Računari su naši drugari – opet

Kao što ste u prvom delu mogli da primetite, računari su u doba svog nastanka imali vlastita imena, obično akronimnog porekla, dok su kompjuterima još uvek nazivani ljudi. ENIAC je napravljen tokom drugog svetskog rata sa navodnim ciljem da pomogne vojsci oko balističkih proračuna, međutim, svrha mu bila je ista kao i svemu što amerikanci naprave – da bude ogroman, da mnogo košta i da zastrašuje sve okolo. 30 tona svakakvih kondenzatora i releja ENIAC-a je svet obogatilo za podatak da postoji određena verovatnoća izrade atomske bombe u momentu kada je ona već bila napravljena i to je otprilike to. Ipak, ENIAC se danas uzima kao početak moderne kompjuterske ere i  smatra se rodonačelnikom loze računara kretenskih naziva kao što su ILLIAC, JOHNNIAC i MANIAC.

I  naravno UNIVAC (univerzalni automatski kompjuter, ništa tu nije pleonazam) . UNIVAC je bio prvi komercijalni računar koji je počeo da se proizvodi 50-ih i doživeo više verzija. Prvi UNIVAC je težio svega 13 tona, bio je kompaktan i zgodan za masovnu zabavu.

Uporedo sa megalomanskim centralama, razvija se i proizvodnja gedžeta, mehaničkih pomagala za običnog čoveka koji nije opskrbljen hidroeletranom u dovrištu i ne drži u špajzu lager vakuumskih cevi. Ovde se naričito ističe Kurta, što zbog atraktivnog naziva, što zbog prijemčivog dizajna po ugledu na bombu prerušenu u mlin za biber. Kurta je bio mehanički digitron, korisna i izuzetno fensi spravica.

Potreba za računarom ispod 20 tona je evidentna, ali to je bilo nezamislivo postići sve do otkrića tranzistora, koji znatno smanjuje gabarit i potrošnju energije, pa tako IBM proizvodi svoj kultni model IBM 1401 koji danas viđamo kod svakog vulkanizera koji drži do proverenih vrednosti.

Ovaj model je prodat u preko 10.000 primeraka i nikad nije razjašnjeno šta je sa njim radio čovek koji je našao da je najzgodnije dići tri tone kolko god puta trebalo ne bi li obmotao kabl okolo. Kao što se vidi, nezdrava nezgrapnosti i dalje je prisutna i u atmosferi počinje da se oseća neodoljiva potreba za mikročipovima. Ali i za prijatnom spoljašnošću i periferijama poput stolice za sesti pred njega.

Mikročip donosi revoluciju i potiskuje ciklotron iz upotrebe. Najpoznatije čedo ove generacije je ALTAIR 8800, kompjuter koji se prodavao u uradi-sam stilu: kupiš paket sa potrebnim elementima, napuniš, sklopiš, zašrafiš, zalemiš šta treba i ko je imao sreće da uspešno savlada ovu prepreku čekale su ga duge noći pikanja mašinskog programskog jezika i očitavanje rezultata sa LED lampica.

U isto vreme, sredinom sedamdesetih godina (1973), pojavljuje se Xerox Alto sa modelom zapanjujuće revolucionarne kocepcije za firmu koja se danas toliko skurcala da proizvodi fotokopir mašine. Zapravo, Xerox uvodi sijaset stvari bez kojih je današnji računar nezamisliv, ali pravi sudbinsku grešku – okreće monitor naopako.

Ekipa iz Xerox-a je zapravo izumela sve što kompjuter čini mašinom dostojnom čoveka, koju možeš da upotrebljavaš van radionice i da se ne umažeš lož uljem:

– Grafički inerfejs bez kog bi računar bio živopisan kao udžbenik upravnog prava

– Generisane slike, zahvaljujući kojima danas uživamo u GIF-ovima u kojima lik opauči ribu kurcom po glavudži i onesvesti je.

– WYSIWYG (What You See Is What You Get) tekst editore. Do tad, nisi mogao imati ni najpribljižniju ideju šta si otkucao dok ne odštampaš govno.

– Lasersko štampanje radi kompletnog ugođaja i

– JEBENI INTERNET – svi računari korišćeni u projektu američkog ministarstva odbrane su bili Xerox Alto, dok su Ethernet cablovi korišćeni za prenos podataka između računara, bili takođe njihov izum.

Međutim, oni su uspeli da u svemu tome ne prepoznaju potencijal (ili ih je jednostavno boleo kurac) i da svakom zainteresovanom brucošu informatike ostave otvorena vrata da pokupi kajmak. Pičkice.

Za Gejtsa i Džobsa je ovo bilo isto što i za Koštunicu soba puna kavurme.

Tu počinje rad na implementiranju PC-ja u svaku kuću, a osamdesetih, kompjuter konačno postaje podesan za nonšalatno baratanje od strane nevladinog sektora.

Sve dalje je legenda. Na kraju krajeva, i dalje nam nije jasno kako je to tačno od računaljke nastao Ipad, ali makar znamo kako niz fejlova može da dovede do uspeha ako se kao polazna tačka i cilj uzmu pare. Fala Stive i Bile na nesputavanju pohlepe u sebi.