Prijeporuke: Kum I i II
Hej, vi… Vi, osobe! Kako provodite ove zimske dane? Bavite li se egzistencijalnim pitanjima tipa ‘’Zašto Novaku niko ne persira’’. Stvarno, čovek je mondenski a kad bi se pojavio na pijaci u Knjaževcu svi bi rekli ‘’NOLE KAKO IH TERAŠ DA GURAJU TANJIRE U GUZICE’’. Toliko treninga a nijedno ‘’vi’’ da se zasluži. Zašto je teško da se skandira ‘’Novače, super bi bilo kada bi ste smečovali ovu švajcarsku mušku kurvetinu’’. Nego, da se ne rasplinjemo. Da se izrazim u maniru kakvog Peje koji vodi Gold mjuzik šou i u pauzi između Jane i Bube Miranović izbaci rečenicu : ‘’Nastavljamo u istom ritmu!’’. I u ovom delu vam predstavljamo manje poznate, a odlične filmove, uz temeljnu analizu, naravno, lišeno svakavih spojlera.
Kum – dugme nije, a znate šta još nije? Italijan koji se bori protiv stereotipa koji ožiljavaju njihovu naciju, radi u fabrici osam sati pedeset godina i umre od čira na palcu, ne. Naravno da je lakši put da obučeš odelo od 10 k dolara i unosiš se ljudima u facu i postavljaš isto pitanje dva puta i umreš od što nisi imao vinjetu na naplatnoj rampi kao Soni Korleone, bogdamudušu prosti, mlad čovek imao ženu, dva deteta, švalerku, švalerka trudna a otac u bolnici isto se oporavlja od ranjavanja, spojler alert.
Pogađate, radi se o mafiji, temi koja u Holivudu nije baš toliko često obrađivana, rame uz rame sa pravima manjina i džinovskim robotima. Glavni lik je Majkl Korleone, čovek koji ima dva izbora, kao gorepomenuti radnik u fabrici, ili će da bude običan Gvido štrokavi, ili će da postane kriminalni sindikalni lord, pobije silne ljude, kao onog što ga masiraju i BAM BAM pravo u oko kroz naočare a skupi okviri, pa onog na stepenicama, pa onog u liftu, pa brata rođenog u čamcu, pa onog sa kurvom, čak i ženu rođenu ošamari što abortirala. Po konstrukciji prethodne rečenice možete pretpostaviti šta je odabrao.
Na mestu kriminalnog, sindikalnog… podzemnog, mafijaškog bos-lorda (počinjem da mislim da u konstruisanju ovih titula ima blage doze improvizacije) Mikele nasleđuje svog oca Vitu. A Vita je ostavio ogromne cipele koje treba popuniti, jedna moralna gromada koji je srušio predrasudu da ljudi sa govornom manom ne mogu daleko. I kroz ceo serijal Mikele će se upoređivati sa ocem, ‘’Ajao, konsiljere, šta bi papa uradio, ajao, boli me vilica što me polupao šef policije u prvom delu, ali osvetio sam mu se metkom u grlo’’. I tako dolazimo do glavne teme koju dotiče ovaj film, jesmo li mi samo odraz nečega što su radili naši roditelji, gde prestaje naša individualnost i pretvara se u dužnost koju imamo i prema prošlim a i prema budućim generacijama, i zašto pobogu ona Italijanka Mikeleova prva žena ima onako blede, skoro anemične bradavice, je li to samo igra kamere, jer one bradaje su baš ‘’Ghost in the shell’’ fazon, i o njima razmišljam više nego što bi trebalo, skroz lišeno bilo kakve erotike, lično mislim da je to neka siNbolika i da to nije slučajno. Spojler alert.
I eto drage osobe, prva dva dela ove trilogije pružaju skoro šest sati ogromne, ali baš masivne zabave, bukvalno desetine likova će biti pobijeno, neki čak i na smešan način hahah kao, alo zete nećemo te ubit, i sedi lepo napred grklljjjjjjj baaaaaam, polomi nogama šajbnu u samrtničkom roptaju. Biće izdaje, biće topline, kao kad se Vito igra sa unukom i od svih trenutaka reši baš tad da umre i istraumira detence, biće humora, kao kad Barzini kaže onom skupu ljudi ‘’Nismo komunisti’’ a oni svi prasnu u smeh jer stvarno je smešno biti komunista, biće suza, biće svega i ja stvarno više ne znam, film me pomerio iz ležišta. Treći deo me nije pomerio iz ležišta jer je retardiran.
I tako, u sledećem delu obrađujem manje poznatu dramu o bekstvu jednog šmokljana iz zatvora uz pomoć Morgana Frimena.
PS. Jedna stvar me uvek morila kod Kuma. Kada Vito kaže Majklu da će ga izdati onaj koji mu predloži sastanak sa ostalim kriminalnim porodicama. I onda skembaju Tesija koji to predloži. Šta ako je Tesio bio u fazonu ‘’Hej, ubijanje je loše za biznis, hajde da izgladimo naše nesuglasice, nastavimo da pelješimo kao do sad uz masivnu gestikulaciju rukama’’. Poz, drugari.
