/typography]
Dakle muzika u seriji. Pakao u najpozitivnijem smislu od prve do poslednje epizode. Močvara Lujzijane, noga na gasu, desna ruka na volanu, leva na prozoru, pljuga u ustima, pusta džada… ipak nije pusta. Stopira riba, i to dobra riba, ulazi u auto, parkiranje, farmerke na pola dupeta, zaštita je za Borisa Malagurskog, neće hiv na junaka, najbolji orgazam ikad, ne zanima me kako se zoveš, slobodno izađi iz auta, močvara Lujzijane, noga na gasu, desna ruka na volanu…
From the dusty mesa,
Her looming shadow grows,
Hidden in the branches of the poison creosote.
She twines her spines up slowly,
Towards the boiling sun,
And when I touched her skin,
My fingers ran with blood.
Epizoda 1
Iako je u prvoj epizodi prodefilovale note Boba Dilana, hajlajt su momci iz Teksasa, psihodelično garažni rok bend The Black Angel koji otprilike dočaravaju atmosferu iz prethodnog pasusa. Škripuće melodije i monoton ritam stvaraju osećaj orgazma koji traje ko Vojvodino izlaganje odbrane.
Epizoda 2
Gospođa Jennifer Vashti Bunyan skoro 45 godina svira i peva folk. Britanski folk. Dakle da se Silvana rodila u Njukaslu, to bi tako nekako zvučalo. Pesma kao logičan nastavak masnih Teksašana, samo je automobil zamenjen vozom, a ritam ostaje stondirana veverica koja lagano trčkara za lešnikom na kamenu za mlevenje brašna bez namere da ga uzme.
Epizoda 3
Jebeš južnjačku seriju bez kantrija, to mu dođe ko pljeska bez lukčine i urnebesa. Ne ide nikako da rednečki jebački akcenat Rasta Kole prođe bez setnog zvuka akustare dok tumbleweed jurca pustim predelima, tako da tu uleće bračni par Miler, gosn Stiven, od milošte zvan Badi i gospođa Julija.
Epizoda 4
4. epizoda je baš onako ka-bum, radnja opako počinje da teži katarzi, pa je i logično da muzička podloga bude vrhčanja. Tu su velika gospoda iz države grandža – Melvini, ist koust barabe Wu Tang Clan, zatim Bo Didli i kao šlag na torti Nik Kejv u malo drugačijem, ali i dalje neodoljivo jebačkom izdanju, sa bendom Grinderman.
Epizoda 5
Bend koji se zove Bosnian Rainbows mora da zvuči zanimljivo, još ako se zna da u njemu učestvuje ekipa iz benda Mars Volta, to mora biti prava stvar. I jeste, malo anahroni eksperimentalni rok zvuk sa uplivom pet i po hiljada raznih podpravaca i ribom na mestu glavnog vokala, fak jea.
Epizoda 6
Rasplet još ni na pomolu, pravo vreme da se ubaci klasika. Bah suncetijebem i Glen Guld kao jedan od njegovih najboljih interpretatora ikad. ĐE SI ŽUTI KRALJU OŠ BAROKA?
Epizoda 7
Black Rebel Motorcycle Club su do jaja bend. Al baš do jaja. Piče old skul garažni rok sa primesama psihodelije i… jebiga, ne mogu da svarim usnu harmoniku, al kao aj, mora malo kantri i ta seljačka seta i tuga da se dočara, mojne da se smarač. Blek, ćuti i slušaj.
Epizoda 8
O ovim ljudima čak i po netu ima jako malo materijala, i realno koga bole đoka kako se zove x feat y blabla z nešto, ali pesma The Angry River je savršeno finale, kulminacija i totalni svrš. Nema žanra, nije ni bitan, Rastovi brkovi su ostali na mestu, a Martijeva žena je i dalje pojebljiva.