Railgun – Da se slavi sa stilom
Blejali su nekada davno ludi naučnici iz DARPA-e (nadrkana agencija za razvijanje još nadrkanijih stvari pri Američkoj vojsci) u nekom podrumu i pičili Quake 2 i diskutovali o tome kako bi bilo strava da dobiju šansu da naprave railgun, svima omiljeno oružje u toj Bogom danoj igri. Naravno, onda su skontali da su oni DARPA i da imaju neograničen budžet za svoje zajebancije i bacili se na posao.
Neznatno vremena kasnije svetlo dana je ugledao prvi upotrebljivi Railgun (Šinski Top po naški).
Railgun ispaljuje čelicnu ciglu bez pomoći ikakvog pogonskog goriva (eksploziva, gasa ili čega god), koristeći samo elektro-magnetno polje i struje koliko je potrebno da se izgura Cecin koncert na Marakani. Nekih laganih 33 megadžula. Zbog problema napajanja top se planira koristiti na savremenim razaračima i ostalim plovećim kantama od kojih neki skoro pa imaju svoje nuklearne reaktore, ali svejedno moraju svu energiju da preusmere na top u trenutku ispaljivanja aerodinamične cigle. Naravno, bez trzaja i eksploziva koji se mora skladistiti negde na brodu, railgun se pretvara u savršeno oružje za borbu na moru.
Naročito kada se zna da je finalni cilj u razvijanju railgana zastrašujuća brzina projektila od oko 2.500 metara u sekundi i precizno pogađanje cilja na nekih 300 kilometara udaljenosti.
Kad su skontali da su nabasali na zlatnu koku mogućnosti naučnici su počeli da razmatraju i opcije ispaljivanja stvari kao što su manji sateliti i zalihe u svemir. Nadamo se da te stvari nisu lako lomljive.
Uglavnom, bilo bi cool proslavljati rođenje deteta posipajući čelicne projektile po recimo Bugarskoj direkt iz svog dvorišta, ali cenimo da bi vam u tom slučaju račun za struju izašao malo više od par tura piva u lokalnoj kafani.
Plamen koji vidite nisu usijani gasovi eksplovinog propelanta.
To je jednostavno zapaljeni vazduh od prevelike brzine kretanja projektila.
Punjenje i upotreba topa
