Prvi glas zvezde Granda Srbije koji je usput i Idol sa X-faktorom
Kuda ide muzika 21. veka?
Zaigrala ti je brada kad je Suzan Bojl pustila glas prvi put pred britanskim žirijem i, od usedelice koja čuva mačke i koja se nikad nije poljubila, postala, izlizanog li i previše upotrebljavanog termina, mega-zvezda. Ma šta zaigrala brada, plakao si! Ljudi vole te priče o totalnim autsajderima, koje niko ne jebava celog života, ali koji imaju super-talenat, i onda ga oni pred TV- kamerama pokažu i postanu popularni! Sve one nepravde koje su doživljavali brišu se kada ono silno pevanje pod tušem podele sa nacijom i postanu Idol, Zvezda Granda, Prvi glas Srbije, itd. Naravno, neki logični sled događaja je pravljenje albuma sa jako kvalitetnom muzikom koju će slušati naredne generacije.
Istina ne može biti suprotnija. Poenta svih tih emisija je ismevanje ljudskih mana i isticanje u prvi plan mentalnih oboljenja kanditata. Prosečan gledalac takvih šouvova (šovova, šoua?) sa nestrpljenjem čeka onaj trenutak kad će bravar iz Zrenjanina da se razdere Kilibardi u mikrofon, ili kad će debela Berta sa kontrabasom da se vrati da žiriju objasni da, pobogu, ona ima diplomu. Dok Gej-orgijev, isprani šansonjer kome su sve pesme iste i koji album nije snimio sedam godina, pada sa stolice, jer njemu je to presmešno.
Šta je sa Idolom? Zar se iko seća pobednice Cvete Majtanović (Anastasia wannabe)? Ne. Da li je snimila išta? Ne. Ali svi se sećamo lika koji peva ‘MAVENA, KAKO ĆU BEZ TEBE SUTVA’ i pederka ‘KORACI SU U PITANJU’. Oni koji prave te emisije su jako svesni činjenice da smo neobrazovana marva utopljena u sivilo svakodnevice, koja se u muziku ne razume previše i kojoj treba podsetnik da, zaboga, postoji neko ko je jadniji od nas, ko se blamira, ko je nenormalan. Mi smo nule, ali toliko ponosa imamo da ne pevamo pred Vladom i Plavušom Ekstra Ribom koja tvrdi da svira jazz. Nema većeg ego-bustera od pomisli: Ej, pa nisam najveća vaška na planeti, divi ovog što kaže da raskrinkava teorije zavere i plus peva očajno! Rezultat… milioni view-ova na Tjubu onih smešnih, dok oni kvalitetni pevači… ma ok peva cura, razbija, al’ vidi Ganci, Majkl Đekson!
A ko su ti ljudi, zapravo? Nesrećnici sa nekim mentalnim oboljenjem, shizofrenijom, poremećajem ličnosti, teškom neurozom… ljudi sa minimumom kriticizma i uvida u svoje stanje. Ne možeš da ih sprečiš da konkurišu, ali brate, kaži im da nisu za to i ne repriziraj njihovu simptomatologiju deset puta u prajm-tajmu. Ne dozvoli da im se gnjida Vlado smeje, da ih namerno šalje u sledeći krug, da bi se više smejao i padao sa stolice kasnije. Naravno, ne bi škodilo da se Kilibarda i Plavuša Ekstra Riba koja tvrdi da svira jazz malo porvu u blatu, i eto ti jebene gledanosti za koju ti je zinulo dupe.
Ma, ceo taj koncept pevača kojeg otkrije žiri ne štima. U životu nema prečica do uspeha. Šta je bilo sa prašnjavim garažama, štekanju para za pojačala, mikrofone i činele? Šta se desilo sa demo-snimcima? Šta se desilo sa časovima klavira, pevanja, muzičkom školom? Žive svirke je zamenio Winamp DJ koji po diskotekama pusta remix Benija Benasija.
Do nekog boljeg vremena, kada će muzika ponovo postati umetnost, a ne ‘industrija za mlaćenje para’, kada će lik sa jebe-kevu vokalom biti popularniji od trandže koja je obukla kravu… Vidi unuka od Šabana Bajramovića, on ima 24 GODINA, ahahahaha, kakav jadnik. ZDRAVO, DEDO!
