Prijeporuka: Klub Borbe
Kako ste drugari? Ja nisam baš najbolje. Ubijaju me ove fluktuacije temperature, udara na depresiju. Srećom, slušao sam malo onu pesmu Fank iz Gornje čaršije – verzija koju pevaju izvesne veverice piskavim glasovima i to me je malo oraspoložilo. To, u kombinaciji sa lepršavim humorom statusa Čarobnjaka iz Nosa. E sad, pošto je ovo vreme varljivo, varljivo kao žensko srce, biću i ja varljiv hehe, znam da sam rekao u prošlom delu serijala (serijal koji je akumulirao čak 27 lajkova širom regiona) da ću obraditi jedan filmić sa Morganom Frimenom. Al’ u neverovatnom obrtu, da ne kažem spojler alert, odlučio sam se da obradim ovo remek- delo Dejvida Finčera i predstavim široj javnosti: Fight club, u mom slobodnom prevodu Klub borbe.
Rađen po istoimenom romanu Čaka Paladina, ovaj filmić me je naterao baš da se češkam po glavi u neverici kao ‘’čoveče, šta nam rade, ili bolje rečeno, šta mi sebi radimo a nismo toga svesni’’ i kako je baš ogromna ta zečja rupa zvana ljudska podsvest. Glavni lik je Džek, i on nikako ne može da spava i evo odma’ katarze, to jest poistovećenja jer mnogo nas ne može da spava ponekad. E sad, dok mi posegnemo za leksilijumom, Džek poseže za raznim grupama podrške, spojler alert, najraznovrsnije grupe podrške od sisatih muškarčina do žena koje žele poslednji put da osete slast muške mrsi pre odlaska u večna lovišta. I tu upoznaje Marlu, a Marla je ono baš, vamp-šik, Nataša Mrđa pre Nataše Mrđe – tip ribe, i eto nove katarze jer svi mi volimo nekad da ga stick in crazy, ali retki se usuđuju. I upoznaje još nekoga, totalno ludog i kul baju Tajlera Durdena, koji ga podučava raznim stvarima.
Glavna stvar koju Tajler nauči Džeka je da nas ljudi odozgo stalno jebu, da smo u suštini robovi i da ne smemo pratiti nikakva pravila. Osim nekolicine drugih pravila našeg Fajt klaba, tipa uvek se bijemo bosi, ili ne sme dvojica na jednoga ili ne smeš Džareda Leta štanglom u glavu isključivo pesnaje, ali znate koje je glavno pravilo, jel znate? NIKAKO NE SMEŠ PRIČATI O FAJT KLABU A TO ŠTO SE NA KRAJU FILMA OMASOVI POKRET PREPIŠI JEDNOSTAVNOM DIFUZIJOM SIROVE ENERGIJE I POTISNUTOG BESA.
I tako, dva sata se baš dosta makljaju i svršavaju ljudima u miso-supu, ima baš dosta scena koje će ti dignuti patku ako si u ranim dvadesetim, tipa ono kad se unesu čoveku u facu i kažu mu, spojler alert ‘’nemoj se jebati sa nama mi ti pravimo hranu i tako to’’ ili kad polije ruku kiselinom, ili kad se udara u glavu pred šefom i dobije plaćeno odsustvo, ili kad Marla kaže da ovako nije bila pojebana od zabavišta, baš puno tih scena koje će te raspametiti ako si pogledao Zeitgeist sedamnaest, imaš dvadeset godina, bubuljice i navijaš za West Ham jer si buntovnik. Voleo bi i ti, a? Malo da se pomakljaš sa drugarima, malo da rušiš zgrade, malo da ubacuješ porno scene u Sunđer Bob crtać, i onda te skembaju policajci, upucaju te, a pošto u Projektu Sakaćenje niko nema ime, do trenutka kada umre, Džek i Tajler ti tek tad spomenu ime – Dao je život za Projekat Sakaćenje, Sibin Grašić, slava mu.
A Džek i Tajler su ista osoba. Jebi ga. I Džek se upuca u obraz iz nekog razloga. Ja sam Zapatino potpuno odsustvo iznenađenja. Ok, šalim se, baš sam se bio iznenadio kad se tako ispostavi jer mi je baš bilo čudno da Tajlera nema u drugim scenama samostalno, ne, lažem, odmah sam znao, a nisam baš bistar.
Sada smo već došli do tačke kada ovaj serijal poprima ogromnu popularnost i ja počinjem da postavljam pitanja ovog tipa ‘’KOJI SLEDEĆI FILM BI STE ŽELELI DA PRIJEPORUČIMO’’.
