Rakija – učiteljica života, a nekom maćeha
Pre neki dan sam kod kuće dizao kukuruze na tavan. Okupila se standardna postava komšija na čelu sa čika Mićom, majstorom svega i svačega pa i više. Na jednoj od pauza uputio sam ovom finom gospodinu sasvim obično pitanje: “Mićo, šljiva ili kajsija?”, na šta mi je on odgovorio: “Ako probam samo jednu, neću znati kakva je druga.” Sipao sam mu obe, a do kraja radne akcije Mića i moj deda završili su litru i načeli drugu. Posle toga su počeli da piju. I da raspravljaju o svetom srpskom piću.
Dodavanje šećera – nicht!
Dodavanje šećera je za pedere, jajare i licimure. Jeste, postoji kao neko pravilo oko dodavanja u malim količinama da bi se pospešilo vrenje, ali pod ovim dodavanjem se ne misli da ukradeš šleper Miodragu Kostiću i istovariš ga u kazan s rakijom. Osim toga, kvalitet rakije proporcionalno opada s povećanjem količine naknadno dodatog šećera koji nije sadržaj voćke.
Atmosfera dok se peče
Da raščistimo odmah – dok pečeš rakiju moraš biti pijan i to dva dana pre i dva dana posle pečenja. To je pravilo koje se samo nametne. Okupi ekipu, založite roštilj, krompirići, ovo-ono i naravno postarajte se da prošlogodišnja tura rakije ode u anale, u svakom smislu. Kad se neko toliko napije da hoće da proba onu prvu rakiju što curi, opali ga vilama po leđima. Ne zato što si škrt nego jer se u njoj nalazi ogromna količina etil-alkohola, a to ni majstor Mića ne može da podnese. Ako kojim slučajem poseduješ traktor, skloni ga u tri pičke materine jer će neko pokušati da izigrava kamikazu.
Rakija i izlazak
Postoje dve vrste izlazaka – kad piješ rakiju i kad piješ ostala pića. Ovo prvo ne znači da ločeš samo rakiju nego da je ona sastavni deo asortimana alkohola koji ćeš uneti u sebe. Rakija je zajebana jer te šukne u glavu odjednom, bez ikakve najave, pogotovo kad sediš četiri sata u stanu ili kafani i samo je ubacuješ. Kad ustaneš, mislićeš da se zidovi pomeraju, plafon odaljava, da je Vidić dao penal i da je Eva Ras dobra pička. Dobro, ova poslednja dva nećeš, ali svakako je dobra fora.
Rakija u kafanama je mač sa dve oštrice. Može biti vrhunska, a može biti i dnonovska. Ako ideš u jednu kafanu već duže vreme (normalno, svako društvo ima “svoju” kafanu) gde znaš da je provereno dobra rakija, onda tuci bez brige. U ostalim slučajevima se pazi, neko ih pravi u kadama specijalnim metodama koje znaju vlasnik kafane i debela znojava konobarica zbrkovima koja sve to meša ćevapima od prstiju. Ako se slučajno zajebeš pa je popiješ, nemoj da te čudi da se počneš penjati na banderu i izigravati uličnu rasvetu.
Mamurluk posle opijanja od rakije je isti kao i svaki drugi, samo tri puta gori. Osećaj kad podrigneš na rakiju nateraće te da ne podriguješ ceo dan i da popiješ paket Minakve u roku od sat vremena. Ako si čvrst i sutradan ti nije ništa, svaka čast – daću ti broj majsotra Miće da se družite.
Studentarija
Ako si sa sela i ako tvoji peku rakiju, postaraj se da svaki tvoj odlazak od kuće bude popraćen manjkom rakije u buretu ili u čemu već čuvaju. Student si, nemaš keša za bacanje na alkohol pa ti ovo dođe kao džabaka. Ako vas u društvu ima petoro-šestoro, nek svako donese po litru i nemaš brige da li će ti u jedan sat posle ponoći pozvoniti komunalna policija da ti napiše kaznu jer ste divljali i bacali peglu po hodniku i liftu. I da, izbegavaj plastičnu ambalažu, rakija u njoj ima ukus spoja kuvane veverice i crknutog pacova.
– Mićo, hvala na pomoći!
– Ništa, ništa! Dobre su ti rakije, i šljiva i kajsija. Mada ja volim i jabuku, dunju, lozu, klekovaču, viljamovku, od kukuruza, od cigle, od Fergusonovog točka…
Tekst poslao čitalac Rusty Ryan
