Prvi put s ortakom na vutrenje

– (zvrnnnd) Halo?
– Alo! Uspeo sam. Završio sam.
– Aha. (viktoriiii ćiju ćip) A šta si radio?
– … Je l’ sam ja to na spikerfonu?
– A? (graak). Ne, ne, brate.
– Jel ti to igraš Engri brds dok pričaš sa mnom?
– A? (grok grok) Ne, ne, evo. Sad ne.
– PREBACI ME NA SLUŠALICU MORONČINO!
– A evo, šta se dereš. Prebacio sam.
– KAKO ŠTA SE DEREM, JESAM TO UPRAVO TVOJOJ KEVI I BABI I ŠVECI REKAO DA SAM ZAVRŠIO?
– Ma rileks, u sobi sam, sam. Šta si bre završio?
– Šta sam završio? Šta sam JA završio? Ništa naročito. Samo ono što smo se dogovorili da smo cave ako ne uradimo do kraja srednje. Ono što razdvaja čoveka od dečaka. Ono što ćemo moći Ćomija da zajebavamo da nije uradio.
–  KRESNUO SI RADU HRONIKU?
– Ono drugo.
– … Nabavio si!?
– Nabavio. I kaže se “završio”, smuđu.
– Ma znam, zajebavam se. Aj se nađemo.
– Totikaem. Iza Pekabete, na betonu.
– Za 5.
– Ko zapet.

5 minuta kasnije

– De si. Daj da vidim.
– Psss. Je l’ te neko pratio?
– Molim?
– Da li te je neko pratio?
– Jesi ti to već pušio bez mene?
– Odgovori na pitanje.
– Ko me bre pratio, jesi lud? Nikog nema po ovom minusu, keva me gledala kao mentola kad sam joj rekao da idem napolje, morao sam da joj kažem da izvodim Daču da kaki.
– Pffff, da “kaki” hahaha, a jes, onolickog kera ne mogu da zamislim da “kenja” ili “sere”, pa da me jebe Kevin Groskrojc. A gde ti je Dača?
– A zatvorio sam ga u sanduk s posteljinom. Gde da ga izvodim da me smara sad.
– U sanduk? Koji si bolid.
– Ma ništa mu neće biti. Navikao je, ja ga roknem unutra na par minuta kada god krene da kevće i pizdi naokolo, znaš kako se smiri…
– A jes stvarno je iritantno pseto, ide mi na ud još od kad ti ga je keva kupila.
– Nije ga kupila meni, nego mojoj šveci. I pusti sad Daču, daj da vidim drozu!
– Ovo je ket.
– To, mačko!
– Ne, retarde, ne “ket” kao “mačka” nego kao “paket”.
– Ma znam, zajebavam se… Au jbt al smrdi…
– Aha. To znači da je prava stvar. Reko mi Mare Ćoman da treba da smrdi na kamilju pišaćku.
– Aha, aha…

– …
– …
– …
– A otkud znaš kako miriše kamilja pišaćka?
– Brate to se zna! Jesi li ikad bio u zoo vrtu?
– Pa jesam, ali nisam baš mirisao kod kamila…
– E pa VERUJ MI, zdiba baš ovako.
– Aha, aha. I šta sad, treba da ga savijemo? Jel imaš papiriće?
– Kaže se “tamosmo”, seljane.
– Gde smo?
– (uzdah) I zovu se RIZLE, tulipane.
– Aman, šta si nadrkan toliko?
– Pa možda zato što sam sve JA morao da se nacimam oko ovog iskustva koje ćemo OBOJICA zauvek pamtiti. JA sam jurio Mareta za Amerov broj. JA sam išao kod smrdljivog Amera na gajbu. MENI je puštao onu njegovu hipi narkomansku muziku. JA sam posle išao s njim da se nađem s nekim Ukijem. I JA sam nosio ovo u bulji jebena tri sata!
– Aaaa
– Mentolu, šta bacaš bre to, prosuće se
– A što ti nosiš to u bulji jebote?
– ZATO ŠTO SE TO TAKO RADI!
– Ma ti si bolestan.
– Ja? Ja sam jedini u ovoj vezi sposoban da radim nešto što se ne uključuje u struju!
– Jebi se, nisam ti ja riba.
– Da bar jesi. Riba bi mi pravila sendviče i pružala oralni seks!
– Još da si ikad imao ribu pa da znaš..
– NE SERI! Maja se računa!
– Onda se računa i polovini svih koji su bili u Pešti na ekskurziji…
– MENE JE PRVOG POLJUBILA!
– Da, ti si joj sipao tri deci votke u đus i dahtao joj za vratom dok nije sve stukla…
– Kao što rekoh, ja sam SPOSOBAN! Ja činim da se stvari događaju! Poslednje što si ti učinio da se dogodi je nervni slom tvoje keve kad si joj rekao da nećeš u srednju muzičku!!
– A je li, sposobni, jel umeš ti da saviješ džoint?
– Naravno da umem! Gledao sam klip na jutjubu.
– Aha.
– Šta, ima ful profi sve pokazano, neka jedra Holanđanka mota, naš kaka, ima ankove nacrtane na noktima!
– E, gledao sam i ja kako Nejmar predribla celo levo krilo Flamenga, pa jebiga
– Ne kenjaj, nije isto, jer ovo je prosto. Uzmeš ovako pap-RIZLU… i uhvatiš. Onda… imaš neki karton?
– Otkud mi karton?
– Nešto, bilo kakvo glupo parče papira koje može da se uvije u rolnicu jebote zar stvarno moram ja na sve da mislim?
– Ček da vidim… 10 dindži…
– To ne bi stavio u usta da mi plate 1000 dindži. Dalje.
– Spisak što mi keva uvalila za kupovinu prekjuče…
– Dalje.
– Kartu za pozorište… Otkud mi to?
– Otkud ja znam, možda zato što si melvin. Aman daj, to su one što su delili u školi, to će biti dobro. Iscepaj tračicu. Pa umotaj.
– Ček, šta radiš s mobilnim?
– A? Ništa, ništa. Gledam koliko je sati.
– Gledaš klip s jutjuba! Kako se mota! Skinuo si ga!
– Pa da se podsetim! Jer planiram UNAPRED! Zato tiću i drži mobilni, TAKO DA VIDIM EKRAN, trebaju mi obe ruke. Saćeš da vidiš…

15 minuta kasnije

– Brate, troši se baterija.
– A jebote! Jebeno je minus pet, ukočili mi se prsti, aaa u kurac!
– Opet ti je ispalo… E, mogu ja da probam?
– Ma probaj, ali nema šanse, ove rizle su kurac i ovo sranje od nazovi kartona je kurac i sve u… Hm … Vidi, vidi… E, dobro ti ide. Jebote, jel ti to od gitare tako gipki prsti? Brate, trebalo je da ideš u tu srednju muzičku.
– Ma teča me terao da mu motam kad sam bio klinac. Ne pitaj. Evo. Mislim da će da prođe.
– E, do jaja! Daj ga ovamo.
– Aaa što ga ližeš jesi normalan, užas
– TAKO SE TO RADI!
– Odvratno.
– Daj upaljač.
– Au jebote, UPALJAČ!
– NEEEE
– Ložim te, evo.

Minut kasnije

– Jel osećaš nešto?
– Jok.
– Pa kad smo papani! Treba da zadržavamo duže! Udahneš… ovako… i držiš… ovaKHKHKH
– Aha, aha. Daj…

30 sekundi kasnije

– Kh. Kh kh kh.
– Kh. Khrrlj
– Khrljaaaur
– Khrljaaarkh KH KH KH
– KH KH KH KH
– itd.

5 minuta kasnije

– brate oni nas gledaju i posmatraju nas i vide sve kapiraš net tome služi
– džn džn džn džn kako mi se sad slušaju Sabati brate

15 minuta kasnije

– … i zato me Maja nikad nije volela.
– Rešio sam, studiraću dizajn zvuka!

115 minuta kasnije

– E?
– E.
– Misliš da će matorcima biti sumnjivo što nas ovako dugo nema?
– Reći ćemo im… da smo pravili Sneška Belića.
– Bvahahahaa… do jaja ideja.
– E.
– E?
– A Dača?
– Au jebote!